“Nema to više veze sa verom, samo sa mafijom”: Došao je kraj sicilijanskim kumovima

Piše Džejms Horovic, The New York Times International Report

0
Krštenje Antonija Spartija u oktobru u Kataniji, nakon što je dioceza uvela trogodišnji moratorijum na kumstva. Fotografija: Đani Siprijano za Njujork tajms

KATANIJA, Italija – Majka je pripremila sve za krštenje. Obukla je svog sina Antonija u rukom sašiveno satensko odelce i na glavu mu stavila šešir boje krema, sa svetlucavim kamenjem. Angažovala je fotografe i kupila zlatni krstić za bebu. Skuvala je veliki ručak, da se najede ceo klan.

Ali kada je sveštenik u sicilijanskom gradu Kataniji počeo da služi liturgiju, sa pozivanjem da se porodica odrekne Satane i uranjanjem glave mališana u svetu vodicu, jedan veliki deo rituala je nedostajao.

Nije bilo kuma.

“Ovo nije u redu”, kaže Agata Peri (68), Antoniova baka.

Tog oktobarskog vikenda, katanijska dioceza Rimsko-katoličke crkve počela je da sprovodi trogodišnji moratorijum na dugogodišnju tradiciju kumovanja tokom krštenja. Crkveni zvaničnici kažu da je nekada ključna osoba u katoličkom odgoju jednog deteta izgubila sav duhovni značaj, i da je postala tek prilika da se porodice povežu sa onima koji imaju više uspeha, da zasnuju veze i odnose sa pojedincima što ponekad imaju i na desetine kumića.

Kumstvo je, navode u crkvi, sada postalo prizemno, kao sekularni običaj između rođaka i komšija, od kojih mnogi žive u grehu, i ne predstavlja ništa više od ojačavanja porodičnih veza.

A ponekad i veza sa mafijom.

Italijanski tužioci su proučavali krštenja ne bi li pokazali kako mafijaški bosovi šire svoj uticaj, a mafijaške udovice su u sudovima najotrovnije komentare ispaljivale prema “pravim Judama” koji izdaju kumovsku vezu.

No u crkvi kažu da su kumove zabranili pre svega zbog sekularizacije, sa svešću da je ovo sicilijanska tradicija još od ranih dana crkve, kada su sponzori garantovali da su konvertiti iskreni i da nisu pagani.

“Ovo je pre svega eksperiment”, kaže monsinjor Salvatori Genki, vikar-namesnik Katanije. Kao neko ko je kumovao petnaest puta, sebe smatra kvalifikovanim za ovu ulogu, ali procenjuje da 99 odsto kumova u njegovoj eparhiji to nije.

Trogodišnja pauza će omogućiti crkvi da vrati Kataniju u katoličke skamije, ali monsinjor Genki nije optimista.

“Meni deluje vrlo teško da neko može tek tako da se popravi”, kaže on.

Godine 2014, nadbiskup Đuzepe Fjorini Mozorini iz Ređo Kalabrije, gde deluje mafija ‘Ndrangeta, predložio je desetogodišnji moratorijum na kumstva, u pismu koje je poslao papi Franji. Sekularno društvo je, naveo je, duhovno uništilo figuru kuma, što je omogućilo mafijašima da vode glavnu reč.

Nadbiskup Morozini kaže da je visoki zvaničnik Vatikana, kardinal Đovani Anđelo Beču, koji je sada na sudu zbog optužbi za proneveru novca, odgovorio da je neophodno da se slože svi biskupi Kalabrije. To se nije dogodilo, ali nadbiskup Morozini je nastavio da se obraća papi Franji, koji je, prema njegovim rečima, “obratio pažnju” na ovaj problem.

Velečasni Anđelo Alfio Mangano, iz Crkve Svete Ognjene Marije u Kataniji, raduje se ovoj zabrani, posebno jer će sada moći da izbegne i pritisak i pretnje da nekoga proglasi za kuma. Nekada, priznaje on, ova pozicija je korišćena za ucene, ali pre svega je bila metod da se dodatno ojača ritualna kultura povezivanja Sicilijanaca.

“To stvara snažnije veze među porodicama”, kaže Nino Sikali (68), dok mačetom seče sabljarku na peskariji u Kataniji. Kada je on postao kum, uzvratio je odlukom da svog kumića proglasi “kompareom”, odnosno poočimom, njegove dece. Tokom godina je morao da mu pomaže finansijski. “Preminuo je a da mi nikada nije vratio 12.000 evra”, kaže on.

Neke porodice želele su kumove koji mogu da im otvore vrata.

Salvatore Kufaro, bivši predsednik Sicilije, kaže da nije kumovao mnogo puta – “svega dvadesetak” – jer je pristao na samo oko pet odsto molbi. Tražili su ga, tvrdi, zbog njegovih “hrišćanskih principa”.

“Bez obzira na to šta pričaju neki popovi, vodio sam računa o svim svojim kumovima” i govorio im da moraju da pohađaju katoličku školu, kaže on.

Kufaro je odležao pet godina u zatvoru zbog obaveštavanja jednog mafijaškog bosa da ga prisluškuju. Nije priznao delo za koje ga terete, kao što ne priznaje da je neki mafijaš ikada bio kum bilo kome na ostrvu.

“Makar na Siciliji, gde živim, takve stvari ne postoje”, kaže on. “To je samo religiozna veza, nema ničeg ilegalnog.”

Roditelji koji su krstili decu širom Katanije prve nedelje kada je uvedena zabrana bili su besni zbog gubitka divne tradicije. Marko Kalderone je nosio svog šestomesečnog sina Đuzepea pored isečka iz novina u Crkvi Svete Ognjene Marije. Pisalo je: “Krštenja: Stop za kumove i kume.”

Nešto kasnije, porodica je pozirala na crkvenim stepenicama, a fotograf je (“Vidiš li ogrlicu na toj bebi?”, pitao je) pozvao nezvaničnog kuma da im se pridruži.

Čak i porodica koja je dobila posebnu dozvolu da ima kuma, jer im je smrtni slučaj bio odložio krštenje, nije lepo prihvatila novo pravilo.

“Ne shvatam zašto crkva ovo radi”, kaže Ivan Arena (29), možda i poslednji kum u Kataniji. On je tog dana krstio svog sestrića. “Ja se zalažem za našu tradiciju.”

Nakon njihove ceremonije, bio je red na drugu porodicu. Ali oni nisu imali dozvolu za kuma.

“Kakve to ima veze”, rekao je ponosni otac, Nikola Sparti (24), koji svoje zanimanje opisuje sa “malo ovo, malo ono”). (“Pobegao od karabinijera na motoru”, glasio je nedavni novinski naslov o njemu.) “Jednog dana će kum biti ovde, drugog dana ga neće biti. Ali otac je zauvek.”

Sparti i njegova supruga potom su se odvezli u obližnji gradić Aći Treca, gde je velečasni Đovani Mamino, vikarni sveštenik grada, izašao iz Crkve Svetog Jovana Krstitelja nakon liturgije. Njegova eparhija i dalje dozvoljava kumstva, ali od kumova traži da se zakunu da su vernici, a ne članovi mafije.

Sada mnogi idu van granica Katanije da bi obavili krštenje. “Svi dolaze ovde da bi mogli da imaju kumove”, kaže on.

Porodica Sparti je ipak igrala po pravilima. Došli su samo na ručak.

“Ja se osećam kao kum”, kaže Alfio Mota (22), Antoniov ujak. “Čak i ako nemam tu titulu.”

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak vanrednog izdanja Nedeljnika od srede, 10. novembra

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs