Da li je korona kriza iz 2020. godine nepovratno promenila svet, još uvek se ne može sa sigurnošću reći, ali njegov život je definitivno promenila.
Ovo je priča jednog momka „naših korena“ koji je baš u vreme izbijanja krize ušao u svet „visokog biznisa“.
Mile Pajović je rođen u Americi, odrastao je u Kanadi. Mile nije došao prvi put u Beograd, ali prvi put dolazi kao „čovek sa biografijom“. Ranije bi dolazio kao „unuk“, kod bake i dede na raspust, a sada je došao kao perspektivni investitor sa stavkom u CV-ju: potpredsednik u velikom investicionom fondu HPS Investment Partners iz Njujorka, i portfoliom od preko tri milijarde investicija iz specijalnog fonda ove kompanije za strateške investicije.
Na prvom mestu, ipak, u Beograd je došao kao postdiplomac, student na MBA programu čuvenog univerziteta Stanford. Još uvek je, dakle, reč o mladom momku, koji je uzeo dve godine pauze na poslu, kako bi, kako kaže, ostvario jednu od svojih želja da studira na jednom od najprestižnijih univerziteta u Americi i svetu.
Zajedno sa njim došla je grupa od tridesetak postdiplomaca, istraživača i profesora Univerziteta Stanford, reč je o studijskom putovanju u Srbiju, gde im je domaćin „Pupin inicijativa“, preko koje smo i upoznali ovog momka.
Ime i pokoja stavka u biografiji, da je igrao košarku na Univerzitetu u Torontu, kao i da mu na košarkaškoj profilnoj stranici piše da voli srpsku folk muziku, otkrivaju poreklo ovog momka. Pojavno je reč o mladom Amerikancu koji je ponosan na svoje poreklo, srpski govori tečno, sa blagim akcentom. Na pitanje čija je ideja bila da studenti Stanforda obavezno studijsko putovanje obave u Srbiji (i Hrvatskoj), ozareno odgovara: „Pa moja!“ I kako kaže, želeo je da makar malo, sa svoje strane, pomogne u približavanju Srbije i SAD i promociji našeg regiona među ljudima koji će u budućnosti biti važni donosioci odluka u svetu biznisa.
Insistirao je da intervju bude na srpskom.
„Rođen sam u Bafalu. Moji roditelji su otišli u Ameriku početkom devedesetih godina. Mama je završavala doktorske studije u Beogradu i tada je dobila priliku da učestvuje u nekom programu razmene. Dobila je Bafalo i mogućnost da radi za jednu bolnicu. Svidelo joj se, želela je da ostane, došao je i tata, i ja sam rođen tamo. Vrlo brzo su se preselili u Toronto, gde sam odrastao. Srednja škola i fakultet, početak karijere u investicionom bankarstvu, to je sve vezano za Toronto.“
***
Odlazak vaše porodice nije bio direktno vezan za ratove i raspad bivše države?
Nije direktno, više zbog posla i budućnosti. Nije to bilo lako, cela naša familija je ovde, neki u Beogradu, imam tetku i u Tivtu u Crnoj Gori. Ako pitamo moje roditelje, verovatno bi rekli da jesu ratovi uticali na odluku da ostanu tamo, ali primarni motiv je bio profesionalni.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 04. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
NEDELJNIK 638NEDELJNIK 638
