“Nacija je više slavila datume u kojima je počinjala ratove nego datume kada ih je završavala…” (Ali ovog puta ne pričamo o Srbiji)

0
Britanske snage zapalile su grad Kork tokom Rata za nezavisnost, nakon što su pripadnici Irske republikanske armije napravili zasedu protivnicima. Fotografija: Wikimedia Commons

Sve što bismo hteli da znamo o današnjoj Irskoj, sto godina od Anglo-irskog sporazuma kojim su Britanci predali vlast Irskoj Slobodnoj Državi, preteči Republike Irske, verovatno bi moglo da se pronađe u odgovoru koji mi je poznanik Džastin iz Korka – student srpskog jezika koji je došao da živi ovde – dao na ono glupo i banalno, a opet nekako neizostavno pitanje, posebno posle nekoliko pinti “ginisa”: “Šta, ti bi da se preseliš u Srbiju?” Odgovor je glasio: „Vidiš, druže, zato što je Srbija ono što je Irska nekada bila.“

Irska je ovog januara obeležila vek od uspostavljanja samostalne države, sporazumom od decembra 1921. kojim je okončan trogodišnji rat, u januaru 1922. godine priznata je Irska Slobodna Država – u tom trenutku formalno još pod britanskom krunom. To svakako nije zadovoljilo vođe irskog nacionalnog pokreta, ali je zaustavilo rat sa Britancima i bilo uvod u građanski rat koji na neki način uz razna primirja i dogovore traje, makar u glavama ljudi, i do danas.

Istovremeno, početkom februara obeležava se još jedan važan datum za Irsku, s tim što je ovaj datum važniji za ceo svet, sto godina od objavljivanja prvog izdanja romana “Uliks” Džejmsa Džojsa, sto godina, dakle, od verovatno najvećeg “književnog prevrata”:

“Svi smo mi moderni izašli ne iz Džojsovog šinjela, nego iz džojsovskog košmara, iz džojsovskog veličanstvenog poraza! Moderni evropski roman zapravo i ne čini ništa drugo nego pokušava da Džojsov veličanstveni poraz pretvori u male pojedinačne pobede”, pisao je o Džojsu Danilo Kiš.

Ceo tekst o Irskoj, Džojsu i o tome zašto su Irci i nama važni objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 27. januara

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs