Najznačajniji naučni časopis na svetu: Evo šta podaci kažu o maskama – da li su korisne i zašto jesu?

3
Foto: Profimedia

Najuticajniji i najrelevantniji naučni časopis na svetu “Nature”, objavio je članak kojim je pokušao da rasvetli pitanje koje mnogi postavljaju: postoje li konkretni dokazi o učinkovitosti maski u borbi protiv koronavirusa?

Kada su njene danske kolege prvi put predložile distribuciju zaštitnih maski ljudima u Gvineji Bisao kako bi se zaustavilo širenje koronavirusa, Kristin Ben nije bila uverena u delotvornost ove mere.

“Rekla sam da bi to moglo biti dobro, ali da su podaci o tome koliko su maske zapravo učinkovite vrlo oskudni”, kaže Ben, istraživačica globalnog zdravlja na Univerzitetu južne Danske u Kopenhagenu koja već decenijama učestvuje u javnozdravstvenim kampanjama u toj zapadnoafričkoj zemlji, jednoj od najsiromašnijih na svetu, piše Nature.com.

To je bilo u martu, ali do jula su Ben i njeni saradnici razradili plan kako pružiti neke neophodne podatke o maskama i pomoći ljudima u Gvineji Bisao. Podelili su hiljade maski od tkanine domaće proizvodnje, u okviru nasumičnog kontrolnog ispitivanja koje bi moglo biti najveće svetsko testiranje učinkovitosti maski u borbi protiv covida-19.

Maske su sveprisutni simbol pandemije tokom koje se razbolelo 35 miliona ljudi, a više od milion ljudi je preminulo. U bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama korišćenje medicinskih maski nesumnjivo smanjuje prenos virusa SARS-CoV-2. Ali za razne maske koje se koriste u javnosti podaci su zbrkani, neujednačeni i često prikupljeni na brzinu, a tome treba dodati i podeljen politički diskurs, odnosno američkog predsednika koji je omalovažavao upotrebu maske samo nekoliko dana pre nego što mu je dijagnosticiran covid-19.

“Ljudi koji gledaju dokaze tumače ih na različite načine. To je zbunjujuće”, kaže Baruh Fišhof, psiholog na Univerzitetu u Pitsburgu.

Da budemo jasni, nauka podržava upotrebu maski, a nedavne studije sugerišu da živote mogu spasiti na različite načine. Istraživanja pokazuju da smanjuju šanse za prenos i zarazu, a neke studije nagoveštavaju da maske mogu smanjiti i težinu infekcije ako se ljudi zaraze. No postaje komplikovano pokazati koliko dobro maske funkcionišu ili kad ih treba koristiti.

Teško je odgovoriti čak i na pitanje kakve bi trebalo da budu studije koje će pružiti definitivan dokaz da su maske djelotvorne.

“Koliko dobri dokazi bi trebalo da budu? To je ključno pitanje”, kaže Fišhof za Nature.

Na početku pandemije medicinskim stručnjacima nedostajali su dobri dokazi o tome kako se SARS-CoV-2 širi i nisu znali dovoljno da bi dali snažne i jednake poruke o nošenju maski.

Standardna maska koja se koristi u zdravstvenim ustanovama je N95, koja je dizajnirana da štiti onog ko nosi masku od 95 odsto čestica u vazduhu veličine 0,3 mikrometra (µm) i većih. Kako se pandemija pojačavala, brzo se pojavila nestašica tih maski. To je podstaklo sada sporno pitanje trebaju li građani nositi osnovne hirurške maske ili platnene maske. Ako je odgovor da, onda pod kojim uslovima?

“Ova pitanja obično rešavamo u kliničkim ispitivanjima, ali za to jednostavno nismo imali vremena”, kaže Kejt Grabovski, epidemiološkinja za zarazne bolesti na Medicinskom fakultetu Džon Hopkins u Baltimoru u američkoj saveznoj državni Merilend.

Zato su se naučnici pouzdali u promatračke i laboratorijske studije. Postoje i indirektni dokazi iz drugih zaraznih bolesti.

“Ako pogledate samo jednu studiju, nećete pronaći odgovor, ali kad uz uzmete sve zajedno, uverena sam da maske funkcionišu”, kaže Grabovski.

Poverenje prema maskama poraslo je kada se pojavila vest o dvojici frizera u Misuriju koji su bili pozitivni na covid-19. Obojica su nosila dvoslojnu pamučnu masku ili hiruršku masku za vreme rada. Iako su zarazili članove svog domaćinstva, čini se da su njihovi klijenti bili pošteđeni (navodno je više od polovine njih odbilo besplatni test).

Drugi nagoveštaji učinkovitosti proizašli su iz masovnih skupova. Na protestima Black Lives Matter u američkim gradovima većina učesnika nosila je maske. Ti događaji nisu izazvali skokove u infekcijama, ali se virus krajem proširio u letnjem dečjem kampu u saveznoj državi Džordžiji, u kojem deeca nisu morala nositi maske.

Treba ipak reći da su protestii bili na otvorenom, gde je rizik od širenja covida-19 manji, dok su deca noću delila kabine. Budući da su mnogi ljudi ostali u svojim domovima tokom protesta, prenos virusa bio je ograničen. Ipak, anegdotalni dokazi daju ukupnu sliku, kaže Teo Vos, istraživač zdravstvenih politika na Univerzitetu Vašington.

