Nema populističke revolucije, ostaje pitanje ko su sada “kingmejkeri” nove Evrope – Čitajte u Nedeljniku

0
Tanjug/AP

Rezultati izbora za Evropski parlament nisu pripremili teren za populističko-suverenističku revoluciju na Starom kontinentu, ali su prilično izmenili odnos snaga unutar tzv. evropskog bloka u kome narodnjaci i socijalisti, prvi put u istoriji, moraju da dele “kolač” sa liberalima i zelenima i usaglašavaju agendu sa njima.

Izbori su završeni, počinje bitka za Brisel. U igri su savezništva na nivou EU, ključna mesta u institucijama EU i liderska uloga u diktiranju agende EU u sledećih pet godina. Osim što će u sledećih par meseci biti izabrani predsednik Evropske komisije (EK), predsednik Evropskog saveta (ES), predsednik Evropskog parlamenta (EP), visoki predstavnik za spoljnu politiku EU, doći će do smene i na čelu Evropske centralne banke (ECB), pošto aktuelnom predsedniku Mariju Dragiju ističe mandat u oktobru.

Imenovanja za najvažnije funkcije u EU moraće da poštuju parametre koji se odnose na ravnomernu političku, geografsku i polnu zastupljenost, što će svakako činiti izbor kandidata još mukotrpnijim. U prevodu, na pet najvažnijih funkcija moraju da budu raspoređeni pripadnici različitih političkih partija koji čine većinu u EU institucijama, zatim moraju da budu izraz ravnoteže zastupljenosti funkcionera koji dolaze iz zapadne, južne, severne i istočne Evrope, i među njima mora da bude barem jedna žena, idealno bi bilo dve.

CEO TEKST ANALIZE ŽELJKA PANTELIĆA ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 30. MAJA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET