Klimatske promene, pritisak na prirodne resurse i rastuća potreba za stabilnom proizvodnjom hrane sve više otvaraju pitanje kako će izgledati poljoprivreda u narednim decenijama. Veliki izazov predstavlja i globalni pad populacije pčela i drugih oprašivača, koji imaju veoma važnu ulogu u proizvodnji hrane.
O tome zašto su oprašivači važni za budućnost poljoprivrede, kako regenerativne metode mogu doprineti otpornijoj proizvodnji hrane i kakvu ulogu u tim promenama imaju velike kompanije, razgovaramo sa Ivankom Stojnić, menadžerkom za održivi razvoj za tržište južne i istočne Evrope u kompaniji Nestlé.
Kada govorimo o proizvodnji hrane, obično govorimo o agrotehničkim metodama, obradi zemljišta i upotrebi pesticida. Mnogo ređe govorimo o oprašivačima. Zašto su oni zapravo ključni za stabilnost prehrambenog sistema?
Priroda funkcioniše kao precizno usklađen sistem u kome svaki organizam ima svoju ulogu, pa tako i oprašivači. Kada taj sistem radi besprekorno, često ni ne primećujemo koliko zavisimo od njegovih pojedinačnih elemenata. Ipak, oprašivači su od ključnog značaja za stabilnost prehrambenog sistema. Veliki broj biljnih kultura, čak 75% onih koje svakodnevno konzumiramo, od voća i povrća do različitih uljarica, direktno zavisi od oprašivača. Oprašivanje takođe pozitivno utiče na ukupan rod i kvalitet plodova – njihovu veličinu, oblik, sastav, otpornost i trajnost.
Nažalost, faktori poput degradacije ili gubitka staništa, prekomerne upotrebe pesticida i klimatskih promena dovode do smanjenja populacije oprašivača, kako globalno, tako i kod nas, što direktno utiče na stabilnost prinosa i donosi veću neizvesnost poljoprivrednim proizvođačima. Upravo zato smo i pokrenuli inicijativu „Zajedno pčelama na dar“ — želimo da podignemo svest o njihovom značaju, obezbedimo im stanište i izvore hrane i edukujemo buduće generacije poljoprivrednika o održivoj proizvodnji.
U okviru inicijative „Zajedno pčelama na dar“, u saradnji sa partnerima, prošle jeseni ste u poljoprivrednim školama u Srbiji posadili medonosno drveće, a sada postavljate hotele za oprašivače. Zašto ste fokus stavili na divlje, solitarne insekte?
Kada dogovorimo o oprašivačima, prva asocijacija javnosti su uglavnom medonosne pčele. Međutim, u Srbiji živi više od 700 vrsta pčela, a većina su upravo solitarne vrste koje ne žive u kolonijama i koje često ostaju van pažnje javnosti. Upravo te vrste imaju izuzetno važnu ulogu u oprašivanju biljaka, posebno voća. Dobar primer su takozvane mason pčele, odnosno zidarice. One su vrlo efikasni oprašivači i mogu da rade i u hladnijim uslovima, kada medonosne pčele još nisu aktivne. Jedna jedinka može da obavi posao koji bi zahtevao 120 medonosnih pčela. Mason pčele i druge solitarne vrste se gnezde u šupljinama koje traže u prirodi, a upravo te uslove pružaju i ovi specijalno dizajnirani hoteli. Ono što je nama bilo posebno važno jeste da ti hoteli imaju i edukativnu funkciju — providne stranice omogućavaju učenicima da posmatraju aktivnosti oprašivača i razumeju njihov životni ciklus.
Inicijativa se realizuje u poljoprivrednim školama širom Srbije. Zašto je za vas važno da u ovu inicijativu uključite učenike i buduće poljoprivrednike?
Edukacija mladih generacija od ključnog je značaja za održivu budućnost poljoprivredne proizvodnje. Nažalost, tokom svog formalnog obrazovanja, budući poljoprivrednici i agronomi nemaju često priliku da se susretnu sa terminom regenerativne poljoprivrede i primene neke prakse na školskim oglednim poljima ili svojim oranicama. Kroz ovu inicijativu i edukativne radionice, đaci dobijaju priliku da teorijsko znanje odmah primene u praksi, od sadnje medonosnog drveća do praćenja aktivnosti oprašivača i biološkog monitoringa. Važno je i to što učenici kroz ovaj proces počinju da posmatraju poljoprivredu kao sistem u kome su zemljište, biljke, insekti i klima međusobno povezani. Kada se takvo razumevanje stekne u ranoj fazi obrazovanja, razvija se generacija proizvođača koja će u budućnosti donositi odluke koje čuvaju prirodne resurse.
Prehrambena industrija se nalazi pred velikim izazovom da obezbedi dovoljne količine kvalitetne hrane za rastuću globalnu populaciju, uz istovremenu potrebu za očuvanjem prirodnih resursa. Kako velike kompanije, poput Nestlé‑a, mogu svojim pristupom, inicijativama i ulaganjima da doprinesu široj primeni održivih praksi u proizvodnji hrane?
Velike kompanije imaju mogućnost, ali i odgovornost da svoje resurse usmere ka dobrobiti zajednice u kojoj posluju. Mislim da je program regenerativne poljoprivrede dobar primer. Nestlé u Srbiji je regionalni pionir ovog pristupa i kada smo 2021. godine pokrenuli program, regenerativna poljoprivreda je za naše dobavljače bila nepoznanica i nismo imali njihovu punu pažnju i poverenje. Danas, nakon uloženih više od tri miliona švajcarskih franaka i opsežnu edukaciju, oni razumeju koliko je ozdravljenje zemljišta važno za opstanak njihovih useva, ali i samog poslovanja. Posebno ohrabruje činjenica da je sve više proizvođača koji žele i mogu da odgovore na zahteve velikih sistema u pogledu kvaliteta sirovine i načina proizvodnje.
Koja je ključna poruka inicijative „Zajedno pčelama na dar“ koju biste želeli da ljudi zapamte?
Ključna poruka naše inicijative jeste da su stvarne, dugoročne promene moguće samo kada svi akteri — kompanije, stručnjaci, obrazovne ustanove i sami potrošači — deluju zajedno. Upravo zahvaljujući zajedničkom angažmanu i izborima koje su potrošači pravili na kasi kupovinom Nestlé proizvoda, obezbeđena su sredstva za sadnju medonosnog drveća i polinatorskih traka na školskim parcelama. To je najbolji dokaz da svako od nas malim odlukama može doprineti očuvanju pčela i stvaranju zdravije životne sredine.
Tagovi
