Mnoge zemlje bi se danas menjale sa Novim Zelandom, a Džasinda nije jedini razlog: Još jedna priča o izborima usred korone

Dok svet, a posebno Evropa, pa i Srbija i zemlje u okruženju beleže rast novih slučajeva zaraze koronavirusom, daleki Novi Zeland uliva nadu da se pandemija može zaustaviti. Mediji širom sveta objavili su prošle nedelje da je ova zemlja po drugi put pobedila virus.

Prvi talas bio je skoro potpuno suzbijen krajem maja u toj zemlji, jer čak 102 dana nije zabeležen nijedan novi slučaj oboljevanja od COVID-19. Sve do avgusta, kada je izbilo novo žarište u Oklandu, a vlasti naredile nove mere karantina za oko milion i po stanovnika. Prošle nedelje, kada je proglašena nova, druga pobeda nad koronavirusom, 12 dana nije bilo novih slučajeva zaraze. Već ovih dana beleže se jednocifreni brojevi novozaraženih što se, u odnosu na potencijal virusa čijem novom naletu svedoči svet, smatra uspehom.

„Snažno i na vreme“, tako bi se ukratko mogao objasniti princip kojim se Novi Zeland još od registorovanja prvog slučaja vodio u borbi sa pandemijom. To je podrazumevalo jasno upozorenje građanima, zatvaranje firmi, agresivni sistem testiranja, intenzivnu potragu za kontaktima zaraženih, izolaciju i druge mere za sprečavanje daljeg širenja virusa.

Sve to omogućilo je ovoj ostrvskoj državi da po drugi put relaksira stroge protivepidemijske mere i povrati život u normalu, ali do one mere u kojoj je to bezbedno.

Jer, koronavirus nije nestao, čak ni na Novom Zelandu gde njegovi stanovnici već sada više nisu u obavezi da nose maske na javnim mestima, ali su i dalje u obavezi da vode evidenciju o mestima koja posećuju, održavaju dobre higijenske navike i ostaju kod kuće ako se ne osećaju dobro i testiraju se.

Granice su zatvorene za sve putnike, osim za Novozelanđane.

Svojevrsni uspeh u rukovođenju pandemijom (25 smrtnih ishoda i blizu 1.900 slučajevazaraze), najviše se pripisuje, sada već čuvenoj, novozelandskoj premijerki Džasindi Ardern.

„Stanovnici Oklanda i Novozelanđani su se držali plana koji je do sada dao rezultate dva puta. I ponovo su pobedili virus“, rekla je Ardern posle druge „pobede“ nad koronavirusom.

Iako bi u pandemijskim uslovima, ovako teške, trijumfalne reči lako mogle da postanu kost u grlu onima koji ih izgovaraju, izgleda da Džasinda Ardern zna šta radi. Očekuje se da zahvaljujući odlučnoj politici u suzbijanju pandemije, novozelandska premijerka ostvari još jednu pobedu – na današnjim izborima u toj zemlji. I na dobrom je putu, pokazuju objavljeni delimični rezultati. Prema podacima s oko trećine prebrojanih glasova, premijerkina liberalna Laburistička partija ima gotovo duplo više glasova od njenog glavnog izazivača konzervativne Nacionalne partije.

Džasinda na putu da osvoji ubedljivu pobedu na izborima na Novom Zelandu: „Ima duplo više glasova od protivnika…“

Da, postoji mogućnost da niste čuli da se danas održavaju izbori na Novom Zelandu jer su svi predizborni događaji prošli u miru. Baš u danu kada su se Tramp i Bajden gađali uvredama, nadvikivali u nečemu što je ličilo na kafansku raspravu, bila je održana i debata novozelandskih kandidatkinja za premijera. Neuporedivo.

Tokom debate Džasinde Ardern i Džudit Kolins jedna od najčešće upotrebljavanih reči bila je „draga“ i to dovoljno govori koliko je novozelandska demokratija drugačija u odnosu na ostale, „zaprljane demokrate“ koje se „autuju“ tokom 2020. godine.

Novinar Tajma koji je napisao da je Novozelanđanima „ipak lakše nego drugima jer je to zemlja od pet miliona stanovnika pa je demokratija participativnija i sve je lakše kontrolisati“, verovatno je zaboravio na Balkan.

Na Novom Zelandu postoji pet partija koje predstavljaju građane u parlamentu – Laburistička partija, Prva novozelandska partija, Zeleni, Nacionalna partija i ACT partija. Laburistička i Nacionalna partija dominiraju u svim anketama, a njihove predstavnice su i učestvovale u debati. Cenzus za ulazak u parlament je pet odsto, a od 1996. godine dve velike partije ulaze i u koalicije sa manjim partijama kako bi formirale vlast. Tako je na izborima 2017. godine Laburistička partija osvojila manje glasova od Nacionalne, ali se udružila sa partijom Zelenih i nacionalističkom Prvom novozelandskom partijom i tako je formirana vlast, a predsednica vlade postala je Džasinda Ardern.

Ona je sa 37 godina postala najmlađa premijerka Novog Zelanda u njegovoj istoriji.Divljenje sveta zadobila je zbog svog snažnog i saosećajnog liderstva u rukovođenju zemljom kroz turbulentna vremena. Njen mandat obeležili su teroristički napad u Krajstčerču, prirodna katrastrofa uzrokovana erupcijom vulkana, a posebno pandemija koronavirusa.

Tokom koronavirusne krize, obraćala se građanima i preko društvenih mreža, a povremeno i javljala i prenosila tople poruke iz svoje kuće u trenerci. Na Fejsbuku je pronašla i novozelandsku medicinsku sestru koja je lečila britanskog premijera kako bi joj zahvalila. A obratila se i deci da bi im objasnila da će “Uskršnji zeka” i “Zubić vila” možda da zakasne jer su i oni ”važni radnici” u krizi. Nazivajući ga činom solidarnosti, sebi i svom kabinetu smanjila je plate za 20 odsto.

Njena konkurentkinja Džudit Kolins je sa druge strane imala seriju pogrešnih koraka, između ostalog i to što je „oplela“ po gojaznim ljudima, nnazivajući to ličnim izborom i psoledicom neodgovornosti. Nije to bilo baš lepo prihvaćeno.

„Svesna sam da neđu moći da istrčim i preskočim Džasindu. Ja bih mogla da budem neko sa iskrenutim smislom za humor i to me ponekad dovodi u neprilike. Zapravo često me dovodi u neprilike“, rekla je Džudit Kolins.

Zato se i ne smatra da će ovo biti previše neizvesni izbori. Za zaključke treba sačekati da se aztvore birališta. To je demokratija, a ona, pa čak i ova novozelandska, zna da bude varljiva.

A mnogi bi se danas menjali sa Novim Zelandom i kada je reč o njihovoj demokratiji i kada je reč o borbi sa koronom.

Ali, nije lako postati ostrvo.