U toku je četvrti dan blokade prevoznika iz balkanskih zemalja, koji sprečavaju izlaz i ulaz kamionima u zemlje Šengen zone, protestujući zbog EES sistema ograničenja boravka i za vozače na 90 od 180 dana (pravilo 90/180).
Tim povodom je izvršni član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore (AHK) Aleksander Markus za Nedeljnik izjavio da poremećaj u lancu snabdevanja predstavlja izuzetno veliki problem za kompanije koje imaju veoma stroge obaveze u pogledu isporuka, kakav je slučaj u automobilskoj industriji.
„Jedna velika kompanija sa nemačkim kapitalom u Srbiji obratila nam se i informisala nas da trpi gubitke od 1,6 miliona evra dnevno, kao i da je izložena kaznama u iznosu do 10 miliona evra – takođe po svakom danu prekida isporuka“, rekao nam je Markus.
Procena AHK je da sa svakim pojedinačnim danom blokade nemačka privreda u Srbiji gubi oko 100 miliona evra.
„Srbija trenutno gubi imidž dobre investicione destinacije“
Prethodno je i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izneo procenu da balkanske privrede zbog blokade prevoznika gube 100 miliona evra dnevno.
Međutim, u AHK ocenjuju da, iako su ogromni, gubici nisu najveći problem.
„Mnogo veći problem je to što Srbija trenutno gubi imidž dobre i pouzdane investicione destinacije, jer ovakvih poremećaja ranije nije bilo. Srbija je godinama gradila taj imidž, a sada on može biti urušen u svega nekoliko nedelja. To je znatno veći problem za zemlju u celini, jer će u jednom trenutku kompanije početi da napuštaju Srbiju i sele proizvodnju u druge zemlje, gde ovakvi problemi ne postoje“, upozorio je Markus.
Razlog zašto su gubici toliko visoki, kako kaže, leži u specifičnostima automobilske industrije, u kojoj kompanije plaćaju izuzetno visoke penale za prekide u isporukama.
„Proizvođači automobila danas više ne drže velike zalihe u skladištima, a proizvodni procesi su u potpunosti automatizovani. Komponenta se naručuje da stigne u određeno vreme u fabriku automobila u Štutgartu, Minhenu, Ingolštatu ili Volfsburgu – ni ranije, ni kasnije. Ukoliko ta komponenta ne stigne tačno u predviđeno vreme, ceo proizvodni lanac u fabrici se zaustavlja. Nije moguće sastaviti deo automobila i ostaviti ih po strani da se kasnije dovrše, jer nedostaju odgovarajuće komponente“, ističe naš sagovornik.
da li je rešenje deo nove vizne strategije?
Ključni zahtev balkanskih prevoznika je izuzeće profesionalnih vozača od pravila 90/180 i čvrste garancije da neće trpeti sankcije, biti hapšeni i deportovani dok obavljaju svoj posao.
Očekuje se da će danas biti objavljena nova vizna strategija EU kada bi, prema saznanjima Blic Biznis , u Briselu po prvi biti otvoreno pitanje dugoročnog boravka u Šengenu za profesionalce koji zbog posla moraju da se kreću između više država članica, a među njima su i profesionalni vozači iz trećih zemalja koji trenutno blokiraju teretne prelaze.
Upitan za to kakva je poruka Nemačko-srpske privredne komore kada je reč o potencijalnom rešenju ove situacije, Aleksander Markus za Nedeljnik kaže da je to političko pitanje.
„Pozivamo sve političke aktere – Evropsku komisiju, nacionalne vlade država članica EU, kao i Vladu Republike Srbije – da sednu za sto i razgovaraju o tome kako se ovaj problem može rešiti na političkom nivou. Spremni smo da učestvujemo u svim razgovorima i da iznesemo konkretne predloge, ali u krajnjoj liniji, ovo je pre svega političko pitanje i zahteva političke odluke“, zaključio je Markus.
Tagovi
