„Ne postoji proizvod koji je teže prodati od vina, zato je potrebno strpljenje i ljubav prema vinu…“: Boris Lešić, vlasnik vinarije Agris

Vinski butik Agris je jedan od najmlađih butika, kako u Hrvatskoj, tako i u regionu. Iako je vinarija prvu berbu imala 2015. godine, njihovi proizvodi su brzo pronašli mesto na tržištu vina, uz brojne osvojene nagrade. Poslovna filozofija supružnika Jadranke i Borisa Lešića činila se jednostavnom. U Samoboru, ušuškanom izletištu nadomak Zagreba, na jednom mestu prikupili su autohtone sorte grožđa sa najboljih vinogradarskih područja iz Hrvatske. Svoje produkte, blaga bela vina – Malvaziju, Graševinu i Škrlet – predstavili su i na ovogodišnjem „Festivalu vina Rojal In“ u organizaciji „Vinoteke Vino i vinogradarstvo“, gde je beogradskoj publici predstavljeno više od 120 etiketa vrhunskih vina kojih do sada nije bilo na tržištu Srbije.

Vi ste, zajedno sa suprugom, posao sa vinom započeli relativno skoro. Kako je došlo do ideje da vaša supruga, profesorka hemije u srednjoj školi, i vi kao marketinški stručnjak i konsultant koji ima PR agenciju duže od trideset godina otvorite vinski butik u blizini Zagreba i zapravo započnete potpuno novi posao?

Kroz razne projekte koje sam organizovao kao PR i marketinški stručnjak, često sam bio u kontaktu sa ugostiteljima. Jedna od takvih saradnji je bio i marketing za međunarodnu izložbu vina i vinske opreme Vinistra u Poreču, gde smo upoznali i počeli da sarađujemo sa brojnim istarskim vinarijama, a sve se završavalo uz bocu vina. I tako je krenulo…

Kada započnete posao sa vinom, to možete raditi tako što ćete sve raditi sami i učiti iz svojih grešaka ili ćete okupiti vrhunski tim enologa i tražiti najbolje vinograde. Nama je upravo tim izvrsnih enologa svojim savetima pomogao da imamo kvalitet od početka

Prvo smo se zaljubili u vino kao hedonisti, zatim smo se udružili i sprijateljili sa ljudima koji imaju iskustva u takvoj vrsti posla. Potom smo supruga i ja štreberski počeli da čitamo knjige o vinima i pohađamo razne kurseve iz oblasti enologije, da bismo uskoro postali fanatici koji svako porodično putovanje koriste kako bi obišli razne lokalne vinarije i probali vina širom Evrope. Iako ni tada još uvek nismo pomislili da bismo i mi mogli da otvorimo vinariju, shvatili smo da imamo znanje o poslu sa vinom, a što više znaš, manje se plašiš eventualnih padova. U jednom trenutku smo se zapitali – zašto i mi ne bismo pokušali sa vinskim poslom?

Prvu berbu ste imali 2015. godine, a dobili ste brojne nagrade kako u Hrvatskoj, tako i na međunarodnim vinskim festivalima poput Dekantera (Decanter), Internacionalnog vinskog takmičenju u Londonu, festivala Provajn (ProWein) u Diseldorfu. Kako je osvajanje priznanja uticalo na pozicioniranjeAgrisovih proizvoda na tržištu?

Pomoglo je zaista mnogo. Već nakon prve berbe dobili smo srebro za Malvaziju na Vinistri, nezvaničnom svetskom prvenstvu za malvazije. Ukupno smo osvojili više od 50 nagrada i medalja na hrvatskim i inostranim vinskim takmičenjima i kada nam tako ugledni ocenjivači Dekantera, „IWC-a“ i PAR internationala u Diseldorfu dodele visoke ocene za naša vina, šalju nam poruku da smo na dobrom putu i pomažu da istrajemo u ovome što radimo. Uz to, svakoj vinariji to je i velika komercijalna podrška, jer kupcima vina pomaže prilikom izbora i šalje jasnu poruku kvaliteta. Ipak, nismo iznenađeni nagradama, jer smo od početka znali koji su nam kriterijumi i šta želimo sa vinom, a to je pre svega kvalitet. Kada započnete posao sa vinom, to možete raditi tako što ćete sve raditi sami i učiti iz svojih grešaka ili ćete okupiti vrhunski tim enologa i tražiti najbolje vinograde. Nama je upravo tim izvrsnih enologa, sastavljen od stručnjaka kao što su Leo Gracin i Miodrag Hruškar, svojim savetima pomogao da imamo kvalitet od početka. Nismo želeli da prodajemo vino u velikim količinama ili rinfuzu, već da, kada u restoranu poručite bocu vina, budete zadovoljni kvalitetom proizvoda. Na kraju, iako nagrade mnogo znače, ako se ono ne svidi krajnjem korisniku, šta to vredi!? Zato je nama ocena publike veoma bitna.

Spomenuli ste da od samog početka insistirate na najboljim vinogradima u Hrvatskoj. Pritom, vi nemate svoje vinograde, već ste odlučili da sorte otkupljujete od vinogradara u zapadnoj Istri, Kutjevu, Moslavini… Zašto ste odlučili da grožđe otkupljujete i ima li planova da u budućnosti podignete i svoje vinograde?

