Izvršni odbor Narodne banke Srbije danas odlučuje o visini referentne kamatne stope, svojevrsne „cene“ novca koja se uračunava u troškove dinarskih kredita.
Što je referentna kamatna stopa (RKS) viša – krediti su skuplji i obrnuto, a naša od septembra 2024. godine iznosi 5,75 odsto, dok je pre tačno godinu dana – prošlog maja – još bila na vrhuncu od 6,5 odsto.
U međuvremenu su globalni inflatorni pritisci popustili pa su centralne banke oprezno krenule u spuštanje referentnih kamata. Američki pandan centralnoj banci – Fed poslednji put je spustio referentne stope u decembru i još nije promenio pravac momentarne politike, dok je Evropska centralna banka (ECB) pre nešto manje od mesec dana učinila suprotno i dodatno ublažila ključne kamatne stope.
50:50 ODSTO ŠANSE ZA UBLAŽAVANJE MONETARNE POLITIKE
„To znači da je trenutno značajna razlika između visine referentne stope ECB i Narodne banke Srbije, odnosno da se izgubio ‘kamatni paritet’. Naime, njena kamatna stopa na depozitne olakšice trenutno iznosi 2,25 odsto dok je naša referentna stopa na 5,75 odsto, što znači da je srpska za 3,5 procentna poena viša – što je neuobičajeno“, ocenjuje dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić za Nedeljnik.
Njegovo mišljenje je da NBS u takvoj situaciji obično gleda da održi „kamatni paritet“ odnosno da razlika između njene i referentne stope ECB ne bude viša od tri procentna poena.
„Međutim, s obzirom na nivo globalne neizvesnosti ali i činjenicu da je inflacija u Srbiji ušla u ciljani koridor (u martu je bila 4,4 odsto) i da se očekuje da će rast cena nastaviti da usporava tokom leta, Narodna banka Srbije (NBS) nema razloga da baš sada reaguje promenom visine referentne stope“.
Naš sagovornik zato ovoga puta daje jednake šanse da Izvršni odbor NBS spusti referentnu stopu za 0,25 procentnih poena ili da je zadrži na istom nivou.
VEZA INFLACIJE I KAMATNih STOPa
Obrazlažući odluku sa aprilske sednice da referentnu stopu zadrži na 5,75 odsto, Izvršni odbor NBS naveo je da je domaća inflacija u velikoj meri zavisna od dešavanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja zbog neizvesnosti i dalje izazivaju zabrinutost.
„S jedne strane, uvođenje visokih carina i neizvesne trgovinske politike u narednom periodu pogoršavaju izglede globalnog privrednog rasta i utiču na pad cena primarnih proizvoda, pre svega nafte, ali s druge strane povećavaju rizike da bi moglo da dođe do zastoja u globalnim lancima snabdevanja i rasta globalne inflacije“, naveli su u saopštenju Izvršni odbor NBS.
Slična ocena našla se i u makroekonomskom izveštaju za Srbiju revizorsko-konsultanstke kuće Ernst & Young (EY).
„Rast geopolitičkih tenzija nastavlja da vrši pritisak na cene sirovina, posebno energenata poput benzina i prirodnog gasa, što je podstaklo Međunarodni monetarni fond i druge ključne institucije da povećaju svoje prognoze inflacije za 2025. godinu. Ukoliko inflacija bude viša od očekivanja, centralne banke, uključujući Fed, Evropsku centralnu banku i Narodnu banku Srbije, imaće manje prostora za ublažavanje monetarne politike. Zbog toga bi kamatne stope mogle ostati na povišenom nivou do kraja 2025. godine“, stoji u izveštaju EY.
Tagovi
