Vrsta praistorijskog strašnog vuka koja je izumrla pre otprilike 12.500 godina prvi put je oživljena u laboratoriji, saopštila je biotehnološka kompanija Colossal Biosciences sa sedištem u Dalasu.
Naučnici iz Colossala stvorili su tri mladunca praistorijskog vuka – Romula, Rema i njihovu sestru, dvomesečnu Kalisi – koristeći drevnu DNK, kloniranje i tehnologiju uređivanja gena, kojom su modifikovali gene sivog vuka – najbližeg živog srodnika praistorijskog strašnog vuka, navela je kompanija.
Istraživači su modifikovali ćelije sivog vuka. Napravljeno je 20 izmena na 14 gena pre nego što su klonirali ćelijske linije i preneli ih u jajne ćelije donora, navodi se u saopštenju.
„Zdravi embrioni u razvoju tada su preneti u surogat-majke“, saopštila je kompanija. Za CNN su potvrdili da su kao surogate koristili domaće pse.
Oni su, kako piše magazin Tajm, stvoreni kroz tri odvojena okota čime su, u suštini, po prvi put oživeli jednu izumrlu lozu čiji je živi genetski fond davno nestao. Dva mužjaka su rođena 1. oktobra 2024., a ženka 30. januara 2025., navodi Colossal Biosciences.
INSPIRACIJA ZA IGRU PRESTOLA
Strašni vuk, Aenocyon dirus, koji je poslužio kao inspiracija za pse iz serije Igra prestola (HBO), bio je predator koji je nekada lutao Severnom Amerikom. Bili su veći od sivih vukova, sa nešto širom glavom, gustom svetlom dlakom i snažnijom vilicom, navodi Colossal.
„Ovo veliko dostignuće je prvo u nizu primera koji pokazuju da naš sveobuhvatni sistem za deekstinkciju funkcioniše“, izjavio je Ben Lam, suosnivač i generalni direktor Colossala, u saopštenju za javnost.
„Naš tim je uzeo DNK iz zuba starog 13.000 godina i lobanje stare 72.000 godina i stvorio zdrave mladunce strašnog vuka.“
Tri strašna vuka trenutno se nalaze na lokaciji od 800 hektara, čija tačna lokacija nije otkrivena javnosti. Prostor je ograđen trostrukom ogradom visokom tri metra, a čuvaju ga bezbednosno osoblje, dronovi i kamere.
MAMUT DO 2028. PLANIRAJU DA OŽIVE I PTICU DODO I TASMANIJSKOG TIGRA
Colossal od 2021. godine radi na oživljavanju mamuta, ptice dodo i tasmanskog tigra, ali do sada nisu javno govorili o radu na vukovima.
Kompanija je od svog osnivanja u septembru 2021. prikupio najmanje 435 miliona dolara, kada su Ben Lam i genetičar sa Harvarda George Church osnovali kompaniju sa ciljem da ožive mamut.
Taj projekat je usporen u odnosu na prvobitne procene, a kompanija sada navodi da očekuje prve mladunce mamuta 2028. godine.
Colossal se nada da će iste tehnologije koje su korišćene za stvaranje strašnog vuka pomoći i ugroženim vrstama.
Kompanija je objavila da je proizvela i dva legla kloniranih crvenih vukova – najugroženije vrste vuka – koristeći novu, manje invazivnu metodu kloniranja razvijenu tokom rada na strašnim vukovima.
Mnogi kritičari deekstinkcije tvrde da bi se ogromna ulaganja u ovakve projekte mogla bolje iskoristiti, te upozoravaju da uzgoj hibridnih bića može ugroziti životinje koje se koriste kao surogati. Ipak, Christopher Preston, profesor filozofije životne sredine sa Univerziteta Montana, kaže da Colossal očigledno vodi računa o dobrobiti životinja.
On navodi da je teško zamisliti da bi strašni vukovi ikada mogli imati ekološku ulogu, što je jedan od ciljeva koji Colossal navodi za genetski modifikovane životinje.
„Teško je zamisliti da će strašni vukovi ikada biti pušteni u divljinu i imati svoju ekološku funkciju. Zato je važno zapitati se – koja će zapravo biti njihova svrha?“
Tagovi
