U četvrtak će oči čitave košarkaške Srbije, a verovatno i Evrope, biti uperene u Beograd.
Ljudi će svoje poslove tog dana napustiti nešto ranije (ili će to barem pokušati), na putu do kuće biće nervozniji nego inače i psovaće sočnije, vagajući isplati li im se više da do beogradske Štark arene krenu auto-putem ili Brankovim mostom. Ako uopšte mogu u Arenu. Jer će samo polovina onih koji se i dalje voze na talasu hajpa oko rivalstva košarkaških klubova Crvena zvezda i Partizan, moći da budu u hali.
Partizan će u četiri dana dva puta dočekati večitog rivala – prvo u Evroligi, a zatim u ABA ligi i te će dve utakmice biti veoma važne.
I Partizan i Zvezda sezonu su otvorili sa po 1:3, i i jedni i drugi znaju da im od ove utakmice zavisi mnogo, da bi upravo ona mogla biti ta koja će odrediti dalji tok kako evroligaške tako i jadranske trke, gde je svaki poraz mnogo skuplji i gde se broji svaki koš.
Nakon Partizanovog poraza od Olimpijakosa u Pireju, odnosno Zvezdinog od Virtusa u Bolonji, večiti rivali podvlače crtu pred derbi koji će u okviru petog kola Evrolige odigrati u četvrtak u krcatoj Štark areni.
CRNO-BELI Problemi
Nakon poraza od Barselone, a neposredno pre polaska u Grčku, na gostovanje Olimpijakosu, Željko Obradović izjavio je da od svojih igrača „očekuje reakciju“.
A kako i ne bi, kad je prva asocijacija svakog navijača Partizana na prve tri evroligaške utakmice (ako izuzmemo Asvel koji u poređenju s ove dve brzo bledi) nemoć, ozlojeđenost zbog ogrmnog broja jeftino napravljenih greškaka i još jeftinije propuštenih šansi. Tako je bilo protiv katalonskog kluba, a tako je bilo i protiv “ponosa Izraela”.
I reakciju je dobio. Do duše samo u drugom poluvremenu, ali je i to bilo dovoljno da Partizan dođe nadomak brejka u Pireju i velike pobede. Zbog nekih nesmotrenih greška – igrača Partizana – i nekih nešto manje nesmotrenih grešaka – sudijskih – to se nije desilo.
Kako objasniti zašto Partizan svojim navijačima ne deluje uverljivo i izaziva im brigu na početku sezone?
Jedan od načina je da se osvrnemo na intervju koji je Željko Obradović dao Nedeljniku u kom je govorio o tome šta razdvaja dobre od najboljih timova. Između ostalog je rekao – da se pogode bacanja, da se zagradi skok (ne mora da se uhvati, samo da se zagradi), da se napravi faul kad tim nije u bonusu, da se zahvali saigraču na asistenciji…
Od četiri utakmice u Evroligi, na koliko je Obradovićev Partizan igrao po ovim notama?
Protiv Makabija na otvaranju sigurno nije. Protiv Barselone? Ne. Posle prva tri kola, jedina svetla tačka Partizanove igre jeste utakmica s Asvelom.
Utakmica u Pireju je, i uprkos toj reakciji koju je Obradović očekivao, počela potpuno isto kao i one protiv Barselone i Makabija, ako ne i lošije, jer je i Olimpijakos zagospodario Partizanovim reketom, pa je delovalo kao da su, u odnosu na igrače u belim dresovima, ruke svakog košarkaša u crvenoj opremi za bar petnaestak centimitara duže, a prsti za nijansu lepljiviji. Da Zek Ledej nije počeo da radi ono što najbolje radi, i da Frenk Kaminski nije pogodio jednu veoma bitnu trojku, verovatno bi Olimpijakos na poluvreme otišao s dvocifrenom prednošću. Ovako je ona bila samo 6 poena. Delovalo je da su crno-beli prošli bolje nego što su na terenu izgledali.
Prednost koju je Olimpijakos tokom prvog poluvremena strpljivo gradio, Alen Smailagić je sa svojih ekspresnih 11 poena za nepuna dva minuta istopio i saigračima trasirao put za vođstvo od plus 13, ali nakon toga i isključenjem zbog pet ličnih grešaka stavio Partizan u veoma nezavidnu situaciju. Naročito ako se u obzir uzme da je do tog trenutka grčka ekipa utakmicu već vratila u egal. Nakon nekoliko promašenih šuteva, loših faulova, sporne situacije u kojoj je Kevinu Panteru dosuđeno “preko pola” (video snimci koji su nakon utakmice preplavili društvene mreže jasno pokazuju kako je Volkap nagazio i izuo Kevina Pantera, nakon čega je ovaj pao na liniju i nakon čega je dosuđeno preko pola) Olimpijakos je za deset sekundi uspeo da stigne sa minus 1 na plus 3 i delovalo je da je utakmica završena. Džejms Naneli možda jeste u poslednjim stotinkama meča ubacio trojku za produžetak i od Dvorane mira i prijateljstva stvorio dvoranu mira i tišne, ali i pored toga, kako se ispostavilo, utakmica je odlučena još nakon Panterovog gubljenja lopte.
