Kada je u maju utakmica zakazana oba saveza mogla su sa velikom dozom sigurnosti da računaju na to da će u njoj na teren poslati najjače timove, jer im bodovi u poslednjem kolu kvalifikacija neće trebati.

Srbija je u martu otvorila kvalifikacije laganom pobedom nad Litvanijom i sigurnim trijumfom u Podgorici, koji je u kombinaciji sa crnogorskom pobdom u Bugarskoj tri dana ranije nagoveštavao da će biti ispunjena očekivanja nacije, u vidu šetnje kroz zaista laganu grupu. Belgija je sa novim selektorom Domenicom Tedescom u martu odigrala jedan meč, ali je u njemu kao gost zbrisala Švedsku 3:0, i s pravom računala da će na polovini novembra imati bezbednu prednost.

Stvari su se zatim promenile. Za Piksijeve momke jun je doneo remi u Razgradu, a prva dva jesenja meseca po jedan poraz od Mađarske, taman dovoljno da ni još jedan trijumf nad Crnogorcima ne garantuje mesto na Euru posle 24 godine, bar dok se protiv Bugara ne osvoji neophodni bod.

Belgijanci su podbacili u junu protiv Austrijanaca, ali su mimo toga stvari bile van njihove kontrole.   Neočekivano niko osim njih nije otkinuo ni bod Austriji, ali ni to ne bi bio problem da se nije desilo ono u Briselu prošlog meseca. Meč sa Švedskom tad je prekinut na poluvremenu, a UEFA ga je registrovala trenutnim rezultatom (1:1). Šveđani su preostala tri meča sa vodećim timovima grupe izgubila sa bar dva razlike, i sedam od osam golova primili u drugom poluvremenu, prilično je verovatno da bi i iz Brisela otišli poraženi, a ta pobeda bi stavila pečat na prvo mesto u grupi i prvi šešir na Euru.

Ovako, oba tima u nedelju popodne ipak moraju da igraju za bodove. Iako će biti domaćini ekipama sa dna grupa, bodovi su bodovi i na teren će morati najbolji igrači. Zato smo i pre nego što je avion poleteo ka Briselu znali da će na teren Heysela mešoviti sastavi.

Priroda i društvo

Cela priča doživela je komični obrt u utorak, kada su se umešali priroda i društvo, belgijska priroda i belgijsko društvo. Ono prvo je manje-više neizbežno i govori da ni sa svim promenama klima i dalje u velikoj meri ostaje ista. Ko god nije spavao na času u osnovnoj školi, zna da su obilne padavine karakteristika atlantske klime. U utorak je zaista palo možda i najviše kiše u jednom danu otkako sam ovde, padala je celog dana, uporno i obilno.

Ali nesposobnost najvećeg stadiona u Belgiji da organizuje meč u sredu nije posledica prirode nego društva, jer da nije tako, teško bi se igralo i 30km dalje, na leuvenskom Den Dreefu. Ali stadion koji nosi sponzorsko ime King Power, jer je Oud Heverlee Leuven klub u vlasništvu istih ljudi kao Leicester City, ima perfektan teren i kiša se nije ni osetila, do te mere da je teren pred samu utakmicu intenzivno kvašen zbog boljeg protoka lopte.

Stanje stadiona u Heyselu, koji služi kao domaći teren timu koji je pola prošle decenije proveo na prvom mestu FIFA liste, je takvo da je odavno vremenom pregaženi stadion Rajko Mitić, kao najčešći domaćin srpske selekcije, po manje-više svakom kriterijumu totalno superioran. Korišćen samo za finale kupa i utakmice muške seniorske selekcije, dakle šest-sedam mečeva godišnje, ostao je nezbrinut na kraju grada, daleko od većine očiju.

Kralj Boudewijn je stadion nekih prošlih vremena, ali daleko da je usamljen među belgijskim fudbalskim objektima. Union St Gilloise, lider šampionata, domaćin je na stadionu u briselskom Forestu, koji neodoljivo podseća na stadion IM Rakovice, sa glavnom navijačkom tribinom od komada betona usečenog u šumovito brdo.

Jan Breydel (Club Brugge) i Sclessin (Standard Liege), dva stadiona koja su takođe bili deo nevelikog paketa organizatora Euro 2000 (poslednjeg na kojem je igrala Srbija u bilo kom obliku), ali veoma korišćena i dobro popunjena, suočila su se sa ozbiljnim problemima.

Šta tek reći za Bosuil, koji je ove godine predstavljao zemlju u Ligi šampiona, na kojem kamere gledaju direktno u sto godina staru tribinu odavno zatvorenu iz bezbednosnih razloga. Stadion u Antwerpenu je prvog dana ovog meseca napunio vek postojanja i sad deluje rogobatno skoro kao Maksimir, sa dve supermoderne, jednom staromodnom i polufunkcionalnom tribinom i četvrtom koja je trajno zatvorena.

Belgija je bogata zemlja, ali očigledno nedovoljno bogata da povede računa o stanju svojih stadiona. Čovek bi rekao da prizivaju neku nesreću da ih malo trgne.

U takvim okolnostima Leuven i deset i po hiljada mesta veliki Den Dreef su uvek tu da priskoče u pomoć. Osim što je dom OH Leuvena, takođe je i zvanični dom ženske, kao i U21 muške reprezentacije. Ugostio je prošle sezone Union SG u evrokupovima (sve do četvrtfinala) i stalno je na raspolaganju i ostalima. Sistematski rekonstruisan u prvoj polovini prošle decenije (mada je privremeno ispadanje OHL pauziralo dalju izgradnju), ima sve uslove za odigravanje dobrog fudbala.

‘Ladno, al’ standard

A fudbal u meču Srbije i Belgije uopšte nije bio loš, iako je bilo lako naći nezadovoljne, posebno među srpskim navijačima.

Bio je ovo veoma dobar trening meč za oba tima. Krenuli smo od minus jedan bezmalo sa starta utakmice, ali je generalno meč bio odlična priprema za nas, pred utakmicu koja je veoma veoma važna za srpski tim. Uspeli smo da stvorimo nekoliko prilika, pogodimo stativu i prečku, verovatno smo zaslužili i nerešeno, ali je Belgija na kraju pobedila i na tome im čestitam. Nismo imali povreda, osim manjeg problema Gudelja sa zadnjom ložom, za koji se nadam da nije ozbiljan„, rekao je selektor Stojković medijima posle meča. Mediji su bili gotovo isključivo belgijski, na konferenciji za novinare bio sam jedini stranac.

U ovakvim utakmicama bitno je pratiti kako se uklapaju mlađi sa starijima,kakose od pojedinaca pravi tim, to je posebno važno u odbrani i kada igramo presing. Danas smo imali priliku da uvežbamo nešto veoma bitno – kakvi smo pod pritiskom. Svaka ekipa, i obe najveće, trpe pritisak tokom mečeva, i to je teško uvežbati, a Srbija nam je danas dala priliku da vidimo kako se snalazimo kada nas protivnik stavi u neprijatnu situaciju“, objasnio je Domenico Tedesco, selektor koji sa Belgijom još nije izgubio.

Filip Đuričić je takođe bio zadovoljan utakmicom, uz konstataciju da su oba tima čuvala neke od najbitnijih aduta zbog važnih mečeva u nedelju.

„Moj osećaj je da smo zaslužili nerešeno, jer smo šanse imali i mi i oni. Bila je ovo dobra provera, jer su oni hteli da igraju sve vreme, gradili su igru od odbrane, nisu na celoj utakmici nepromišljeno poslali ni dve lopte i sigurno su kvalitetni. Njima je takođe falilo 3-4 igrača, ali ni mi nismo izašli sa našom najboljom postavom, jer mnogo nam je bitno šta će biti u nedelju. Ali bitno je da igramo protiv ovakvih ekipa, da vdimo da možemo da igramo protiv njih. Vidimo i da ima dosta toga na čemu može da se radi, da se poboljša, ali mislim da utisak može da bude pozitivan„.

Od horora do stabilnosti

I zaista, ako se izuzme horor iz prvih nekoliko minuta, kada je domaćinu poklonjen jedan, pa umalo još jedan gol, Srbija je delovala vrlo upotrebljivo, držala ritam i pojačavala ga kako je vreme odmicalo, do mere da je u završnici bila upadljivo bolji tim.

„Posebno me raduje što smo napravili dobru reakciju na 0:1 iz prvog minuta, posle jedne kardinalne greške. Mislim da smo u drugo poluvremenu odigrali zaista kvalitetno, kreirali nekoliko šansi, imali dobar posed lopte, što me takođe raduje„, ocenio je Piksi.

„Nismo hteli tako da počnemo, ali to je fudbal, greške svakom mogu da se dese„, dodao je Miloš Veljković. „Bitna je bila reakcija i reagovali smo dobro, pogotovo u drugom poluvremenu, kada smo zaigrali bolje defanzivno, to nam je dalo samopouzdanje, pa smo bili bolji i sa loptom“.

