Razgovarati o koronavirusu dovoljno je teško i kad ste odrasla osoba. Čini se da se informacije, brojevi i saveti koji se tiču epidemije menjaju iz dana u dan, a „pretnje“ novim virusom mogu da izazovu mnogo straha i neizvesnosti.
Kako svi pričaju o koronavirusu, veoma je verovatno da i vaša deca to slušaju.
Evo nekoliko stručnih saveta objavljenih na CNN-u o tome kako započeti ovaj važan razgovor sa njima…
1. Ne čekajte da vas pitaju
Nijedan roditelj ne može sprečiti decu da čuju nešto o čemu svi raspravljaju, kao što je to slučaj sa koronavirusom. I verujte stručnjacima: vaša deca već mnogo toga i znaju. „Šanse da dete, bilo koje starosti, nije čulo za to su zaista male“, kaže Robin Gurvič, doktor psihologije i profesor sa Univerziteta Djuk.
„Ne znamo uvek odakle deca nešto nauče. To može biti od nastavnika ili starijih učenika u školi, a svako dete na društvenim mrežama ili u medijima na bilo koji način može da pokupi neku od informacija“, kaže on.
Napredak u razgovoru je, dakle, od suštinskog značaja, kaže profesor Dejvid Šonfeld, pedijatar razvojnog ponašanja i član Američkog saveta za pedijatrijsku akademiju o spremnosti za katastrofe.
„Deca mogu pogrešno da protumače stvari, mogu prekomerno da generalizuju i veruju dezinformacijama“, kaže on.
U stvari, kaže Šonfeld, ignorisanje razgovora može naneti više štete nego koristi.
„Ne možete računati na to da će deca umeti da se nose sa teškim temama. Ako zanemarite temu, deca bi mogla da smatraju da je rasprava neprikladan ili uznemirujuća. Zato morate da se predstavite kao izvor informacija i obavestite ih o svemu…“.
2. Pitajte ih
Naravno, svaki roditelj želi da uveri u nešto svoje dete. Ali Šonfeld kaže: „Ne možete da uverite ljude u nešto dok ne otkrijete šta ih brine“.
Ovo su neka od pitanja koja su Šonfeld i Gurvič preporučili kao ona kojima se počinje razgovor o koronavirusu sa decom.
- Mnogo se pričalo o koronavirusu. Recite mi, šta ste čuli o tome?
- Šta misliš o koronavirusu?
- Kako se osećaš zbog toga?
- Da li imaš neko pitanje o koronavirusu?
Postavljanje pitanja omogućava vam da znate odakle dolaze dečja saznanje o određenoj temi. „Omogućava nam da ispravimo bilo kakve dezinformacije, razjasnimo stvari i znamo odakle da počnemo razgovor…“, kaže Gurvič.
3. Učinite informacije jasnim i korisnim
„Ima toliko informacija“, kaže Šonfeld. „Ono što treba da uradite je da filtrirate informacije i preusmerite ih na ono što je jasno, relevantno i korisno“.
Drugim rečima, iako želite da budete otvoreni i komunikativni sa svojim detetom, oduprite se nagonu da ih bombardujete sa svim mogućim naslovima ili informacijama o epidemiji.
Šonfeld takođe predlaže da se razgovor održi produktivnim i pozitivnim. Na primer, ako je reč o vakcinama, umesto da kažete da nema poznatih vakcina protiv koronavirusa, recite da medicinski stručnjaci rade na pokušaju da ih razviju.
4. Potvrdite njihova osećanja
Nema razloga da zanemarite istinu: ideja o epidemiji može da nadahne anskioznost, pa se oduprite nagonu da odagnate sve brige koje vaše dete može da ima. „Važno je da potvrdite brige dece i date im do znanja da su njihova osećanja stvaran“, kaže Gurvič.
Prepoznavanje tih osećanja može dati deci slobodu da se izbore sa svojim nevoljama. „Postoji tendencija da se deci kaže da ne bi trebalo da brinu“, kaže Šonfeld. „Trebalo bi da prestanemo da govorimo deci da ne treba da se brinu i da ih podstaknemo da istražuju svoja osećanja“.
5. Recite im šta da urade kako bi se sačuvali
„Moramo da im kažemo šta nam je činiti. Jer, ne možete jednostavno da ostanete bez rešenja“, kaže Gurvič. „Trebalo bi da kažemo, naša država to-i-to radi, naša porodica to-i-to radi“.
Evo nekoliko saveta:
- Znamo da je koronavirus nešto što može da razboli ljude, ali takođe znamo kako da sami sebi pomognemo i sačuvamo se što bolje.
- Ne znamo sve o ovom virusu, ali sve više učimo.
- Trudimo se da dobro peremo ruke.
- Znamo da je uvek dobro pokriti usta ili nos kada kašljemo ili kijamo.
- Trenutno, koliko god želimo da zagrlimo svoje prijatelje, možda ćemo morati da se pozdravljamo laktovima ili pesnicom.
Ovo je, takođe, prilika da se deci, kaže Gurvič, objasni da nije svaki kašalj ili kijanje znak da će neko oboleti od koronavirusa. To ne samo da može da umanji anksioznost, već i spračava decu da izraze predrasude ili strah prema drugima ljudima.
6. Osnažite ih da donose zdrave odluke
Nakon što ste rekli svom detetu šta da radi kako bi se sačuvalo, vreme je da mu date šansu da preuzme sigurnost u svoje u ruku – na nivo koji odgovora njegovoj starosnoj dobi.
„Niko ne voli da se oseća nemoćno, a jedna stvar koju deca mogu da nauče od malih nogu je to da je njihovo zdravlje njihova briga“, kaže Šonfeld. On predlaže da se deci dozvoli da sami dizajniraju rutinu pranja ruku ili da se podstaknu da postavljaju pitanja zašto se uspostavljaju određene mere bezbednosti i kako da neke od njih postanu deo navike, svakodnevice. „Uvek postoji neka odluku koju dete može da donese, što može da im pruži osećaj delimične kontrole“, kaže on.
Ovaj duh saradnje može da se primeni i na prevenciju koronavirusa.
7. Informišite se da biste bili pouzdan izvor
Sve bi ovo bilo mnogo lakše kada biste tačno znali šta se događa i šta tačno možete da očekujete. Nažalost, sa ovakvom situacijom to nije moguće. Zato je neophodno da se dobro informišete kako bi se vaše dete osećalo prijatno i kako bi moglo da vam veruje. Šonfeld kaže da bi trebalo izbegavati širenje glasina ili senzacionalističkih informacija i da se suzdržavate od dovođenja u situaciju da govorite nešto iz političkih ili ličnih uverenja.
„Dobro je da se informišete iz najdoslednije izvora informacija“ kaže profesor. A to bi, najpre, mogli da bude zvanični izvori informacija, kao što su Vlada, Ministarstvo zdravlja, priznati i ugledni predstavnici lekarske profesije, itd…
A kako se informacije o koronavirusu menjanju na dnevnom nivou, važno je da pratite šta se dešava, kako biste najnovija saznanja podelili sa detetom.
Veoma je važno da uspostavite odnos poverenja i otvorenosti, već u početku.
„Roditelji postaju pouzdani izvor informacija kada deca u njih imaju poverenja, kada su iskreni, otvoreni, predusretljivi“, kaže Šonfeld. „Ali to nije nešto što možete da uspostavite za jedan dan. To mora da bude obrazac ponašanja, odnosa…“.
A sve počinje tako što ste bili dovoljno hrabri i spremni da odgajete dete.
Tagovi
