„Najopširnije sankcije Vašingtona Rusiji u poslednjih nekoliko godina i oštra eskalacija sukoba…“

(Beta) – Sjedinjene Američke Države uvele su stroge sankcije Rusiji u značajnoj eskalaciji sukoba dve zemlje s posebnim kaznenim merama usmerenim na rusku ekonomiju, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.

Iako je Vašington uveo najopširnije sankcije u poslednjih nekoliko godina, malo je verovatno da će to dovesti do bitne promene u ponašanju Moskve koja je optužena za hakerske napade, mešanje u američke izbore i druge neprihvatljive aktivnosti.

Administracija predsednika Džozefa Bajdena (Joseph Biden) najavila je u četvrtak nove stroge sankcije Rusiji u najobuhvatnijem naporu da se finansijskim sredstvima pruži više snage kako bi imale uočljive posledice na rusku privredu, a koja dosad nisu bila dovoljno delotvorna da spreče aktivnosti Moskve, ističe Njujork tajms.

Predsednik SAD je u izvršnoj uredbi najavio sankcije protiv 32 entiteta i pojedinca zbog kampanje dezinformisanja i mešanja ruske vlade u predsedničke izbore 2020.

Deset ruskih diplomata, većinom identifikovanih kao obaveštajni operativci, proterano je iz ruske ambasade u Vašingtonu. SAD su se pridružile evropskim partnerima u sankcijama za osam ljudi i entiteta povezanih s ruskom okupacijom Krima.

SAD su takođe formalno optužile glavnu rusku obaveštajnu agenciju, Spoljnu obaveštajnu službu (SVR), za sofisticiranu operaciju hakovanja – upad u američke vladine agencije i najveće kompanije, čime je, kako ukazuje Njujork tajms, američka vlada prvi put krivicu za hakerski napad na kompaniju Solarvinds stavila pred Kremlj.

Sankcije obuhvataju, kako su zvaničnici SAD opisali, „viđene i neviđene“ korake u odgovoru na hakovanje Solarvindsa, procenu CIA da je Rusija nudila nagrade za ubijanje američkih vojnika u Avganistanu, kao i na dugogodišnji napor Rusije da se meša u američke izbore u korist bivšeg predsednika Donalda Trampa.

Zvaničnici, ističe Njujork tajms, priznaju da će ključ efikasnosti sankcija biti u saradnji evropskih i azijskih saveznika SAD, kao i da li će Vašington odlučiti da traži proširenje sankcija pretnjom da će uvesti mere finansijskim institucijama širom sveta koje rade s ruskim obveznicama, kao što je sprovodio „sekundarne sankcije“ protiv onih koji sarađuju s Iranom.

U oštroj eskalaciji sukoba Vašingtona s Moskovom, Bajdenova administracija je uvela mere usmerene na ruski državni dug, ističe Fajnenšel tajms (The Financial Times), ukazujući da se dugo strahovalo od uvođenja takve kazne.

Vesti o novim merama izazvale su prodaju ruskih obveznica, kao i upozorenje Kremlja da bi mogle da potope napore za smanjenje tenzija između dve zemlje.

Prve mere Bajdenove administracije protiv Rusije uključuju direktivu kojom se američkim finansijskim institucijama zabranjuje da trguju obveznicama ruske vlade poznatim kao OFZ, kao i obveznicama ruske centralne banke i ruskog Fonda nacionalnog blagostanja, izdatim posle 14. juna, ukazuje britanski list.

Sprečavanje američkih investitora da kupuju ruski državni dug denominovan u rubljama dugo se smatralo „nuklearnom opcijom“ na finansijskim tržištima, gde su obveznice, poznate kao OFZ, popularna investicija, ističe Blumberg (Bloomberg), dodajući da stranci sada drže oko petinu tog duga, vrednog otprilike 37 milijardi dolara.

Iako su ograničenja u vezi s ruskim dugom pogodila tržištu, ne očekuje se da će značajno omesti sposobnost ruske vlade da se sama finansira, pošto državne banke mogu da preuzmu veći deo tereta, ukazuje Blumberg na ocene analitičara.

Prve značajne sankcije usmerene na rusku ekonomiju u poslednjih nekoliko godina su pokušaj ispunjavanja Bajdenovog obećanja da će Moskva odgovarati za niz operacija, uključujući mešanje u izbore i sajber napade, ukazuje Vašington post (The Washington Post).

Mnogi komentatori, ističe list, ukazali su da sankcije do sada nisu bitno uticale na procenu rizika u Kremlju i kažu da to verovatno neće postići ni dodatne sankcije.

Najznačajnije kaznene mere protiv Moskve u poslednjih nekoliko godina usledile su posle eskalacije napetosti između zapadnih saveznika i Rusije, dok Moskva gomila trupe na granici s Ukrajinom u broju koji nije viđen pre same invazije na Krim 2014, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Odluka Vašingtona da uvede nove sankcije Rusiji naišla je na osudu visokih zvaničnika i pristalica Kremlja koji insistiraju da će odgovor Moskve biti oštar i recipročan.

Otkriće velike ruske sajber kampanje preko Solarvindsa prošle godine izazvalo je zgražavanje u Vašingtonu i pokrenulo teška pitanja kako odgovoriti na njih.

Pojedini članovi američkog Kongresu su to uporedili s „činom rata“ i zahtevali odmazdu, dok su drugi, kako ukazuje BBC, istakli da su Rusi jednostavno angažovani u istoj vrsti špijunaže koju i same SAD sprovode na internetu.

Na kraju je Bajdenova administracija došla do stava da razmere kompromitovanja američkih sistema zahtevaju određeni odgovor, mada je pitanje kakav, navodi britanski javni servis, dodajući da će deo odgovora biti sproveden „tajno“, verovatno preko ofanzivnih sajber tehnika za ugrožavanje sistema u Rusiji.

Takođe je bilo i rasprave o tome koliko povezati sajber incidente s drugim ruskim obaveštajnim aktivnostima zbog kojih su SAD nezadovoljne, uključujući mešanje u izbore 2020, nuđenje nagrada talibanima za napade na američke vojnike u Avganistanu i aktivnosti u Ukrajini.

Čini se da je Bajdenova administracija na kraju odlučila da sve to spoji u jedan glavni odgovor u pokušaju da se maksimizira njegov uticaj, ukazuje BBC uz ocenu da dosadašnja iskustva sugerišu da je malo verovatno da će to odvratiti Rusiju od takvih postupaka.

Sankcije će ipak poslati signal u SAD i širom sveta da će Bajdenova administracija zauzeti tvrđu liniju prema Rusiji nego Donald Tramp, zaključuje BBC u analizi.

Elektronsko (PDF) izdanje Nedeljnika (br. 483), od 15. aprila