“Ne može se poveriti medvedu da čuva ćup s medom”: Raskol u EU oko Rusije…

0
Boris Zerwann / Panthermedia / Profimedia

(Beta) – Stav litvanskog predsednika Gitanasa Nausede da se “ne može poveriti medvedu da čuva ćup s medom” pokazao je dubinu raskola na danas završenom susretu vođa EU oko toga da li treba, poput SAD, krenuti u direktan dijalog s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o rešavanju ogromnih problema neviđenih od hladnog rata u odnosima EU i Rusije.

Iako su to u pripremi samita predložili čelnici Nemačke i Francuske, Angela Merkel i Emanuel Makron, uz ključni stav da je nemoguće nastaviti samo sa sankcijama prema Moskvi “jer nema stabilnosti u Evropi bez saradnje sa Rusijom” i dobili podršku Italije, Španije, Austrije, Belgije i još nekih članica, tome su se oštro usprotivile Poljska, baltičke zemlje, Švedska i Holandija.

U nemačko-francuskom predlogu je, navodi briselski portal “Politiko”, jasno potegnuto i pitanje “ruske sfere uticaja” i uz zahteve da Moskva obustavi neprijateljske poteze prema EU, istaknuto da evropska dvadesetsedmorica žele da ojačaju veze s Ukrajinom, Gruzijom, Moldavijom, kavkaskim zemljama, kao i Zapadnim Balkanom, “gde se Moskva nadmeće za uticaj”.

Berlin i Pariz su predložili da se u zaključcima samita, ali se ispostavilo da je to izostavljeno, naglasi da “Evropski savet podvlači potrebu jačanja odnosa sa Zapadnim Balkanom i osnaženja evropske perspektive regiona”.

Američki portal “Radio slobodna Evropa” (RFE) podseća da je nemačka kancelarka Merkel u Bundestagu predočila da se na “ruske hibridne napade” mora u EU jedinstveno odgovoriti, a to uključuje i da EU uplivom dosegne do zemalja poput Ukrajine, Belorusije i Zapadnog Balkana, ali i da zajedno deluje na Putina i Rusiju.

“Severni blok” u EU je to odbio, ali je kancelarka Merkel po završetku samita predočila da će “biti istraženi okviri u kojima taj dijalog može početi”.

Uz argument o “medvedu i ćupu s medom”, protivnici dijaloga s Putinom, a Moskva je stavila do znanja da tamo za to postoji spremnost, su naveli da nema nikakvih znakova da bi Rusija mogla garantovati da će odustati od, kako je podvučeno, “zloćudne politike” prema Evropi.

Svi Evropljani smatraju da Rusija mora odustati od “špijuniranja, hakerskih i sajber napada, širenja dezinformacija” i prihvatiti evropske vrednosti poštovanje demokratskih i ljudskih prava, kako je to istakao italijanski premijer Mario Dragi.

Ali je Dragi naglasio da se u “burnoj i neretko protivrečnoj raspravi na samitu” ispostavilo da “severni blok” u EU ima “drugačiju osetljiivost” prema odnosima s Rusijom, koja je “veoma važna ekonomski i politički”.

Dragi je, štaviše, stavio do znanja da se razmatra da uskoro dođe do susreta Nemačke, Francuske, Ukrajine i Rusije u tzv. “Normandija formatu” za rešavanje sukoba u Ukrajini i sprovođenja “Sporazuma iz Minska”.

U prvim osvrtima medija u EU je mahom konstatovano da je “došlo do raskola u EU”, pa tako italijanski dnevnik “Republika” ukazuje na stav Poljske i baltičkih zemalja da treba istrajati na “tvrdoj politici prema Putinu koji razume jedino silu”.

Belgijski premijer Aleksander de Kro je rekao da se “odnosi s Rusijom ne mogu svesti samo na ekonomske i druge sankcije”, a opšti je stav zagovornika nalaženja načina i tema u kojima se podudaraju interesi Unije i Moskve da “bez direktnog, otvorenog razgovora to nije moguće”.

Špansi list “Pais” podseća da je poslednji susret na vrhu EU-Rusija održan 2014, pre ruskog prisajedinjenja Krima, a da je pre toga od potpisivanja sporazuma o pridruživanju i saradnji Unije s Moskvom 1997, održano 32 susreta vođa dve strane.

Češki dnevnik “Hospodarske novini” smatra da je podela u EU “poklon Putinu na srebrom tanjiru…koji je bio relativno uspešan u podrivanju jedinstva unutar Unije”, dok bugarski dnevnik “Duma” misli da “EU ne sme biti talac krajnje rusofobije u kijevskoj vladi, koja neće da sprovede sporazum iz Minska…dok je stara Evropa shvatila da Moskva neće odustati od Krima i sankcije nisu i neće delovati ni najmanje na rusku politiku prema Ukrajini”.

List nemačkih poslovnih krugova “Handelsblat” navodi da se “gazda u Kremlju oslanja na izolaciju Rusije, udaljava se od Evrope, ide u savez s Kinom i za to bi da krivi Zapad”, pa zato ne treba dozvoliti da “izigrava žrtvu”.

U zaključcima danas okončanog samita EU se kaže da će “biti istraženi okvir i uslovi za dijalog s Rusijom”, ali takođe predočava i “mogućnost dodatnih mera odmazde” ako Moskva istraje na “zloćudnim potezima”.

Kancelarka Merkel je, posle svega, želela da upozori partnere u EU da je “Rusija ozbiljan izazov”, a u nemačko-francuskom predlogu je stavljano do znanja da EU mora biti “čvrsta i jedinstvena”, ali da nema druge već da se ispita kako s Moskvom krenuti u rešavanje i gorućih svetskih problema poput klimatskih promena, zdravstvene situacije, očuvanju sporazuma s Iranom o zabrani nuklearnog naoruzzavanja, sukoba u Siriji i Libiji.