Naučnica iz Italije koju smo dobro upamtili tokom prvog korona talasa: Gde greše države u borbi sa virusom

Marija Mihailović, molekularni biolog iz Milana, kaže da smo od izbijanja epidemije „naučili jako puno o koronavirusu, ali da, nažalost, ne primenjujemo ništa“. Ističe da je „ideja da se bavite koronavirusom samo kada dođe do punih bolnica i velikog broja obolelih potpuno pogrešna“. Ponavlja, kao i mnoge njene kolege, da su za zaustavljanje virusa najbitniji maske i distanca.

Marija Mihailović postala je, inače, prepoznatljiva široj javnosti posle izjave koju je dala tokom prvog talasa koronavirusa. Ona je tada savetovala da je “jedino što možeš da uradiš, ako nekome želiš dobro, da ga ne vidiš”.

„Stručnjaci su predlagali da se, kada se smanji broj obolelih, naprave timovi ljudi koji će pratiti sve zaražene i njihove kontakte. Jer kad biste prekinuli lanac prenosa virusa, ne bi bilo zaključavanja“, kaže Mihailović sada za TV N1.

„Kad imate mali broj obolelih, sa malo novca možete da pratite razmnožavanje virusa i da sprečite njegovo širenje… Do tada živećemo malo bez virusa, pa opet sa njim, jer se on pojavljuje ciklično“, kaže naučnica.

Ona, međutim, dodaje da smo ipak napredovali kada se radi o lečenju ali, mada će vakcina najverovatnije biti odobrena sledeće godine, to ne znači da će svi ljudi na svetu uspeti da se vakcinišu, „za to će biti potrebne godine“.

Govoreći o situaciji o Italiji, gde je u četvrtak zabeleženo 16.000 novozaraženih, ona ističe da su to „stvarno veliki brojevi“, da je situacija ozbiljna, kao i da se uvode nove mere, ali da nema strogih restrikcija kao proletos.

„Maska je u zatvorenim prostorima u Italiji obavezna od kraja februara, početka marta. To je razlog što Italija ima mnogo manje obolelih od Španije, Francuske, Britanije. Maske jesu bitne. Maske su usporile širenje koronavirusa“, navodi Mihailović.

Međutim, kako dodaje, ovi trenutni brojevi ne mogu da se porede sa onima na početku epidemije, kada nije bilo dovoljno testova, pa su testirani samo ljudi sa simptomima, a asimptomatični, koji su takođe prenosioci virusa, nisu.

Ističe da treba što pre reagovati, da Italija ne bi ponovo došla u situaciju od proleća, kada je bila najpogođenija zemlja koronavirusom, pored Kine.

Kaže da su u Italiji mere lokalne, a trenutno je najpogođenija južna pokrajina Kampanja, gde su zatvorene škole.

U severnoj Lombardiji, koja je u prvom talasu korone bila najpogođenija italijanska oblast, uveden je policijski čas tokom noći i zabranjena je prodaja pića posle šest popodne, i u prodavnicama i u kafićima, kako bi se maksimalno smanjila cirkulacija ljudi noću.

Dodaje da su te mere uvedene tek ovog vikenda i da će se njihov uticaj videti za 10 dana, a do tada se očekuje, kako kaže, veliki porast broja obolelih. „Videćemo da li će posle toga biti pooštrene mere“.

Navodi da su u Italiji ljudi vrlo disciplinovani, i da je veoma teško videti nekoga bez maske.

Međutim, ni Italija nije, kako dodaje, izuzeta od negacionista, odnosno onih koji misle da koronavirus ne postoji, ali da je u toj zemlji sve regulisano zakonima – obavezne maske unutra, a napolju letos nisu bile obavezne. No, uprkos tome, priča kako tokom letošnje posete Bergamu, gradu koji je bio desetkovan u prvom naletu epidemije, nije videla nikoga bez maske i na otvorenom.

„Borba protiv ovog virusa je jednostavna. Najbitnije za njegovo zaustavljanje su maske i distanca. Ako se to bude poštovalo, neće morati da dođe do zaključavanja“, poručuje naučnica iz Milana.

Elektronsko (PDF) izdanje Nedeljnika (br. 458), od 22. oktobra