Nemačka ima relativno mali broj umrlih od koronavirusa: Šta je tajna uspeha nemačkog zdravstva, ili je to samo početak?

1
Foto: Profimedia

Evropa je u krizi. Evropske zemlje su u socijalnoj izolaciji, granice su zatvorene, a zdravstveni sistemi pred pucanjem ili u potpunom kolapsu. Ekonomije se muče, a ljudi umiru u zastrašujućim brojevima u Italiji i Španiji. Čak je i Angela Merkel bila u karantinu nakon što je saznala da je njen doktor zaražen, dok se nije pokazalo da je negativna. Nemačka, izgleda, nije imuna na pandemiju, pa opet, deluje da tamo vrlo malo ljudi umire.

U subotu, 28. marta, od 56.202 potvrđenih slučajeva zaraze, umrlo je 403 pacijenta. To je stopa smrtnosti od 0,72 procenta. Nasuprot tome, trenutna stopa u Italiji – gde je umrlo preko 10.000 ljudi – iznosi 10,8 odsto. U Španiji je osam odsto. Preko dva puta više ljudi umrlo je u Britaniji nego u Nemačkoj, gde je oko tri puta manje slučajeva nego u Nemačkoj.

Ovi zapanjujući brojevi deluju kao enigma. Šta se to zapravo događa i šta možemo da naučimo iz toga, pita se Njujork tajms.

Prvo i najvažnije: rano i uporno testiranje je od velike pomoći. Isto tako i praćenje stanja ljudi.

Uzmite prvi zabeleženi slučaj u Nemačkoj kao primer. Čovek u Bavarskoj, koji radi u kompaniji za auto-delove koja ima dve fabrike u Vuhanu u Kini, bio je pozitivan na koronavirus 28. januara. U roku od dva dana, vlasti su identifikovale osobu koja je zarazila ovog pacijenta, pratila njegove kontakte i stavila ih u karantin. Njegova kompanija je prekinula kontakte sa Kinom i zatvorila svoj pogon u Bavariji. Epidemija je bila uspešno obuzdana – bilo je pozitivno još nekoliko radnika. Širom zemlje, obrazac se ponovio. Lokalne zdravstvene ustanove i savezne vlasti radili su zajedno na testiranju, praćenju i karantinu građana izloženih virusu.

Nemačka je takođe bila bolja u zaštiti svojih starijih stanovnika, koji su pod mnogo većim rizikom. Pokrajine su zabranile posete starijim osobama, a vlasti su izdale hitna upozorenja da ograniče kontakt sa starijim osobama. Izgleda da su mnogi sebe stavili u karantin. Rezultati su jasni: Pacijenti stariji od 80 godina čine oko tri procenta zaraženih, iako čine sedam procenta populacije. Procenjuje se da je prosečna starost inficiranih 46 godina, u Italiji je 63.

I mnogo više mladih u Nemačkoj bilo je pozitivno na koronavirus nego u drugim zemljama. To se delimično može pripisati opsežnijem testiranju u zemlji. Ali, tu je verovatno i važan trenutak kultura ponašanja u toj zemlji. Nemačka je skijaška nacija – oko 14,5 miliona Nemaca svake godine ide na skijanje – a austrijski i severni italijanski alpi su popularna lokacija. Ove godine, nakon što su putovali u jedan od centara evropske pandemije, Tirol, delovalo je da će se vratiti u zemlju i proširiti virus.

Jedan od najznačajnijih ranih centara epidemije dogodio se u jednom od gradova karnevala, parada i zabava, omiljenih među mladima. Čini se da stotine slučajeva može da se prati do bračnog para koji je učestvovao u svečanostima u gradu Langbrojhu.

“I skijanje i karneval su možda uticali na nisku prosečnu starost prvog talasa potvrđenih slučajeva”, rekao je Karl Lojterbah, lekar i član Bundestaga.

I rano testiranje i inkubacija virusa među mladima delimično objašnjavaju to zbog čega je stopa smrtnosti u zemlji relativno niska.

“To je koliko i kako testiramo”, rekao je Martin Štumer, virolog i direktor laboratorije koja se bavi testiranjem na koronavirus u Frankfurtu. Generalno, zemlje koje imaju manje testiranja i čuvaju ih samo za veoma bolesne, kao Italija, imaju veću stopu smrtnosti.

Ali, trebalo bi biti pažljiv s tumačenjem statistike, posebno kad je reč o zemljama u ranijim fazama epidemije. Iako je nemački zdravstveni sistem u celini jako dobar – nedavno modernizovan, sa dobrim stručnjacima i finansijama, sa najvećim brojem kreveta u intenzivnoj nezi na 100.000 pacijenata u Evropi – još uvek nije prošao test. Pacijenti su tek nedavno ušli u bolnice. U proseku, teško bolesni pacijent Covid-19 umire 30 dana od zaraze.

“Mi smo tek na početku epidemije”, rekao je u sredu Lotar Viler, predsednik Instituta Robert Koh. “Otvoreno je pitanje kako će se to razvijati.”

Sasvim je moguće da se Nemačka nalazi odmah iza krive. Mišljenja se razlikuju o tome koliko će sistem biti pod teretom narednih nedelja. “Mislim da je malo verovatno da ćemo imati situaciju kao u Italiji”, kaže Stefan Vilih, direktor Instituta za socijalnu medicinu, epidemiologiju i zdravstvenu ekonomiju u univerzitetskoj bolnici u Berlinu.

Drugi su pesimističniji. Dr Lojterbah je upozorio da stopa smrtnosti u Nemačkoj još uvek može da raste. I u proteklih nekoliko dana popela se sa 0,48 odsto na 0,72. A pojavili su se neki imputi da bi zdravstveni sistem mogao uskoro da bude preopterećen. Više bolnica i lekara izveštava o nedostatku osnovnih materijala kao što su maske i druga zaštitna oprema. Dokument koji je objavilo nekoliko medicinskih udruženja predviđa da će verovatno u “kratkom vremenskom periodu u Nemačkoj biti manjak sredstava za intenzivnu negu za lečenje svih pacijenata, uprkos nedavnom jačanju tih kapaciteta.” Najgore možda tek dolazi, piše Njujork tajms.

1 KOMENTAR

Comments are closed.