Na mladima dobro društvo ostaje

    0

    Nedavno započeta kampanja pod nazivom „Dobro društvo“, koju regionalna SIGN mreža kod nas sprovodi kroz Trag fondaciju, bavi se pitanjima šta je potrebno za dobro društvo, kako se ono gradi i da li je to odgovornost države, medija, kompanija, civilnog sektora ili svih nas. U trećoj  od četiri priče Dobrog društva, posvećene udruženjima građana koja se neumorno bore za pravednije, otvorenije zajednice, približićemo vam „Budi aktivan 16“.

    „Kada deca nisu besna, ni kuća nije tesna“, svima je poznata narodna izreka, čija je jednostavna pouka možda značajnija nego što se na prvi pogled čini. Uprkos razlikama, svi mi imamo istu potrebu da budemo prihvaćeni i vrednovani, a za to je neophodna sloboda – sloboda da budemo ono što jesmo i govorimo ono što mislimo. Dobro društvo je upravo ono zasnovano na slobodi govora i toleranciji, odnosno na spremnosti da dozvolimo izražavanje ideja ili interesa bez obzira na to da li se sa njima slažemo ili ne.  Ipak,  šta da radimo onda kad stvari postanu komplikovanije? Kako da se ponašamo kada tolerancija dođe u sukob sa drugim vrednostima, kada, na primer, nečija sloboda govora ugrožava slobodu drugoga? Kako da, pogotovo kada je situacija zamršena i teška, vodimo konstruktivan dijalog i razgovaramo otvoreno i iskreno, bez kritike i vređanja? Drugim rečima, kako da se postavimo i šta da radimo kada smo „besni“? 

    Upravo se razvijanjem ove, preko potrebne veštine međusobnog razumevanja i povezivanja bavi organizacija Budi aktivan 16”, sa posebnim fokusom na obrazovanje mladih. Nastala u Preševu, multikulturnom gradu na jugu Srbije, žarištu različitih kultura i nacija, gde se burna istorija prenosi i u sadašnjost i budućnost, ova neprofitna organizacija započela je važan proces podsticanja mladih na prihvatanje različitosti i prevazilaženje sukobljavanja oko njih. Pored promovisanja kulture mira i tolerancije, Budi aktivan 16” se bavi  i širenjem znanja o demokratskim institucijama, jačanju civilnog društva i promociji ljudskih prava.

    Sam početak organizacije nije bio lak i bez svojih izazova. Odmah po osnivanju 2016. godine, članovi su se suočili sa problemom nedovoljnog razumevanja srpskog jezika. „Učestvovali smo na raznim konferencijama, na kojima smo bili u nepovoljnom položaju upravo zbog jezičke barijere“, kažu osnivači i dodaju da su vremenom uspeli da prevaziđu ovu prepreku uz prijateljsku pomoć partnerskih organizacija. U drugoj godini postojanja dobili su „vetar u leđa“, kada je organizacija podržana od strane Trag fondacije i Ministarstva kulture i informisanja, koje je, kako kažu, sklono i spremno da podrži različite manjinske grupe u Srbiji. 

    U skladu sa svojom misijom širenja i promovisanja tolerancije, Budi aktivan 16” je sprovela inicijativu „Bez govora mržnje“ u okviru koje se sa stanovnicima Preševa vodio razgovor o štetnim posledicama govora mržnje i promovisao jezik poštovanja i tolerancije, posebno među omladinom ove multietničke zajednice. Za njom je usledio projekat „Ljudska prava za sve“ i javna debata u kojoj je učestvovao Ragmi Mustafa, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji,  koji je tom prilikom razgovarao sa mladima Preševa o položaju Albanaca kao nacionalne manjine u Srbiji i uticaju medija na stvaranje predrasuda.

    Dok su forumi, predavanja i diskusije oprobane metode za sticanje dubljeg razumevanja problema i povezivanje ljudi, koje Budi aktivan 16” inače koristi, organizacija je otišla korak dalje i otkrila nov način da  proširi svoju poruku, prenoseći je na ulicu i grad gde je vidljiva svima i to kroz umetnost. Ideja je bila da se mladima željene vrednosti približe vizuelnim jezikom urbane umetnosti, koja ima najistaknutiji i najlepši izraz u formi murala. Raznobojni, vizuelno kompleksni, emotivni, gotovo glasni i sa jasnom porukom, ovi murali možda najneposrednije prenose mladima vrednosti obrazovanja, tolerancije i solidarnosti. Tako je izgled gimnazije Skenderbeg u Preševu transformisan kroz mural Naima Idrizija, umetnika iz Severne Makedonije. Na ovom delu, autor je predstavio otvorenu knjigu koja zrači svetlošću, sa simbolom pravde na naslovnoj strani, poručujući time da je važno biti otvoren prema novim znanjima, zato što je to jedini siguran put ka formiranju slobodoumnih pojedinaca i pravednijeg društva. Na obližnjem vrtiću se nalazi i šareni mural umetnika Željka Lončara iz Beograda pod nazivom „Dečja radost“, koji prikazuje zaigrane mališane i životinje kako pozivaju drugu decu da im se pridruže u igri. Mural  „Abeceda“ na osnovnoj školi predstavlja fantastičan, bajkovit pejzaž sa slovima abecede i mladima koji čitaju knjige, čime se promoviše druženje kroz učenje i ohrabruje kreativnost.

    Pored murala koji prenose vrednosti  obrazovanja i tolerancije, organizacija Budi aktivan 16” se bavi i drugim, podjednako urgentnim temama za naše društvo, kao što je očuvanje životne sredine. U okviru projekta „Podrška građanskom aktivizmu u zajednici“ Trag fondacije,  postavljena je skulptura dve zlatne ribe u dečjem parku na obali reke, sa ciljem podizanja svesti o važnosti smanjenja otpada. Osim svoje dekorativne vrednosti, ova skulptura je od velike koristi za očuvanje reke, zato što služi i kao kontejner za reciklažu. Tokom akcija čišćenja priobalja, sva prikupljena ambalaža odlaže se u skulpturu i potom uspešno reciklira.

    Svestrana i dinamična organizacija kao što je Budi aktivan 16” od neprocenjive je vrednosti za svako društvo. Od obrazovanja i osposobljavanja mladih u veštinama dijaloga, tolerancije i solidarnosti, preko promovisanja vrednosti slobode i demokratije, sve do uključivanja građana u reciklažu i očuvanje životne sredine, Budi aktivan 16” se na kreativan i neposredan način hvata u koštac sa najvećim izazovima u svojoj zajednici.  Organizacija u prvi plan ističe jednu od najvažnijih lekcija svakog dobrog društva,  a to je da opstanak svih nas zavisi od sposobnosti da prepoznamo da je naše lično dobro i dobro drugih – jedno te isto.

    Kampanju „Dobro društvo” sprovodi Trag fondacija kao deo SIGN mreže nezavisnih fondacija Zapadnog Balkana uz podršku Evropske unije, Balkanskog fonda za demokratiju, Balkanske mreže za razvoj civilnog društva (BCSDN) i Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA).