Tokom protekle godine, pre svega zbog situacije izazvane covid-19 pandemijom, u Srbiji je poraslo interesovanje za dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Učešće pravnih lica je 91,3%, uglavnom su zastupljene inostrane kompanije, ali je zabeležen i trend rasta kod domaćih poslodavaca. Predsednik IO Triglav osiguranja a.d.o. Beograd, dr Dragan Marković, otkriva koje će nove usluge i proizvode ponuditi klijentima u narednom periodu, objašnjava kako se radi na podizanju svesti građana o značaju minimiziranja rizika u svakodnevnom životu i radu i ističe da je za svaku državu zdravo stanovništvo najveće bogatstvo.
Da li je porast dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za Vas došao kao iznenađujuća činjenica ili logičan sled događaja?
Na prvom mestu bih rekao da je došao kao logičan sled događaja jer se buđenje svesti naših građana desilo u momentu kad su životno ugroženi. Očekivali smo rast, ali ne ovoliki. Zdravstveno osiguranje je poraslo za 18,2%, a tržišno učešće je poraslo sa 3,5 na 4,9%. To je pokazatelj da će isti trend i dalje biti prisutan. Naravno, dominantno je kombinovano osiguranje kod pravnih lica. Učešće pravnih lica je 91,3%, pri čemu su pretežno zastupljene inostrane kompanije, a zabeležen je rast i među domaćim firmama. U tom domenu benifiti koji se postižu za zaposlene i poslodavce su kvalitetnija zdravstvena zaštita; lako zakazivanje pregleda bez dugih listi čekanja; pojednostavljena procedura; široka sloboda u izboru lekara i zdravstvenih ustanova; pomoć kod izbora lekara i zdravstvene ustanove; konsultacije putem telefona; lečenje uz najsavremenije metode, sredstva i opremu; redovni godišnji sistematski pregledi; mogućnost da se na ovaj način osiguraju i članovi porodice. Na taj način se ostvaruje smanjenje broja i dužine bolovanja, što se reflektuje kroz veću produktivnost i efikasnost, jer svaki zaposleni želi da poslodavac brine o njemu.
Prepoznaju li naše kompanije ovaj trend ili u vašoj osiguravajućoj kući ima više inostranih firmi?
Preovlađuju strane kompanije, ali se vidi rast i u domaćoj privredi jer je prosečna mesečna premija 2.000 dinara i ta premija u prosečnoj neto zaradi učestvuje sa svega 3,2%. Ujedno, država je dozvolila da se maksimalne poreske olakšice kreću do 6.000 dinara mesečno, te i tu postoji dodatni prostor koji bi mogao da se iskoristi kao jedan od potencijala za dalji rast ovog segmenta.
Očekujete li da će se ovaj trend razvijati u narednom periodu?
Sigurno. Srbija je u regionu jedna od najrazvijenijih zemalja po pitanju private bolničke prakse. Ovde postoji znatan broj kompanija sa kvalitetnim uslugama i sigurno će i građani, posebno u vreme korone, kada je veliki deo javnog sektora blokiran, izabrati neku od privatnih klinika. Istina, izlazimo iz pandemije, ali posledice virusa će se i dalje reflektovati na zdravlje ljudi. Mnogi nisu prošli kroz bolest bezazleno, još osećaju tegobe i to će biti domen povećanih usluga u privatnim bolnicama.
Da nije bilo pandemije, da li bi naši građani prepoznali značaj privatnog zdravstvenog osiguranja?
Da, pošto je učešće kolektivnih, pravnih lica dominantno sa 91,3%. Samim tim je poslodavac prepoznao benefit za zaposlene, a taj benefit je sad odobren i za članove domaćinstva, porodice. Tim iskorakom se povećava broj zdravstvenih polisa fizičkih lica za koja poslodavac nije uzeo taj paket osiguranja.
Koji su izazovi, a koje prilike za Triglav osiguranje, nakon čitave COVID-19 situacije?
Prosečna premija po stanovniku ukazuje na to da mi nećemo teško izaći iz ove situacije. Izaći ćemo lakše nego zemlje u okruženju. Najveći izazov je razvoj svesti stanovništva o potrebi za minimiziranjem rizika. Stanovništvo treba da se brine o sebi i kad oseća svest o tome, onda do izražaja dolazi osiguravajuća kuća i mnogo lakše se nude različiti paketi osiguranja. Za jednu državu najbitniji je život i ukoliko ima zdravo stanovništvo, to je njeno najveće bogatstvo.
Na koji način ćete unaprediti svoje usluge putem digitalizacije?
Digitalizacija je dosta specifičan faktor. Imate mnoge proizvode jednostavnog tipa, ali i one koji su složeni po karakteru. Ona će ići kroz određene faze, prvo sa najjednostavnijim proizvodima, a posle sa složenijim. Digitalizacija je u ovoj teškoj situaciji omogućila lakšu komunikaciju za zadovoljenje potreba klijenata. Međutim, kroz digitalizaciju ćemo morati i da smanjimo naše operativne troškove. Naravno, sve će ići u smeru poboljšanja proizvoda koje nudimo klijentu.