Mi smo od početka imali jasan cilj da želimo da predstavimo autohtone sorte Hrvatske sa njihovog najboljeg položaja i želimo istrajati u tome. Za vino je potrebna dobra sirovina, kvalitetna oprema i znanje. Mi smo se odlučili da stvorimo uslove u kojima imamo opremu i imamo znanje kako sve to da sprovedemo, dok ćemo dobru sirovinu nabavljati od drugih vinogradara. Svaki vinar će reći da se najbolje vino pravi u vinogradima i to je tačno. Međutim, činjenica da mi nemamo vinograde ne znači da se mi o tom grožđu ne brinemo isto kao neko drugi. Uz to, time što nismo stacionirani na jednom mestu, imamo privilegiju da biramo i nađemo kvalitetne vinograde, a kada ih nađemo, sa njima razvijemo dugoročnu saradnju. Tako smo došli do vinograda Sveta Lucija u zapadnoj Istri za malvaziju, zatim do Venja i Kutjeva gde nabavljamo graševinu i, naposletku, Popovače gde imamo saradnju za sortu škrlet. Time ostvarujemo naš cilj da promovišemo autohtone sorte koje su nepravedno zapostavljene u regionu, zarad nekih statusnih simbola vina, poput šardonea. Ja sam se zainteresovao za posao sa vinom kada sam saznao da u Hrvatskoj postoji oko 130 autohtonih sorti vina i želim neke od njih da predstavim regionu i svetu.

Trenutne sorte koje proizvodite su bela vina koja su odskoro dostupna i u Srbiji. Kakvi su planovi vinarijeAgris za nove domaće sorte?

Plan nam je da predstavimo što više sorti, ali trenutno nemamo prostora. Što se budućnosti vinarije tiče, upravo zbog malog prostora i želje da plasiramo nove sorte započeli smo projekat otvaranja vinarije u Samoboru, koja će imati i turističku ponudu. Kada smo počeli sa vinom, krenuli smo oprezno, u iznajmljenom prostoru u Rakitju, u okolini Zagreba. U međuvremenu smo shvatili da volimo taj posao i odlučili da se preorijentišemo na vinariju koliko god možemo. Iako trenutno proizvodimo deset hiljada buteljki, cilj nam je da u narednom periodu povećamo proizvodnju na pedeset hiljada buteljki. Zbog posla sa vinom, pretumbali smo ceo život. Rasprodali smo sve što imamo u Zagrebu i preselili smo se u Samobor. Čak smo i PR firmu preregistrovali i prebacili je tamo. Shvatili smo turistički potencijal ovog grada i želimo ga iskoristiti. Zato razvijamo projekat kojim je predviđen prostor vinarije za 50.000 buteljki vina, kao i zelena oaza sa parkovima, skulpturama i gostionicom gde će svi ljubitelji vina moći da se opuste u prirodi i degustiraju omiljena vina.

Kada me pitaju kako postati milioner u ovom poslu, odgovorim da je prethodno potrebno biti milijarder. U pitanju je veoma dugoročan projekat koji zahteva dosta strpljenja i održiv biznis plan

Tehnologija, oprema, saradnja sa vinogradarima, tim enologa… Stavke koje ste spomenuli zahtevaju dosta ulaganja i strpljenja na samom početku posla. Na koji način ste se vi izborili sa takvim „poteškoćama“?

Kada me pitaju kako postati milioner u ovom poslu, odgovorim da je prethodno potrebno biti milijarder. U pitanju je veoma dugoročan projekat koji zahteva dosta strpljenja i održiv biznis plan. Budući da sam sa 30 godina iskustva u marketingu stekao određeno iskustvo, bio sam svestan da će nam u početku biti potrebno puno novca pre nego šta nam se vrati neki kapital. Takođe, iskustvo sa poslovanjem u sferi marketinga mi je pomoglo da brendiram proizvod. Postoji mnogo vinara koji imaju fenomenalna vina, ali za njih niko ne zna, jer proizvođači ne znaju ili ne mogu sebi da priušte kvalitetnu reklamu. Bez promocije i stalnog ulaganja u marketing, nema mogućnosti za borbu sa ogromnom konkurencijom, a ona je paklena.

Ne postoji proizvod koji je teže prodati od vina. U svakoj vinoteci u ponudi je prosečno oko 500 različitih etiketa. Prava je umetnost isplivati u takvom moru proizvođača i velikih brendova. S druge strane, posao sa vinom zahteva i veliko strpljenje. Od prve berbe do prvog novca potrebno je godinu i po dana, a profit možete očekivati tek nakon sedam, osam godina poslovanja. Po mom mišljenju, optimalan nivo koji vam je potreban da biste sasvim solidno zarađivali je oko 50.000 buteljki vina. Mi idemo ka tom cilju, ali uz organski rast. Strpljivo i polako.

Naravno, taj broj se može dostići i za nekoliko dana, ako postoje sredstva. Međutim, u pitanju su nagli projekti koji imaju dosta oscilacija i posledica je da nema publike na duži rok, a naš cilj je da imamo stalnu publiku, ljude koji redovno konzumiraju naša vina. Želimo da naša vina budu centar novih prijateljstava i neizostavni deo gurmanskih užitaka. Godine koje su pred nama, želimo da iskoristimo da se razvijamo, povećamo izvoz i pod jednim brendom predstavimo što veći broj autohtonih hrvatskih sorti kako bismo svetu pokazali kakvim enološkim bogatstvom raspolažemo. I zato nam je zadatak da svaku buteljku Agrisa proizvedemo uz uverenje da je vino mnogo više od fermentisanog soka grožđa, za šta je potrebno strpljenje i ljubav prema vinu.