Novi selektor košarkaške reprezentacije Srbije Svetislav Pešić danas je zvanično predstavljen na konferenciji za medije u Košarkaškom savezu Srbije.
Pešić se posle nepune dve decenije vraća na mesto uspeja, pošto je sa reprezentacijom tadašnje SRJ osvojio evropsko zlato 2001. godine i svetsko zlato godinu dana kasnije u Indijanapolisu. Ovo su neke od ključnih poruka sa Pešićevog prvog obraćanja kako selektora Srbije (prema izveštaju SK).
Kako je pozdravio košarkašku javnost?
„Pozdravljam sve drugare, novinare, medije. Predsednik mi je poželeo zdravlje, ja sam sada zdrav i u veoma dobroj fizičkoj formi. Što se tiče sreće, trebaće svima po malo, ali što više radimo imaćemo više sreće. Došli smo ovde ponovo, ja se radujem novom izazovu, radujem se što sam ponovo trener reprezentacije. Nije mi prvi put, imam neka iskustva, ali kaže se da treba da zaboraviš iskustvo, to i nije kvalitet ako ne znaš da ga iskoristiš. Trudiću se da iskustvo i znanje stavim u službu srpske košarke, ne samo reprezentacije, iako je reprezentacija najvažnija ne samo ovoj kući nego celoj Srbiji.
„Svi smo bili košarkaši…“
Siguran sam u ono što znam, a to je da su ovi ljudi sa moje leve i desne strane oni koji će mi dati podršku i u to uopšte ne sumnjam. Mislim da smo se dobro našli, imamo i ljude koji su bivši igrači. Košarka treba da pripadne košarkašima, tu je sada i Nenad, tu je i Bolić, Saša… Svi smo bili košarkaši, potičemo iz tog sveta, oslonite se na nas više, dajte nam malo podrške, pa će biti i sreće i rezultata. Ono što bih ja mogao u ovom trenutku da kažem… sve se menja pa i mi moramo na neki način da se prilagođavamo, ovo je sada Srbija, nije više Jugoslavija i u košarkaškom smislu. Meni će sigurno biti potrebno malo vremena, zato je dogovor sa Sašom malo i produžio. U onom trenutku su me zvali novinari i hteli da dam mišljenje o pobedima i porazima, ja sam uvek govorio da u Savezu treba da bude profesionalni trener, evo sada ga imamo.
Zašto je razmišljao?
Ja jesam malo duže morao da razmišljam, malo je bilo ispitivanja javnosti, pa vidim da je javnost bila zadovoljna tim predlozima, a onda su počeli da mi se javljaju kolege i tada je ispitivanje javnosti bilo završeno i doneli smo odluku. Sada ću veliki deo vremena da provodim u Srbiji, volim da budem ovde. Srećan sam zbog toga, biću duže ovde, živeću i radiću ovde. Daću sve od sebe, ali ne samo to nego i sebe. Siguran sam da će biti rezultata, dobio sam podršku svoje porodice. Marko kada je čuo rekao mi je ‘šta ti čekaš’, preuzimaj to. Verovatno je to i emotivno malo jer je želeo oduvek da igra za Srbiju. Vera je rekla ‘jedina medalja koju nemamo je olimpijska, tako da je ovo tvoja šansa’“.
Odnos prema reprezentaciji?
Mislim da se tu ne radi o bilo kakvom kultu reprezentacije, sve se menja, pa se i odnos prema svemu menja, ne prema reprezentaciji. Tako je u čitavom svetu, Evropi. Kada sam došao u Nemačku kao buneš trener, niko nije želeo da igra za reprezentaciju. Zašto? Ne jer ne vole zemlju ili ne postoji kult, nego nisu verovali da sa reprezentacijom mogu da ostvariju neke svoje ciljeve. Ni klubovi nisu verovali. To je bio proces koji je trajao, imao sam podršku, viziju, ideju kako da ostvarim tu viziju, sada sam u Srbiji i sada se isto na neki način postavlja pitanje kulta. Sve su to sportisti koji su postali i došli na takav nivo da mogu da igraju za reprezentaicju svoje zemlje, a kada tu dođeš to znači da si to postigao jer si takmičar i želiš da se takmičiš. Ja mislim da većina njih želi da bude u timu sa najboljima i da igra protiv najboljih. Tu se ne postavlja pitanje. Kultom reprezentacije se neću baviti, trudiću se da sa ljudima sa kojima želim da stvaram jedan takav malo drugačiji odnos, a to podrazumeva interes pobeda i osvajanja medalja, da želim da budem bolji… da sa takvim ljudima radim. Mislim da je tu najveća razlika ovog vremena u kome danas živimo. Trudiću se da to sprovedem pa ćemo videti.
