Od pacifičkog priobalnog grada Mazatlan u Meksiku do istočne obale kanadskog Njufaundlenda, Mesec će savršeno blokirati Sunce i baciti svoju senku na zemlju, pretvarajući dan skoro u noć. Ali nije samo javnost spremna da prati ovu pojavu, već se i naučnici utrkuju da pripreme eksperimente za posmatranje ovog veličanstvenog događaja.
Svakih 18 meseci, potpuno pomračenje Sunca se dešava negde na Zemlji, zato što je Sunce 400 puta dalje od Zemlje nego Mesec i 400 puta veće, zbog čega će Mesečev disk u potpunosti pokriti solarni disk kada se nađe tačno između Zemlje i Sunce.
Lokacije na putu totalnog pomračenja biće uronjene u mrak ne više od četiri minuta, ali to je dovoljno za izvođenje nekih od najređih naučnih eksperimenata. Naučnici se spremaju da posmatraju Sunčevu atmosferu – njegovu koronu – dok pleše oko Meseca, reakcije divljih životinja na nebeski događaj, pa čak će biti lansirane i rakete kako bi se posmatralo kako reaguje Zemljina atmosfera, prenosi RTS.
Procenjuje se da će 31 milion ljudi biti na putu pomračenja, dvostruko više od poslednjeg potpunog pomračenja Sunca koje je prešlo preko Sjedinjenih Država 21. avgusta 2017. Period totalnog pomračenja će takođe biti duži za dva i po minuta nego pre sedam godina, jer je Mesec tada bio udaljeniji od Zemlje. Ova putanja pomračenja će takođe biti skoro duplo šira (skoro 200 km široka naspram samo 110 km 2017).
Kako reaguju životinje na pomračenje
Adam Hartstoun-Rouz sa Državnog univerziteta En-Si u Severnoj Karolini vodi projekat proučavanja kako divlje životinje reaguju na pomračenje. Godine 2017. imao je timove istraživača stacioniranih u različitim zoološkim vrtovima na putu totaliteta koji su posmatrali kako se životinje ponašaju.
Neke su bile zbunjene – grupa gorila ušla je unutra na večernji obrok kada je pao mrak, ali su ostali praznih ruku kada se vratilo dnevno svetlo. „Žirafe su mi bile najzanimljivije“, kaže Hartstoun-Rouz. „Neko je zabeležio da su divlje žirafe u Africi počele da galopiraju tokom potpunog pomračenja. Bio sam zaista skeptičan jer su žirafe prilično pasivne životinje. Uprkos mom skepticizmu, neke od njih su počele da trče okolo.“
„Najluđe ponašanje“, kaže zoolog, primećeno je kod grupe galapagoskih kornjača. „Kako je totalitet rastao, postajali su sve aktivniji“, dodaje. „Na vrhuncu totaliteta, počele su da se pare, što ne možemo da objasnimo. Možda je to bila slučajnost. Ovaj put ćemo više pažnje obratiti na njih.“
Hartstoune-Rouz će imati istraživače stacionirane u zoološkom vrtu Fort Vort u Teksasu kako bi pratili više od 20 vrsta životinja tokom pomračenja, uključujući gibone, flamingose, orangutane i, naravno, kornjače. On takođe traži i od javnosti da sprovede sopstvene studije ponašanja životinja, bilo da posmatraju kućne ljubimce ili obližnje divlje životinje, i objave svoja zapažanja na internetu.
Tagovi