Strože analize dale su i direktnije dokaze. Jedna rukopisna studija objavljena nešto ranije, koja još nije prošla stručnu recenziju, pokazala je da je nedeljni porast smrtnosti po stanovniku bio četiri puta manji na mestima gde su maske bile norma ili barem preporučene od strane nacionalne vlade u poređenju sa drugim regijama. Istraživači su pregledali podatke iz 200 zemalja, uključujući Mongoliju, koja je uvela maske i ubrzo nije imala smrtnih slučajeva povezanih s covidom-19.

“Ne treba se previše baviti matematikom da bi se reklo kako je ovo dobra ideja”, rekao je za Nature naučnik Kalifornijskog Univerziteta u San Francisku Džeremi Hauard, koji je vršio recenziju dokaza o nošenju maski u raširenom rukopisnom članku.

Međutim, takve studije oslanjaju se na pretpostavku da postoji obaveza nošenja maski i da ih ljudi nose pravilno. Nadalje, upotreba maski često koincidira s drugim promenama, poput ograničavanja okupljanja. Kada se restrikcije ukinu, dalje promatračke studije mogu početi razdvajati učinak maski od učinka drugih mesta, smatra Grabovski, naglašavajući kako će tada biti lakše proceniti šta je delotvorno.

Iako naučnici ne mogu da kontrolišu mnoge konfuzne varijable u ljudskim populacijama, to je ipak moguće u studijama na životinjama. Istraživačka ekipa pod vođstvom mikrobiologa Kwok-Yung Yuena sa Univerziteta u Hong Kongu smestila je zdrave i zaražene hrčke u susedne kaveze, a neke životinje razdvajale su hirurške maske.

Bez maske, oko dve trećine zdravih životinja zarazilo se virusom SARS-CoV-2, pokazala je studija. Istovremeno se zarazilo samo 25 posto životinja koje su bile zaštićene maskom, a one koje su se zarazile bile su manje bolesne od suseeda koje nije štitila maska (meereno kliničkim rezultatima i promeenama tkiva).

Ova otkrića pružaju opravdanje za sve veći konsenzus oko toga da maske štite one koji ih nose, kao i druge ljude. Ovaj rad ukazuje i na još jednu važnu ideju. “Maske vas mogu zaštititi ne samo od infekcije nego i od teže bolesti”, kaže Monika Gandi, infektologinja Kalifornijskog univerziteta u San Francisku.

Gandi je koautor rada koji sugeriše da maske smanjuju dozu virusa koji onaj koji ih nosi prima, što rezultira blažim ili čak asimptomatskim infekcijama. Veće viralne doze rezultiraju agresivnijom upalnom reakcijom. Gandi i njene kolege trenutno analiziraju stopu hospitalizacije s covidom-19 pre i nakon što su maske postale obavezne u 1000 američkih okruga, kako bi ustanovili je li težina bolesti opala nakon što su proglašene javne smernice oko maski.

Da izloženost većim količinama virusa dovodi do teže infekcije smatra i Pol Digard, virolog Univerziteta u Edinburgu u Velikoj Britaniji, koji nije bio uključen u istraživanje: “To je još jedan argument za maske.”Gandi ukazuje na još jednu moguću korist – ako više ljudi dobije blage simptome, to bi moglo pomoći u jačanju imuniteta na nivou čitave populacije, bez povećanja broja teških oboljenja i smrtnih slučajeva.

3 KOMENTARA

  1. Kao i obično, hiljadu rečenica a u stvari ne znaju ništa. Ja znam da me maska može taštiti, ali ja ne stavljam kao penzioneri masku samo preko usta. Hvala lepo

  2. Колико је примера да маске помажу, тек понеки пример који прође медијску блокаду, потврђује да оне немају никаквог ефекта. Међу њима је и пример из кинеског аутобуса, када је дефинитивно утврђено да су се разболели и они напред, као и они на задњим седиштима, а да је заражени био на средњим вратима. Сви са маскама. Уз то имамо и домаћи пример, хиљада лекара, који су се поразбољевали, чак и протестовали што нису адекватно заштићени, а имали су само маску. Већ одавно се барата чињеницом да се у преносу заразе не ради ни о каквим капљицама, већ о преносу ваздухом. Промер ткања маске Н95 је 0,3 микрона, величина вируса је 0,1 микрона. Маском прекривате само респираторне огране, док вам је слузница очију откривена, а вирус и туда продире у тело. Ако и јесте заражен, са маском ћете имати караћи пут издисаја испред вас, али ће тај издах проћи свуда где може, око носа, браде, образа, испод,… јер све што удахнете, морате и да издахнете. Међутим маску је важно задржати као “свети грал”, по сваку цену, бар док се не појави нешто поузданије. У тој “борби” цифре недвосмислено показују, да се маском не може постићи ни оно минимално у ограничењу заразе, али је идеална као “алиби” и као алтернатива мери која доказано помаже, а зове се изолација. Штетнија од саме маске је илузија да сте бар на неки начин заштићени, а ту илузију непрекидно публикују задужени за то, јер је, поново, много јефтинија, а и плаћају је сами грађани. Маском ћете се од короне заштити исто колико и новинама, од пљуска, а ове цифре заражених по свету, то и доказују.

Comments are closed.