Osam gradova (plus Helsinki), osam priča o najboljoj košarci: Paspalj i Sedlaček za Nedeljnik o tome kako je Beograd postao „NBA Hoop City“

Kamera iz ptičije perspektive lebdi nad beogradskim soliterima u potrazi za kadrovima koji će na najbolji mogući način oslikati košarkašku kulturu grada koji dele dve reke i dva kluba.

Nakon kratkog izviđanja, cilj je uočen. Huka beogradskih ulica zamenjena je zvukom na koji su uši u Srbiji naročito osetljive – dobovanje lopte o parket.

Novi kadar. Izlazna kretnja, dribling i brzo podizanje na šut, propraćeni muzikom za svačije uši – zvukom „cepanja“ mrežice.

„Beograd jednako košarka. Ja tu ne bih pravio neku veliku razliku“, rečenica je Marina Sedlačeka, košarkaškog trenera i bivšeg NBA skauta, kojom počinje dokumentarac posvećen Beogradu u režiji projekta „Hoop Cities“ kojim NBA liga obeležava svoj 75. rođendan.

Glavni grad Srbije se tako našao u društvu još sedam evropskih gradova koji imaju bogatu košarkašku tradiciju, ali i koji su ostvarili značajan uticaj na NBA, naročito preko igrača koji su u njima potekli.

Svoju potragu za odgovorima na pitanja o uzvišenom statusu koji košarka uživa u Beogradu, kao i njenoj istoriji i korenima, glumac Darko Perić – poznatiji kao Helsinki iz hit serije „La Casa de Papel“ – počeo je iz lokalne poslastičarnice. Domaćin mu je bio upravo Sedlaček, koji je za Nedeljnik ponudio objašnjenje rečenice kojom je otvorio dokumentarac.

„U prethodnih 40 godina, kada god sam putovao negde i kada bi ljudi saznali odakle dolazim, spomenuli bi neku interesantnu činjenicu vezanu za srpsku košarku. Obično su u pitanju bili neki igrači, timovi, ali i važne utakmice i završnice velikih takmičenja. Mnoge stvari koje su se u ovom gradu dogodile u prethodne četiri decenije vezane su za košarkaške događaje“, objašnjava Sedlaček.

Sličnog mišljenja je i nekadašnji košarkaš Partizana i San Antonio Sparsa Žarko Paspalj koji je takođe učestvovao u snimanju dokumentarca.

„Beograd zaista ima dugačku košarkašku tradiciju i sa razlogom ga možemo zvati Gradom košarke. Mlađe generacije sada sve mogu da provere na Guglu i Jutjubu, ali nekada nije bilo tako. Prva generacija koja je otišla u NBA, a u koju spada i moja malenkost, privukla je pažnju tamošnje javnosti, a kasniji odlasci novih generacija postavili su nas na košarkašku mapu. U poređenju sa ostalim gradovima o kojima će se snimati dokumentarci, mislim da Beograd predstavlja prestonicu košarke“, navodi Paspalj.

Priča o dugačkoj istoriji košarke u Beogradu nije mogla da započne nigde drugde, do na Kalemegdanu. Uz sagovornike kakvi su Bogdan Bogdanović, VladeDivac i Nataša Kovačević autori su se osvrnuli i na dugogodišnje rivalstvo dva najveća beogradska kluba – Crvene zvezde i Partizana. Upravo su njihovi dueli, kao i blizina terena na kojima su trenirali, imali najveći uticaj na popularizaciju košarke u vremenu kada nije bilo interneta.

Utisci bivših i sadašnjih košarkaša upotpunjeni su bogatim foto i video materijalom koji uključuje fotografije sa nekih od prvih utakmica ikada odigranih u Beogradu, ali i video zapise posete američkih igrača Srbiji koja je u to doba predstavljala presedan.

Upravo nakon te posete je „probijena barijera“ koja je postojala između dve obale Atlantskog okeana, čime je započeta uzajamna košarkaška razmena koja je imali veliki uticaj na razvoj košarke.

