Možda je dobro da znate sve ovo dok traje kijamet: Zašto je Hram Svetog Save na meti gromova, koliko ljudi godišnje pogine od udara i kada ste zapravo meta

Beogradska hala „Aleksandar Nikolić“ u kojoj je na pola sata obustavljena utakmica Partizana i Crvene zvezde pošto je grom udario u dvoranu, te je krov počeo da prokišnjava, nije jedino zdanje koje se našlo „na nišanu“ grmljavine – i Avalski toranj je pogođen, zbog čega je na nekoliko trenutaka ostao bez struje.

Ni region nije bio pošteđen, piše današnja Politika, te je u Hrvatskoj prilikom nevremena prethodnog vikendas registrovano za samo dva sata 16.360 udara groma.

Ne postoje precizne statistike o brojnosti udara groma u našoj zemlji, ali je prema rečima meteorologa Nedeljka Todorovića često na udaru Hram Svetog Save. Poznato je da gromovi udaraju po visokim zgradama i objektima koji su usamljeni, a što se tiče predela van gradova, po brdima i planinama na meti su usamljene kuće, štale, drveće, stada ovaca, a neretko i ljudi.

Procena je, inače, da od udara groma u Srbiji godišnje pogine između 10 i 15 osoba.

Todorović je potvrdio već optevažeće mišljenje da je čovek na meti ako stoji na, recimo, steni, ispod usamljenog drveta, ako je sam na morskoj površini ili trči po polju.

• Mesto s najviše udara groma na svetu je grad Tororo u Ugandi, gde su grmljavine 251 dan godišnje.
• Strah od munje i groma se naziva astrafobija, ali je poznat po nazivima astrapofobija, brontofobija, keraunofobija ili tonitrofobija.
• U srednjovekovnoj Evropi jedno od najopasnijih zanimanja upravo zbog grmljavine bilo je – zvonar u crkvi.