Sličan utisak stekao je i Filip Đuričić, jedan od petorice igrača koji su odigrali svih 90 minuta.

„Rezultatom ne možemo biti zadovoljni, fudbal se igra zbog rezultata, ali generalno mislim da smo bili više nego korektni osim u prvih deset minuta. Misim da je dobro kada ovako reagujemo na primljeni gol, pogotovo takav. Dali smo ga sami sebi, nije došao iz neke uigrane akcije, već iz klasičnog kiksa. Nismo skupo platili, tako da može da bude odlično iskustvo za nas i prilika da nešto naučimo. Nadam se da ćemo igrati bolje i bolje iz meča u meč„.

Upravo je fudbaler Panathinaikosa imao ne jednu, već dve kapitalne šanse da rezultat popravi. U meču u kome je Srbija šutirala više, ali golman Belgije nije imao nijednu odbranu,

„Dešava se ponekad šutneš, loše odskoči i uđe. Danas sam prvu loptu, koja je završila na stativi, zaista lepo šutnuo i mogu da kažem da nisam imao sreće. Kod druge sam uklizao i poklopio, nisam imao vremena da ciljam. Nisam ni video gde je posle završila. Treba i malo sreće, ali nadam se da će se vratiti na nekom drugom mestu„.

Budućnost, svetla i ne baš tako

Oba tima znatno su rotirala selekcije. Sa belgijske strane na klupi su ostali prvi strelac Romelu Lukaku, Jan Vertonghen i nova zvezda Manchester Cityja Jeremy Doku, dok su se neki bitni igrači pojavili tek u poslednjoj četvrtini.

„Kad god se igraju utakmice, od vas se traži da budete dobri, kvalitetni, ozbiljni, odgovorni. Mislim da je utakmica sa Belgijom, koja je zaista jak tim, pokazala da možemo da igramo egal.  Plan je bio da napravimo jednu rotaciju u timu, s obzirom da se radi o prijateljskoj utakmici. I Belgija ima važnu utakmicu protiv Azerbejdžana, kao i mi sa Bugarskom. Ovakve provere me raduju u svakom slučaju, delom i zato što mogu da dam šansu igračima koji nisu u prvom planu. Mislim da je bila dobra priprmena utakmica i sigurno da imam dobru ideju za sledeću„, zaključio je Stojković.

A ta sledeća… Opisaće je Đuričić.

„Sledeća utakmica je najvažnija u našim karijerama. Nismo igrali evropsko prvenstvo 24 godine i bićemo generacija koja je napravila plasman i na svetsko i na evropsko. To se nije desilo od 1998. i 2000. godine„.

Srbija je krenula bez ključne trojke Tadić – Kostić – Mitrović, Nikole Milenkovića i Andrije Živkovića, koji su priliku dobili u finišu i ozbiljno namučili domaćina.

„Srbija je startovala bez Tadića, Mitrovića i ostalih, ali se videlo da imaju dosta kvaliteta i iskustva i u drugom i trećem planu. Stvarali su nam dosta problema, posebno u prvom poluvremenu, posle petnaest minuta izgubili smo kontrolu, oni su odlično skrivali namere. Očigledno se radi o dobrom, snažnom timu, koji me je impresionirao“, rekao mi je posle meča belgijski selektor Tedesco.

Od starta na terenu je bio Lazar Samardžić, prvi put protiv neke evropske ekipe (bio je starter i protiv Jordana).

„Samardžić je naša budućnost u svakom slučaju i danas je dobio šansu da bude starter, što je bitno na psihološkom planu i zbog njegovog samopouzdanja. Zadovoljan sam njegovom igrom i svime što je ponudio na terenu„, rekao je selektor.

Budućnost je ono što mora da brine. Srbija je rotirala tim i na terenu osim Samardžića imala jednog igrača rođenog u ovom veku – Strahinju Pavlovića (na klupi ostali Ilić i Eraković). Najmlađi od svih njih, Samardžić, za tri meseca napuniće 22 godine.

U startnoj postavi Belgijanaca od njega su mlađi Debast, Al Dakhil, Bakayoko i Vermeeren (on za pune tri godine), dok su od trećeg najmlađeg srpskog startera (Vlahović, 23 godine) mlađi još Theate, Deman, Openda, kao i Vranckx (ušao u drugom poluvremenu), Doku (ostao na klupi, ali će izvesno startovati u nedelju)i povređeni tandem Onana – De Ketelaere. Belgijska budućnost je obezbeđena, Srbija za to tek treba da se pobrine.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.