Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da „svi scenariji vode ka višim cenama i sporijem rastu širom sveta“ ukoliko sukob na Bliskom istoku nastavi da guši protok nafte, gasa i veštačkog đubriva koji dolaze iz Zaliva.
U oštroj poruci da će zemlje na svim kontinentima biti pogođene, organizacija sa sedištem u Vašingtonu saopštila je da će porast troškova energenata i hrane naštetiti ekonomskom rastu ove godine i da bi mogao ostaviti trajne ožiljke na globalnu ekonomiju, piše Gardijan.
Ova analiza MMF-a objavljena je samo nekoliko sati nakon što je Donald Tramp zapretio da će „zbrisati“ energetsku infrastrukturu Irana ukoliko ta zemlja ne pristane na mirovni sporazum.
Ograničeni resursi za ublažavanje krize
U blogu koji su objavili rukovodioci glavnih odeljenja MMF-a, uključujući glavnog ekonomistu Pjera-Olivijea Gurinšasa, navodi se da će vlade sa visokim nivoom zaduženosti imati ograničen pristup sredstvima koja bi se mogla iskoristiti za ublažavanje najgorih efekata krize.
„Iako bi rat mogao oblikovati globalnu ekonomiju na različite načine, svi putevi vode ka višim cenama i sporijem rastu“, navodi se u tekstu.
Dok će pojedine zemlje koje su neto izvoznici nafte i gasa, poput SAD, profitirati od viših cena fosilnih goriva, porast računa za benzin, dizel i hranu naškodiće životnom standardu, pokazala je analiza. Takođe se predviđa da će preduzeća biti pod pritiskom da podignu cene, što bi moglo primorati centralne banke da povećaju kamatne stope kako bi se izborile sa inflacijom.
Rizik od dugotrajne neizvesnosti
„Kratkotrajan sukob mogao bi dovesti do naglog skoka cena nafte i gasa pre nego što se tržišta prilagode, dok bi dugotrajan sukob mogao održati energente skupim i opteretiti zemlje koje se oslanjaju na uvoz“, upozorava se u blogu. „Postoji i mogućnost da se svet nađe negde između – da tenzije potraju, energenti ostanu skupi, a inflacija se pokaže teškom za ukroćivanje, uz stalnu neizvesnost i geopolitički rizik.“
MMF naglašava da mnogo toga zavisi od toga koliko će sukob trajati, koliko će se proširiti i koliku će štetu naneti infrastrukturi i lancima snabdevanja.“
Dodaje se da su, istorijski gledano, dugotrajni skokovi cena nafte težili da potisnu inflaciju naviše, a ekonomski rast naniže.
cene hrane i enegetska kriza u evropi
Oko trećine svetske proizvodnje veštačkog đubriva prolazi kroz Ormuski moreuz, što dodatno podiže cene.
Projekcije Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO) ukazuju na to da bi globalne cene mogle biti u proseku 15% do 20% više u prvoj polovini 2026. godine ukoliko se kriza nastavi.
Prognoze o naglom porastu troškova gasa i struje u Evropi sledeće zime primoravaju vlade da razmotre veće subvencije i socijalna davanja za najugroženija domaćinstva.
„U Evropi ovaj šok ponovo budi ‘avet’ gasne krize iz perioda 2021–22. Zemlje poput Italije i Velike Britanije su posebno izložene zbog svog oslanjanja na elektrane na gas, dok su Francuska i Španija relativno zaštićene zahvaljujući većim kapacitetima nuklearne energije i obnovljivih izvora“, stoji u analizi MMF-a.
Tagovi
