Na snagu stupio važan protokol CEFTA sporazuma o trgovini uslugama

    Intervju: Zdravko Ilić, ekspert za trgovinu uslugama u CEFTA Sekretarijatu

    0
    Fotografija: Jasmin Agović

    Kada je CEFTA sporazum potpisan 2006. godine, pokrivao je samo trgovinu robom. Međutim, od ove godine, slobodna trgovina se širi i na usluge, o čemu u intervjuu za Nedeljnik govori Zdravko Ilić, ekspert za trgovinu uslugama u CEFTA Sekretarijatu.

    Na koga se odnosi Dodatni protokol 6 i šta on podrazumeva?

    Dodatni protokol 6 predstavlja sveobuhvatni okvir za trgovinu uslugama u regionu, pravljen po uzoru na Opšti sporazum o trgovini uslugama (GATS) Svetske trgovinske organizacije. Pokriva brojne oblasti: od profesionalnih usluga, poput inženjera ili knjigovođa, preko telekomunikacije, građevinarstva, saobraćaja, obrazovanja, pa sve do komunalnih, finansijskih, zdravstvenih usluga i industrije zabave. Sve ukupno, to je privreda koja čini preko polovine srpskog BDP-a. 

    Koje koristi će DP6 doneti firmama iz uslužnih delatnosti?

    Na prvom mestu, to je pravna sigurnost za firme koje izvoze. Protokol je garancija da im se neće uvoditi ograničenja na drugim CEFTA tržištima, niti da će biti u nepovoljnijem položaju u odnosu na domaće konkurente. Ovo se odnosi ne samo na situaciju kada firma direktno pruža usluge, već i na njene ćerke kompanije, kao i na njene radnike koji privremeno borave na tim tržištima iz poslovnih razloga.  

    Koja će trenutna ograničenja ovim Protokolom biti ukinuta i koje su probleme do sada ova ograničenja stvarala?

    Direktna ograničenja tržištu se javljaju najčešće u kvantitativnim oblicima poput maksimalnog broja učesnika na tržištu, maksimalnog broja transakcija ili procenta učešća u kapitalu. Ograničenja mogu biti i diskriminatorna, tako što se zahteva državljanstvo, stalni boravak ili kvalifikacija stečena isključivo na domaćim univerzitetima. Ukoliko postoje, ovakvi propisi će morati da se menjaju. Izuzeci ipak postoje za osetljive sektore, kao što su finansijske usluge, turistički vodiči ili prevoz robe i putnika. 

    Kada pominjemo domaće propise, treba navesti da Protokol posebno pokriva procedure za dobijanje dozvola, licenci i drugih odobrenja. One moraju biti zasnovane na objektivnim i transparentnim uslovima, a privreda mora imati pravo žalbe. 

    Konačno, imajući u vidu da je pristupanje EU tržištu ključni cilj svih naših napora, plan nam je da u budućnosti omogućimo da licence i dozvole kompanija budu priznate i na drugim CEFTA tržištima ili da im se omogući neki povlašćeni status, po uzoru na jedinstveno tržište Evropske unije. Zamislite da sa jednom licencom možete direktno na 7 tržišta, da nema 7 procedura i 7 različitih taksâ. To je naš cilj.

    Koje obaveze imaju države koje primenjuju ovaj protokol?

    Zadatak strana je, u biti, da primenjuju sve ono na šta su se obavezale ovim protokolom. Naglašavam da se radi o ogromnom poslu jer Protokol dodiruje skoro sve privredne oblasti, te skoro da nema ministarstva ili agencije koja nema neki zadatak u njegovoj primeni. Trenutno uz podršku GIZ-a, Međunarodnog trgovinskog centra iz Ženeve i Evropske komisije, pokušavamo da identifikujemo neusaglašenosti u 30 izabranih oblasti. A u isto vreme, radimo i na novim olakšicama. 

    Koje su to olakšice?

    Trenutno radimo na četiri važne odluke koje bi trebalo da usvojimo do kraja godine. Odluka o elektronskoj trgovini je usaglašena, i njen zadatak je da pojednostavi poslovanje za firme koje plasiraju robu i usluge preko interneta. Tu su i odluke o priznavanju kvalifikacija za inženjere i odluka o ukidanju radnih dozvola za fizička lica koja privremeno borave na drugim CEFTA tržištima iz poslovnih razloga, kod kojih je ostvaren veliki napredak. Obe odluke omogućiće da naši eksperti, uz minimalnu birokratiju i troškove, pružaju svoje usluge u regionu. Takođe, radimo na olakšavanju pružanja usluga putničkih agencija i tur-operatora. Do kraja godine, započinjemo da se bavimo i poštanskim uslugama, osiguranjem, a u saradnji sa drugim regionalnim partnerima već radimo i na finansijskim uslugama. Sve ove aktivnosti deo su uspostavljanja Zajedničkog regionalnog tržišta, o čemu su se lideri Zapadnog Balkana dogovorili prošle godine u Sofiji.