Da li je Partizan oštećen u Pireju? pic.twitter.com/MDhrT3YCS5
— Basketball Sphere (@BSphere7) October 19, 2023
CRVENO-BELI PROBLEMI
Crvena zvezda je, za razliku od crno-belih, u novu sezonu Evrolige ušla bolje, ali je i pad koji je usledio nakon toga bio bolniji i strmoglaviji.
U prvom kolu su u punoj Beogradskoj areni pregazili Asvel koji se ni u jednom trenutku nije ništa pitao – Nejpir, Gedraitis i Simonović svojim odličnim partijama pokazali su zašto su dovedeni i publika je bila puna optimizma. Delovala je Zvezda dobro i u drugom kolu, na uvek neugodnom i vrelom gostovanju u Kaunasu, ali samo do poslednje četvrtine. Teodosić i Mitrović igrali su kao da su saigrači već godinama i Zvezda je u poslednju deonicu ušla sa šest poena prednosti, ali je Žalgiris onda, baš kao i u prošlosezonskoj utakmici u Litvaniji, potpuno promenio ploču. Na krilima Butkevičiusa, koji odjednom više nije mogao da promaši, Šmitsa (naravno) i Maneka koji je postigao osam najvažnijih poena – dve trojke iz ćoška i jedno prikucavanje – utakmica je ispuštena.
A onda je lavina započela. Bio je to poraz koji je neodoljivo podsećao na poraze Crvene zvezde u Evroligi prošle sezone kada su na neshvatljive načine gubili upravo od Žalgirisa, od Albe u Beogradu i od Panatinaikosa u Atini. Bile su to utakmice u kojima je Zvezda bila bolja, a onda je ispuštala prednost.
Slično se dogodilo i protiv Monaka. Na samom početku utakmice Rokas Gedraitis iskupio se za očajnu partiju u Kaunasu i svojim trojkama (4/4 u prvoj četvrtini, utisak je bio da bi ubacio i da je šutnuo sa klupe) zapalio pomahnitalu masu u Areni. Ali to se i dalje uklapalo u crveno-beli scenario. Zvezda je dobro odigrala prvo poluvreme i usledio je pad.
U četvrtoj utakmici, za razliku od Partizanovog četvrtog meča, nije bilo „reakcije“. Bila je šizofrenija. Zvezda je pet, šest puta prilazila na 4,5 poena zaostatka, da bi u roku od par minuta ponovo gubila 15 razlike. I uprkos svemu tome Zvezda je na kraju imala priliku da se totalno vrati u meč – prišla je na četiri razlike i onda neshvatljivom greškom Nejpira (vrlo indisponiranog u ovom duplom kolu) sve prosula.
Crveno-beli problemi su drugačijeg tipa od Partizanovih – mentalni i problemi sa pristupom.
REŠENJA?
Rešenje Partizanovog problema jeste posvećivanje pažnje fundamentima košarke. Partizan pre svega mora da zagradi i minimizira ofanzivni skok protivnika (u poređenju s utakmicama protiv Barselone i Makabija, Partizan je u Pireju, čim je uspeo da smanji ofanzivne skokove Olimpijakosa, odmah omirisao pobedu), da bude pametniji prilikom pravljenja faula, i da boljim protokom lopte sebi stvori više otvorenih šansi i poboljša procente šuta, koji su protiv Barse i Makabija bili veoma loši.
S druge strane, Crvena zvezda potencijalno rešenje potražila je u otpuštanju Duška Ivanovića (ovakav scenario je u slučaju Partizana nemoguć) i angažovanju Joanisa Sferopulosa. Pravi problemi, to su pokazale prethodne četiri utakmice, očigledno leže u tome što košarkašima Crvene zvezde ozbiljno manjka koncentracije i defanzivne konzistentnosti, a nakon tri vezana poraza verovatno će im manjkati i samopouzdanja.
Za razliku od Željka Obradovića koji u Partizanu ima božanski, neprikosnoveni status, koji savršeno poznaje svoje igrače i zna na šta bi trebalo da se fokusira tokom pripreme derbija, Joanis Sferopulos moraće da vadi kestenje iz vatre. Kao grom iz vedra neba, upao je u razgažene cipele Duška Ivanovića, i vremena za adaptaciju i upoznavanje s igračima nema, razmrdavanje i upumpavanje samopouzdanja je preko potrebno, a pobeda je imperativ, jer će od ovog derbija u velikoj meri zavisiti i onaj abaligaški okršaj zakazan za 30. oktobar.
Tagovi
