Možete li da postanete imuni na koronavirus: Jednostavan odgovor je da, ali na neko vreme. Ipak, u tome leži šansa za lečenje drugih obolelih

1
Foto: Profimedia

Kako se broj zaraženih koronavirusom uvećava, a više od milijardu ljudi biva stavljeno u izolaciju iz preventivnih razloga, naučnici se bore s jednim od najvažnijih pitanja pandemije: Da li ljudi koji prežive Covid-19 postanu imuni na virus?

Odgovor je da, sa nekim značajnim nepoznanicama. To je važno zbog nekoliko razloga, piše Njujork tajms.

Ljudi za koje je potvrđeno da su imuni mogli bi da izađu iz svojih domova i da pomognu drugima ili da normalno rade, sve dok na primer, vakcina ne postane dostupna svima. Konkretno, zdravstveni radnici za koje se zna da su imuni mogli bi da nastave da se brinu za teško bolesne i tako rasterete druge kolege.

Rast imuniteta u zajednici takođe je način na koji se završava epidemija: Sa sve manjim brojem ljudi koji će se zaraziti, koronavirus će izgubiti zamah i snagu, pa će i mnogi najosetljiviji građani postati otporniji na ove pretnje.

Imunitet može da pomogne u ranom lečenju. Antitela prikupljena iz tela onih koji su se oporavili mogu da se koriste za pomoć onima koji se bore s bolešću koje izaziva koronavirus. U utorak je Agencija za hranu i lekove dozvolila upotrebu plazme oporavljenih pacijenata za lečenje nekih težih slučajeva obolevanja od Covid-19. Dan ranije, najavljeno je da će Njujork postati prva država koja je započela testiranje seruma od ljudi koji su se oporavili od Covid-19 i lečila one koji su ozbiljno bolesni.

Prva odbrana tela protiv infekcije su antitela pod nazivom imunoglobulin M, čiji je zadatak da budu budni u telu i upozore ostatak imunskog sistema na uljeze, kao što su virusi i bakterije. Danima posle infekcije, imunski sistem preobražava ova antitela u drugu vrstu, takozvani imunoglobulin G, izvanredno dizajniran da prepozna i neutrališe konkretan virus.

Neki ljudi stvaraju neka neutrališuća antitela na infekciju, dok drugi imaju blaži imunski odgovor. Antitela koja su generisana kao odgovor na infekciju nekim virusima – na primer polio ili male boginje – daju imunitet za ceo život. Ali antitela na koronaviruse koji izazivaju prehladu traju samo jednu do tri godine – a to može da bude slučaj i sa njihovim novim rođakom, Covid-19.

Studija je pokazala da jednom zaraženi majmuni proizvode neutrališuća antitela i odolevaju daljoj infekciji. Ali nije jasno koliko će dugo majmuni ili ljudi zaraženi virusom ostati imuni.

Većina ljudi koji su se zarazili tokom epidemije SARS, bliskim rođakom Covid-19 (SARS-CoV-2), imali su dugoročniji imuntet u trajanju od osam do deset godina, rekao je Vinit Menačeri, virolog sa Univerziteta Teksas.

Oni koji su se oporavili od drugog koronavirusa, imali su mnogo kraću zaštitu, rekao je dr Menačeri. Ljudi koji su zaraženi novim koronavirusom mogu da imaju imunitet u trajanju od najmanje jedne do dve godine, rekao je: “Preko toga ne možemo da predviđamo.”

Ipak, čak i ako bi zaštita antitelima bila kratkotrajna, i ljudi bi se ponovo zarazili, drugi “napad” koronavirusa verovatno bi bio mnogo blaži od prvog, rekao je Florijan Kramer, mikrobiolog sa Medicinske škole Sinaj u Njujorku. Čak i nakon što telo prestane da proizvodi neutrališuća antitela, podskup ćelija imunske memorije ćelija može efikasno da reaktivira odgovor, dodao je. “Verovatno biste napravili dobar imunološki odgovor pre nego što ponovo ispoljite simtome i možda biste zaista ublažili tok bolesti”, rekao je dr Kramer.

Ključno je pitanje da li deca i odrasli koji imaju samo blage simptome i dalje stvaraju dovoljno jak odgovor i ostaju imuni na virus dok se ne pojavi vakcina.

Dr Marion Kupmans, virolog sa Univerziteta u Roterdamu i njen tim analizirali su stvaranje antitela kod 15 zaraženih pacijenata i zdravstvenih radnika. Istraživači koriste i uzorke krvi od oko 100 ljudi za koje je potvrđeno da su zaraženi jednim od četiri koronavirusa koja uzrokuju prehladu. Ako ti uzroci pokažu i neki imunski odgovor na novi koronavirus, dr Kupmans kaže, to bi moglo da objasni zašto neki ljudi, na primer deca, imaju samo blage simptome. Oni mogu da imaju antitela na srodne koronaviruse, koja su bar donekle efikasna u borbi sa novim virusom korona. Najbrži način za procenu imuniteta je krvni test kojim se traže antitela u krvi ljudi koji su se oporavili. Ali, prvo morate da budete testirani. Testovi na antitela koriste se u Singapuru, Kini i u nekoliko drugih zemalja. Ali oni tek dolaze na tržište na većem delu Zapada. Prošle nedelje su dr Kramer i njegove kolege razvile jedan takav test na antitela koji bi mogao da se razradi uskoro, kaže on. Tim je testirao krvnu plazmu uzetu od tri pacijenta s Covid-19. Istraživači sada traže brzo odobrenje od FDA.

Test dr Kramera otkriva antitela u osobi već tri dana posle pojave prvih simptoma. S obzirom na to da ljudi možda neće pokazivati simptome čak 14 dana nakon infekcije, ipak, to je možda prekasno da bi test bio koristan kao dijagnostički alat.

1 KOMENTAR

  1. Забележено је много више од јединичних случајева поновног заражавања овим вирусом.

Comments are closed.