Naučnici kažu da su dugoročne nuspojave vakcina nemoguće

0
Waldemar Thaut / Panthermedia / Profimedia

Poznate su retke neželjene reakcije na vakcine protiv korone, ali skeptici tvrde da su moguće i one dugoročne, koje bi se javile posle par godina, prenosi DW.

Još traju debate nakon što je zvezda Bajerna Jošua Kimih rekao kako nije vakcinisan i da se premišlja posebno jer nema studija o mogućim dugoročnim posledicama cepljenja. Na fudbalera se sručila lavina ogorčenja, ali i mnogo podrške jer je postavio pitanje koje muči mnoge Nemce. Svaki četvrti građanin još nije primio vakcinu protiv korone, piše DW.

Neki od njih na društvenim mrežama upravo se pozivaju na strah od dugoročnih posledica vakcine. Nuspojave i alergijeske reakcije odmah posle prijema vakcine su ekstremno retke, kao i pojave tromboze ili miokarditisa nekoliko sedmica posle cepljenja. Ali šta je sa eventualnim posledicama koje bi mogle doći kasnije?

DW donosi odgovore na najvažnija pitanja, na osnovu dostupnih naučnih saznanja.

Koje su razlike između reakcija na cepivo, nuspojava i dugotrajnih posledica?


Reakcije na vakcinaciju obično se javljaju ubrzo nakon cepljenja i mogu trajati nekoliko dana. To su kod cepiva protiv korone bol na mestu uboda u ruci, glavobolja ili povišena temperatura. Ove reakcije tela ukazuju da se imunološki sistem bori s vakcinom.

Nuspojave su pak jače reakcije na cepivo.

One su „nepoželjna reakcija tela na vakcinu koja se javlja uz normalnu reakciju na vakcinu“, kaže za DW Kristine Falk, predsednica Nemačkog imunološkog društva i profesorka na Institutu za transplantacionu imunologiju u Hanoveru.

One su ozbiljnije od uobičajenih reakcija na cepivo i, u najgorem slučaju, mogu dovesti do oštećenja koja imaju dugoročne posledice po zdravlje. Vrlo retke nuspojave poput tromboze (sinusne vene) ili miokarditisa već su otkrivene kod cepiva protiv kovida.

„Dugoročne posledice“ ne mogu se odvojiti od nuspojava na cepljenje. Imunolog Karsten Vacl je na Tviteru objasnio da su to nuspojave koje se javljaju nakon izvesnog vremena. Recimo, ako se nuspojava javi samo kod jedne od milion osoba, ta je povezanost vidljiva tek nakon što je cepljeno nekoliko miliona ljudi.

Prednost vakcine protiv kovida je u tome što je do danas u celom svetu ubrizgano više od 6,8 milijardi doza – stoga se i retke nuspojave mogu brzo uvideti. „Budući da je toliko ljudi već vakcinisano, a mnogi su dobili vakcine pre mnogo meseci, sada sigurno znamo koje su nuspojave moguće“, kaže za DW imunolog Rajnhold Ferster.

Šta je s slučajevima tromboze nakon cepljenja Astra Zenekom?

Ovo je retka nuspojava, koju su imunolozi otkrili tek nakon što je uvedeno cepivo Astra Zeneke, kaže Ferster. To uključuje neke teške slučajeve s krvnim ugrušcima na neuobičajenim mestima (na primer, u mozgu kao tromboza sinusne vene).

„Studije za odobravanje upotrebe vakcina mogu pokazati češće reakcije na cepivo, ali nažalost ne i one retke zbog relativno malog broja slučajeva“, objašnjava imunološkinja Falk. Stoga je ova nuspojava uočena tek nakon izdavanja odobrenja za korišćenje Astra Zeneke.

Prema navodima australijskih zdravstvenih vlasti, tromboza se javlja samo kod četiri do šest od milion osoba cepljenih tim preparatom.

Prema podacima nemačkog Centralnog higijenskog zavoda, većina slučajeva tromboze obično se javlja dve do tri sedmice nakon cepljenja, uglavnom kod osoba mlađih od 60 godina. Zbog toga se od aprila u Nemačkoj ova oksfordska vakcina preporučuje samo osobama starijim od 60 godina. Ako se nuspojava otkrije dovoljno rano, može se lečiti.

Koliko je vremena potrebno da se vakcina razgradi u telu?

Postoje dve različite vrste vakcina koje su odobrena u EU i Srbiji: mRNA vakcine kompanija Bajontek/Fajzer i Moderne, te vektorska cepiva kao što su Astra Zeneka i Džonson&Džonson. U takve klasične vakcine se ubrajaju i ruski Sputnjik i kineski Sinofarm.

„Potrebno je nekoliko dana ili sedmica da se vakcine potpuno razgrade i da više ne budu prisutne u našem telu“, objašnjava Falk. Ferster dodaje da „nema naznaka da bi moglo doći do kasnijih reakcija“. Jer, posle par nedelja u telu takoreći nema više ni tragova vakcine.

Da li su kod ranijih vakcina otkrivane nuspojave posle nekoliko godina?

Kod vakcine Pandemriks protiv svinjskog gripa uočena je vrlo retka nuspojava: narkolepsija, bolest spavanja. U početku je vakcinisano relativno malo ljudi, zbog čega se nuspojava otkrila mesecima kasnije, nakon što je mnogo ljudi cepljeno.

Ova se neželjena pojava povremeno se javljala kod dece i mladih između 4 i 19 godina, a nastupala je u roku od nekoliko sedmica. Na osnovu epidemioloških studija procenjuje se da se kod dece i adolescenata pojavljuje dva do šest dodatnih slučajeva narkolepsije na 100.000 ubrizganih vakcina. Cepivo se više ne koristi u EU.

Koje su nuspojave zabeležene kod vakcina protiv korone?

Poznate i vrlo retke nuspojave cepiva protiv korone, koje Institut „Paul Erlih“ navodi u izveštaju, su miokarditis – upala srčanog mišića, i perikarditis – zapaljenje srčane maramice. Prijavljene su i anafilaktičke reakcije, tromboze (sinusne vene), Gilen-Bareov sindrom i trombocitopenija.

Sve te nuspojave su toliko retke, da je rizik od zaraze i teškog oboljevanja od korone višestruko veći od rizika od nuspojava.

Zaključak: Vodeći imunolozi u Nemačkoj uglavnom isključuju mogućnost oboljevanja godinama nakon cepljenja protiv kovida. Telo reaguje na vakcinu odmah ili nekoliko sedmica kasnije – i tada može razviti reakcije ili eventualno neželjene posledice.

Prema mišljenju imunologa s kojima je DW razgovarao, dugoročne neželjene pojave, koje, kako strahuju skeptici, nastupaju godinama nakon prvog cepljenja, nisu moguće, a nisu poznate ni kod drugih vakcina. Budući da telo brzo razgrađuje cepivo, ono ne može izazvati nikakve naknadne reakcije.