Najčudniji deo u vezi sa kontinuitetom koji uspeva da održi kult ličnosti Roberta E. Lija jeste koliko zapravo kvaliteta za koje njegovi obožavaoci tvrde da ih je posedovao, može da se veže za lik i delo ovog generala. Svaki dan sećanja na žrtve Američkog građanskog rata – i stvoren da oplakuje mrtve u ratu u kom je pola zemlje stalo u odbranu ropstva – kao i sporadično rušenje spomenika i statua u njegovu čast, taj mit održavaju u životu.
Mit o Liju ide otprilike ovako: bio je briljantan strateg i odan hrišćanin koji se gnušao ropstva i neumorno je radio posle rata da ponovo okupi ratom raspolućenu zemlju.
Malo je istine u ovome, tvrde istoričari.
Li je bio pobožni hrišćanin, to je činjenica. Kao i to da ga veliki broj istoričara smatra iskusnim taktičarem. Međutim, uprkos njegovoj sposobnosti da dobije brojne pojedinačne bitke, mnogi istoričari smatraju da je njegova odluka da vodi konvencionalni rat protiv gušće naseljenog i industrijalizovanog Severa bila fatalna strateška greška.
Ali hajde da zanemarimo i tu primedbu.
Li je, kako god priču okrenemo, i dalje odgovoran za smrt stotina hiljada Amerikanaca u odbrani autoriteta Juga da poseduje milione ljudskih bića u svom vlasništvu. Kao da su roba. Kao da su predmeti. I gore od toga…
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU MAGAZINA „ISTORIJA“ KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NEDELJNIK OD ČETVRTKA 22. OKTOBRA. DIGITALNA IZDANJA DOSTUPNA NA NSTORE.RS