„Ono što je presudno uticalo na razvoj srpske košarke jeste to što su šezdesetih godina pioniri trenerskog posla kakvi su Aca Nikolić i Ranko Žeravica odlazili u SAD i skupljali informacije do kojih je tada bilo teško doći i koristili ono što je našem mentalitetu i prirodi bilo najprihvatljivije. Na osnovu toga je pravljena selekcija igrača koji su ispunjavali te uslove“, tvrdi Sedlaček.

Uticaj se – sa malim zakašnjenjem – kretao i u drugom pravcu. Generacija kojoj su pripadali upravo Divac i Paspalj je osamdesetih godina prokrčila put ka NBA ligi evropskim igračama uz svesrdnu pomoć jednog trenera koji je pre svih uvideo da odlazak na koledž nije neophodan kako bi se igrala dobra košarka.

„Greg Popović je imao jako veliki uticaj na proboj evropskih igrača u SAD. On je i pre toga imao dosta kontakata u Evropi, s obzirom na to da je kao vojno lice bio u Turskoj. Već je tada primetio koliko su ljudi talentovani za košarku i shvatio je da bi to mogao iskoristi. Imao je uticaj na odlazak velikog broja igrača sa ovih prostora u NBA, a među njima sam bio i ja“, izjavio je Paspalj.

Kada je o popularizaciji NBA lige reč, nije previđena ni uloga koju je imao Borislav Stanković, dugogodišnji generalni sekretar FIBA za vreme čijeg mandata je NBA košarkašima, koji su i tada imali status profesionalaca, dozvoljeno da učestvuju na Olimpijskim igrama.

Uzvišeno mesto koje košarka zauzima u srcima svih ljubitelja sporta u Beogradu zaslužila je i mnogim reprezentativnim uspesima od kojih se – makar kada je Divac u pitanju – izdvaja evropsko zlato osvojeno 1995. godine. Nakon godina koje su obeležile tuga i strah, taj uspeh predstavljao je jednu od retkih svetlih tačaka države koja se nalazila na svom zalasku.

Poseban akcenat u dokumentarcu stavljen je na Divčevu 17 godinu dugu NBA karijeru, čiji je neizostavan deo bio boravak u Sakramentu, gde je zajedno sa Peđom Stojakovićem u velikoj meri uticao na popularnost najkvalitetnije lige na svetu na ovim prostorima.

Zbog „srpskih Kingsa“ su u to vreme budilnici navijani nešto ranije, a o njihovom uticaju na nove generacije koje su stasavale na Kalemegdanu, koševima iza zgrada ili parketima neke od beogradskih hala posvedočili su upravo Kovačevićeva i Bogdanović.

Krug se tu, međutim, ne zatvara. Sada je na Bogdanovića i novu generaciju srpskih igrača koji su uspeli da se afirmišu „preko bare“ red da inspirišu neke nove naraštaje. Prema rečima mlade Jane Vasić, juniorske NBA igračice, ide im više nego dobro, s obzirom na to je bivši igrač Partizana jedan od košarkaša na koje se najviše ugleda.

NBA se godinama sve više otvarao za igrače sa ovih prostora, te stoga ne čudi što je njihov broj u stalnom porastu i što su neki od njih među najboljima, ako ne i najbolji, na svetu.

Popularizacija evropske košarke u SAD nastavlja da raste, naročito nakon četiri vezane MVP titule igrača sa Starog kontinenta. Sedlaček smatra da bi projekti poput „NBA Hoop Cities“ mogli samo pozitivno da utiču na taj rast.

„Igrači iz Srbije su najbolji ambasadori svoje zemlje u NBA ligi. To je bio samo jedan segment ove priče koja je ispričina kroz primere Divca, Paspalja i Bogdanovića, ali bi on mogao da utiče na to da se ljudi koji prate košarku u SAD više zainteresuju. Kao što je Đoković promovisao Srbiju tokom svoje karijere, tako bi i snimanje ovakvih specijala moglo da utiče na popularnost naše košarke“, priča Sedlaček.