Zar možete zamisliti ozbiljnog pisca, ili kritičara, ili profesora, da nije zainteresovan za svet? Za globalna kretanja, ne samo u književnosti? Ali zar možemo biti ravnodušni prema onome kroz šta je ovaj narod prolazio i prolazi? Naši ozbiljni pisci su bili, i morali su biti i „nacionalisti“ i „globalisti“, kaže za Nedeljnik akademik Jovan Delić, profesor Srpske književnosti 20. veka na Filološkom fakultetu u Beogradu
Kakvo nam je kulturno pamćenje, kako se odnosimo prema velikanima, kako se stvara otvoreni, analitički, kritički um, samo su neke od tema o kojima je za Nedeljnik govorio dopisni član SANU.
„Pavić i Kiš su pisci o kojima sam napisao knjige i posvetio im, naročito Kišu, dobar komad života. Ne možemo reći da se ovaj narod prema njima odnosio ovako ili onako. Oni su imali i imaju, a nadam se i da će imati, izuzetan status u srpskoj književnosti i kulturi. Obojica su bili članovi SANU; o njima su napisane knjige i rade se akademski radovi — od diplomskih do doktorata. Tačno je da je Kiš bio napadnut zbog ‘Grobnice za Borisa Davidoviča’, ali taj napad je izazvao i niz tekstova u njegovu odbranu. Napadi na Kiša bili su jednim delom ideološki inspirisani, a jednim delom su dolazili iz ljudske zlobe, mržnje i zavisti“, kazao je Delić.
On je rekao da je percepcija u svetu zanimljiva.
„Pavić je život završio kao tragičan čovek. On nije želeo da bude lažni emigrant niti da ga proslavi slovo protiv Srbije. Otvorila su mu se vrata Rusije i odjednom je tamo, i u Rusiji i u Azerbejdžanu, postao najprevođeniji pisac. Ovde su ga ‘globalisti’ proglasili nacionalistom“, rekao je Delić u velikom intervjuu za Nedeljnik.
Ceo intervju objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 28. novembra
Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Tagovi
