Maja Simić, aktivistkinja i borkinja za prava žena i Roma, dobitnica je ovogodišnje nagrade “Dobrila”, koju Delegacija Evropske unije u Srbiji dodeljuje za lični doprinos osnaživanju žena. Svoju borbu sprovodi kao mentorka, edukatorka i osnivačica Romske organizacije mladih Srbije. Takođe je članica i Romske ženske mreže Srbije. Osim što se bavi aktvizmom, dobitnica ove nagrade je studentkinja Fakulteta političkih nauka.
Za Nedeljnik je ispričala da ovo priznanje za nju ima veliki značaj. Ocenila je da je ono podsetnik da probleme ne smemo gurati pod tepih, već da o njima treba govoriti glasno i tražiti rešenja. Ova nagrada, prema njenim rečima, ujedno potvrđuje i da žene zaslužuju poštovanje, bez obzira iz koje grupe dolaze.
Prelomni trenutak da počne da se bavi aktivizmom bio je, kako je navela, kada je nepravdu osetila na sopstvenoj koži, upravo zbog svoje nacionalne pripadnosti. Tada je počela dublje da razmišlja o tome šta se zapravo dešava oko nje.
“Kada sam zagrebala ispod površine, shvatila sam da te situacije nisu pojedinačne, već da su gotovo normalizovane kada je reč o mojoj zajednici. To me je navelo da reagujem. Upravo iz tog osećaja, potrebe da nešto promenim, rodila se moja želja da se bavim aktivizmom sa idejom da doprinesem društvu u kome će biti manje mržnje, a više razumevanja i jednakih mogućnosti za sve”, ukazala je.
Najviše su je, kako je naglasila, pogađale pogrešne percepcije i predrasude o romskoj zajednici, kao i generalizovanje na osnovu postupaka pojedinaca.
“Verujem da, kao što se kaže, u svakom žitu ima kukolja, te da ne možemo čitav narod posmatrati kroz loše primere pojedinaca. Ljude treba deliti na dobre i loše, a ne prema nacionalnosti ili poreklu. Posebno me je bolelo kada vidim da neko želi da učini da se druga osoba oseća manje vrednom, samo zato što je drugačija. Takve situacije su me dodatno motivisale da se borim protiv predrasuda”, pojasnila je.
Na pitanje da li se nekada osetila diskriminisano, Simić je odgvorila da joj se “takve situacije dešavaju gotovo svakodnevno”.
“Nekada su to naizgled male stvari, na primer, kada uđem u prodavnicu pa primetim da me prate, ili kada mi se ljudi obraćaju na engleskom jer im je teško da poveruju da neko sa tamnijom bojom kože tečno govori srpski i živi ovde”, opisala je.
PORODICA KAO NAJVEĆA PODRŠKA
Blisko okruženje je od samog početka “bezuslovno podržavalo”. Najveću podršku je, kako kaže, “uvek imala u svojoj porodici”.
Naglasila je da je to bilo posebno važno u ranim fazama, kada je “učestvovala na seminarima i neformalnim edukacijama kako bi naučila više o pravnom pristupu problemima sa kojima se romska zajednica suočava”.
“Na samim počecima bilo je i onih koji su smatrali da ne mogu ništa da promenim ili da mi aktivizam neće koristiti ako želim da se bavim diplomatijom i spoljnom politikom. Ipak, to nisu bili ljudi čije je mišljenje bilo presudno. Danas se zbog toga nimalo ne kajem, jer su taj rad i posvećenost doveli i do priznanja za moj angažman. Među njima su i Godišnja medijska nagrada za toleranciju koju dodeljuju Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Misija OEBS-a u Srbiji, kao i nagrada Nagrada Dobrila” ispričala je.
Najviše je ispunjava, kako je navela, kada vidi borce i borkinje za ljudska prava koji, pored svakodnevnih poslova, pronalaze načine da se angažuju i doprinesu društvu. Među ljudima koji je inspirišu, posebno je izdvojila svog oca Zorana Simića.
“On me je naučio mnogim vrednostima koje danas živim, davao mi savete i bio moja bezuslovna podrška. Kao samohrani otac uspeo je da mene i moju sestru izvede na pravi put i zbog toga je za mene najveći uzor”, obrazložila je.
Upitana da li ima osećaj da utiče na svoju ukolinu i da je ona nekome inspiracija, sagovornica je odgovorila da “ima”, te da je to “čini veoma ponosnom”.
“Posebno sam ponosna na mlade ljude kojima sam mentorka, jer imam priliku da pratim njihov razvoj i da vidim kako izrastaju u odgovorne ljude koji cene sebe i poštuju druge. Najlepši trenuci su kada pratim njihov obrazovni put i vidim da upisuju srednje škole i fakultete, jer tada znam da su napravili važan korak ka svojoj samostalnosti i budućnosti”, navela je.
KVALITETNO OBRAZOVANJE OTVARA MNOGA VRATA, ZDRAVSTVENA ZAŠTITA OBEZBEĐUJE DOSTOJANSTVEN ŽIVOT
Simić smatra da je teško govoriti o unapređenju prava Roma, a da se istovremeno ne govori i o pravima žena, naročito kada se govori o Romkinjama, koje su neretko višestruko diskriminisane – i kao žene, i kao pripadnice romske zajednice.
“Verujem da je važno istovremeno raditi na unapređenju oba polja. Kao ključne oblasti izdvojila bih obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Kvalitetno i dostupno obrazovanje otvara vrata mnogim drugim prilikama, dok adekvatna zdravstvena zaštita obezbeđuje dostojanstven i siguran život. Kada te osnovne oblasti funkcionišu, stvara se prostor za unapređenje prava, veće učešće u donošenju odluka i veću zastupljenost u različitim sferama društva.
Ukazala je da je jedan od najvećih problema koje danas vidi “to što na istaknutim pozicijama i dalje nema dovoljno Roma i Romkinja koji su tu zahvaljujući svom obrazovanju, znanju i kompetencijama”.
“Još važnije je govoriti o rešenjima. Za mene je obrazovanje i najveći izazov, ali ujedno i najvažnije rešenje. Ukoliko se obrazovni put mladih prati na sistemski i adekvatan način, kasnije dobijamo kompetentne ljude koji mogu da preuzmu odgovorne i visoke pozicije u društvu”, ocenila je.
Na pitanje na koji način se ona zalaže da se iznađu rešenja, sagovornica je istakla “neformalnu edukaciju sa vulnerabilnim grupama”. Važno je, kako je rekla, da ljudi “znaju sa kakvim se izazovima suočavaju, ali i koja su njihova prava i obaveze”.
“Kada imaju to znanje, lakše mogu da prepoznaju probleme i načine da ih prevaziđu. Nakon toga, važan korak je otvoren dijalog sa institucijama, nevladinim sektorom i medijima. Verujem da se upravo kroz saradnju, razmenu iskustava i zajedničko traženje rešenja može doći do konkretnih promena”, napomenula je.
„NISMO ŽELELI DA SE NAŠIM PROBLEMIMA BAVE ONI KOJI NE RAZUMEJU STVARNE POTREBE ROMSKE OMLADINE“
Romsku organizaciju mladih Srbije pokrenula je sa grupom mladih Roma i Romkinja. Posebno ističe dva projekta koje je realizovala u okviru organizacije.
“Prvi je ‘Reproduktivna pravda’, koji je namenjen reproduktivnom zdravlju mladih Romkinja. Kroz njega smo razgovarale o temama koje često deluju tabu, ali su izuzetno važne, jer reproduktivno zdravlje mora biti dostupno svima. Drugi projekat je ‘Opre Romnji’, u okviru koga smo radile na osnaživanju Romkinja kroz aktivizam, obrazovanje i preduzetništvo.
Naša ideja je da mladi Romi i Romkinje imaju svoje mesto, prostor u kome će moći da se bave temama koje su nama zaista važne. Nismo želeli da budemo samo posmatrači ili da se našim problemima bave drugi, koji ne razumeju stvarne potrebe romske omladine. Imali smo mnogo više ideja i interesovanja od onoga što nam je tada bilo ponuđeno, zato smo odlučili da stvorimo prostor u kome ćemo moći da pokrećemo važne teme, razvijamo inicijative i aktivno učestvujemo u promenama koje želimo da vidimo u društvu”, ispričala je.
U okviru rada u Romskoj ženskoj mreži Srbije, Simić bi posebno izdvojila projekat „Digitalna bezbednost“.
“Tom prilikom bila sam edukatorka i govorila o važnosti digitalnog prostora, prevenciji sajber-nasilja i zaštiti podataka na internetu. Posebno mi je značajno što su učesnice kasnije, kroz vršnjačku edukaciju, prenosile stečeno znanje dalje u svojim lokalnim sredinama, šireći svest o bezbednom korišćenju digitalnih tehnologija”, rekla je.
Bliži se i 8. april, datum kada se obelažava Međunarodni dan Roma. Sagovornica kaže da, iako je reč o važnom datumu, za njih je još značajnije da o pravima i doprinosu Roma i Romkinja govore tokom cele godine.
“Trenutno je u toku Mesec romskog ženskog aktivizma, a aktivnosti naše organizacije biće dostupne na Instagram nalogu @roms_srbija. Pored toga, uskoro započinjemo kampanju pod nazivom ‘Usudi se da sanjaš velike snove’, kroz koju prikazujemo naše priče, od detinjstva do danas, pokazujući čime se bavimo i kako svaka od nas doprinosi zajednici. Pored toga, 7. aprila sa Romskom ženskom mrežom Srbije bićemo u Etnografskom institutu SANU, gde ćemo razgovarati o važnim temama i predstaviti naše aktivnosti”, poručila je Simić.
Tagovi
