“Moderno ropstvo”: Folksvagen u Brazilu pod istragom

1
EPA/NYEIN CHAN NAING

„Folksvagenova ekspozitura u Brazilu odgovorna je za ozbiljna kršenja ljudskih prava i gnusne zločine“, kaže tužilac Rafael Garsija za nemački javni servis ARD. „Uvereni smo da će Folksvagen prepoznati svoju odgovornost i da će se postići nagodba kako bi tadašnji radnici bili obeštećeni.“

Tužilac Garsija koordinira istrage o modernom ropstvu širom Brazila. On je za 14. jun prvi put pozvao predstavnike Folksvagena (VW) u Braziliju. Postoji mogućnost vansudskog sporazumu o odšteti.

Goveđi biftek „made by VW“

Istrage sežu do vremena brazilske vojne diktature (1964-1985). Na poziv nekoliko generala, Folksvagen je 1973. kupio 140.000 hektara zemlje u regionu Amazona. Farma „Fazenda Vale do Rio Cristalino“, poznata kao „Fazenda Volkswagen“, u gradu Santana du Araguja u državi saveznoj Para, trebalo je da otvori novo dodatno poslovno područje za taj globalni koncern.

Automobilski koncern koji uzgaja stoku usred džungle? Ono što danas zvuči kao avanturistički projekat, tada je bio deo nacionalne razvojne strategije. Folksvagen bi je trebalo da doprinese razvoju brazilske prašume, ali ne samo da zarađuje na njoj, već i da sledi moto vojske: „Koristite sopstvene resurse umesto da ih se odričete“ (integrar para nao entregrar).

Za Folksvagenovu stočnu farmu morali su da se raskrče veliki delovi prašume, a za to je tadašnja uprava farme angažovala posrednika, koji je u udaljenim selima tog regiona regrutovao radnike na privremeno vreme i prevozio ih na farmu.

„Morate da odrade svoje dugove“

No, umesto obećanog unosnog posla, ti radnici su se suočili sa eksploatacijom i dužničkim ropstvom. „Na farmi ste mogli da kupite samo hranu po apsurdno visokim cenama“, priseća se bivši radnik Hoze Pereira. „Kad smo raščistili prvih sto hektara, imali smo velike dugove kod posrednika za zapošljavanje. Rekao je: Hoćete da idete? Ne! Sad morate da odrade svoje dugove.“

Pereira i njegove kolege ključni su svedoci u istrazi brazilskog javnog tužioca protiv Folksvagena. Oni pričaju o vezivanju nakon pokušaja bekstva, o radu sa uperenim oružjem, pa čak i o smrtnim slučajevima. Razgovore s njima snimio je TV-magazin ARD

„Ako bi neko pokušao da pobegne, psi čuvari bi bili pušteni i pucali bi na njega“, kaže Pereira. „Prebijali su one koji su bežali. Na ulici, u kolibama… Svi su to videli.“

Sveštenik zabeležio zlostavljanje

Temelj istrage je dokumentacija sveštenika i profesora Rikarda Rezendea. U to vreme on bio angažovan za poljoprivredne radnike u regionu Amazona. A to mu redovno donosilo pretnje smrću.

Rezende je zabeležio nekoliko stotina slučajeva – ali ništa se nije dogodilo više od 40 godina. Kada se 2020. Folksvagen suočio sa svojom istorijskom odgovornošću za kršenje ljudskih prava tokom brazilske vojne diktature (1964-1985) i isplatio odštetu žrtvama, Rezende je ugledao novu priliku. Sav svoj materijal predao je brazilskom javnom tužiocu, koji je zatim pokrenuo istragu.

Rezende je 22. maja proglašen počasnim građaninom od strane gradskog parlamenta u Riju – zbog svoje borbe protiv modernog ropstva. Taj sveštenik koji tu temu predaje na Federalnom univerzitetu u Rio de Žaneiru (UFRJ), danas je poznat u čitavom Brazilu.

Moderno ropstvo još uvek postoji

Gotovo 40 godina nakon završetka vojne diktature, „Pastoralna zemaljska komisija“ (CPT), koja je povezana s Katoličkom crkvom, još uvek se bori protiv robovskih radnih uslova u Brazilu.

„Robovski rad u prilagođenim formama postoji u svim brazilskim državama“, navodi se u saopštenju CPT. „Od 1995. više od 58.000 ljudi oslobođeno je robovskih radnih odnosa.“

Za bivšeg upravnika farme Fridriha Brigera, tvrdnje o modernom ropstvu na farmi Folksvagena su „potpuna glupost“. On je u razgovoru za ARD rekao: „To je besmisleno. Kao da danas nema ništa važnije od stalnog tzv. ’poboljšavanja prošlosti’.“

Taj agronom iz Švajcarske počeo je da se bavi uzgojem goveda 1974. godine i bio je upravnik farme više od dvanaest godina. Folksvagen je 1986. prodao farmu, jer posao više nije bio isplativ,a Briger se vratio u Švajcarsku nakon 40 godina provedenih u Brazilu.

„Nije uvek nežno“

Za njega „odgovornost firme u nekom trenutku prestaje“. Morate da sagledate okolnosti: „Tamo gde ima više od 1.000 muškaraca u jednoj prostoriji, ne postupa se uvek nežno. To je očigledno, a pogotovo je tako u sred džungle“, kaže Briger.

U Folksvagenu su izjave tog bivšeg menadžera izazvale sve samo ne oduševljenje. U saopštenju prosleđenom DW, koncern navodi: „Želimo da istaknemo da gospodin Fridrih Briger ne govori u ime Folskvagena i da su njegove izjave u suprotnosti s Folksvagenovim vrednostima.“ Koncern, kako se navodi, veoma ozbiljno shvata „događaje opisane na ’Fazendi Rio Cristalino’.“

1 KOMENTAR

  1. Незабележена незахвалност ! Како се то Вучић захваљује Немачкој и немачким инвеститорима, свако мало па се некоме захваљује, ево сад и Аустријанцима, а ови у Бразилу, са све Болсонаром, их оптужују још и за некакво “модерно ропство” ! Скупа им храна у сред џунгле ! Па нек’ једу колаче. А шта би тек Вучић дао да нам се овде појави тај немачки “модерни робовласник” ! Па све оне “робове” који се сад потуцају од немила до недрага са тренутним италијанским “модерним робовласником”, би му радо предао. Не би више ни престајао да се захваљује, све због “добробити” њиховог улагања. А не би они овде улагали да им он не каже хвала, не би никако. Крагујевац је тренутно српска верзија ’Fazendе Rio Cristalino’.

Comments are closed.