Danas je na komemoraciji legendarnom treneru Dušanu Dudi Ivkoviću održanoj u Skupštini Srbije, njegov kum eljko Obradović održao govor u kom se prisetio nekih od najvažnijih trenutaka koji ga vezuju za Dudu.
„Zahvalio bih se svima na dolasku, i ljudima koji su izjavili saučešće i zamolili me da ga prenesm porodici. Otišao je čovek koji mi je bio sve, učitelj, mentor, kum, prijatelj… Neću da govorim o neizbrisivom tragu koji je ostavio u košarci. Vaspitavao je puno igrača i pomagao da postanu bolji košarkaši i ljudi, takav je slučaj i sa mnom. Imao sam 28 godina kada sam zaigrao za reprezentaciju, a pozvao me je Duda. Bio sam najstariji u toj generaciji talenata i kasnije velikana. On me je izdvojio i uputio da utičem na te mlade igrače, to je prva lekcija koju me je naučio i dan danas koristim isto. Uvek je znao da me opusti u odnosu trener – autoritet – igrač. Već 30 godina to ne zaboravljam i koristim. Veliku sam tremu imao kada sam želeo da mu saopštim da neću više biti igrač, već trener, i tada je našao način da me relaksira pitajući me da me nije nego od mangupa iz Partizana naterao na to, misleći na prijatelja Dragana Kićanovića. Potom mi je udelio najveći kompliment ikada, da imam odličnu intuiciju. Nekada je reagovao burno, ali je uvek bio spreman za razgovor, da se izvini ako treba… Kada sam bio trener 1992. Partizana, izbacili smo Kinder Bolonju, a kad smo se vratili u hotel posle meča, bar je bio zatvoren. Pila nam se kafa u 4 ujutru gde je bio mini bar, a tamo kafe koliko hoćeš. Duda je odjednom ustao i pokazivao mi rotaciju na zidu sobe, Duda se okrenuo i pitao Radojicu i pitao o čemu se radi – i rekao „nema veze, dajte malom još kafe“. Tako je bilo uvek kada smo imali prilike da razgovaramo o košarci“, rekao je Obradović.
Ispričao je i kako nikada neće zaboraviti trenutak kada su im rekli da ne mogu da idu o na Olimpijske igre.
„Zahvaljujući autoritetu njegovom, vratili smo se kroz tri godine i pod drugim imenom igrali. Bio je veliki prijatelj sa mnogim čuvenim Grcima, poštovali su ga puno. Juče sam se vratio iz Atine, tamo nije bilo čoveka koji mi nije prišao i izjavio saučešće. Znam koliko je Duda voleo Atinu, isti je meni ostao u uspomeni kao nešto što je bilo važno, gde je Duda krstio mog sina Đorđa. „Nema više kuma“ u četvrtak ujutru me je Nena probudila tim rečima, bio sam pun emocija a znao sam da moram na trening. Uvek me je Duda učio da niko iz tima ne vidi šta se meni privatno dešava. Svratio sam do Mirka, našeg prijatelja, rekao sam mu jer nisam mogao da sakrijem, ni od Bate Zimonjića kondicionog trenera. Odradio sam trening, krenuo, okrenuo moju Anju i nisam moga da zaustavim da plačem. Pokupio sam sina Đorđa, on ima 21 godinu i nikad ga nisam video tužnijeg. Stavio je neku kapuljaču da sakrije tugu, ali nije uspeo. Moja deca su kuma obožavali. Imam anegdota i priča za njega milion, uvek me je tretirao ravnog iako sam bio mlađi 17 godina i znao je da ga iskreno volim i poštujem. Draga kuma Neno, imali ste divnog čoveka. Kumići, budite ponosni na oca i nastavite ono što je radio. Kume, ovde si – zauvek i zauvek ćeš biti“, rekao je Obradović.
