Da li su u liftovima u vašoj zgradi postavljene kamere i da li stanari preko mobilne aplikacije gledaju snimke sa video-nadzora? Da li je u učionicama škole u koju ide vaše dete postavljen video-nadzor kako bi se pratilo ponašanje učenika i nastavnika? Ili je to na radnom mestu učinio vaš poslodavac kako bi kontrolisao vreme dolaska i odlaska zaposlenih? Da li su zdravstvene ili socijalne ustanove prosledile vaše lične podatke trećoj strani bez vaše saglasnosti? Ili ste bili prinuđeni da ostavite ličnu kartu kako biste koristili neku uslugu, npr. da biste iznajmili bicikl? Svi navedeni primeri odudaraju od slova zakona, ali su česti kod nas, što potvrđuje praksa Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti stupio je na snagu u avgustu 2019. godine. Iako je od tada proteklo skoro sedam godina, u svakodnevnom životu su i dalje česta odstupanja od odredbi zakona. Podaci o ličnosti su često nedovoljno zaštićeni, i to ne samo zbog postupanja fizičkih i pravnih lica koja po prirodi svog posla prikupljaju i obrađuju lične podatke, već i zato što građani nisu u potpunosti upoznati sa svojim pravima u ovoj oblasti. Ni sam zakon ne reguliše sva pitanja u ovoj oblasti, kao što su na primer obrada biometrijskih podataka, upotreba video-nadzora ili veštačke inteligencije. Problem je i što drugi domaći propisi relevantni za ovu oblast nisu još uvek u potpunosti usklađeni sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. U cilju unapređivanja ovog zakona iz 2019. godine, početkom 2025. formirana je radna grupa za pripremu izmena i dopuna aktuelnog zakona.
Kampanja ,,Da lično bude bezbedno“
Da bi se podigla svest celokupne javnosti o značaju zaštite podataka o ličnosti i pravima građana u ovoj oblasti, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Misija OEBS-a u Srbiji sproveli su dvomesečnu medijsku kampanju ,,Da lično bude bezbedno“. Kampanja je realizovana u okviru projekta Misije OEBS-a ,,Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji“, koji finansira Vlada Švedske. Tokom kampanje koja je trajala dva meseca, od 9. marta do 7. maja 2026, na nacionalnim i lokalnim TV stanicama prikazivani su tematski video-spotovi, dok su na veb-portalima dnevnog i nedeljnog lista promovisani baneri.
„Za potrebe kampanje napravljeno je pet animiranih spotova i četiri banera. Poruke kampanje su se, između ostalog, odnosile i na obaveze organa vlasti i privatnih kompanija prilikom prikupljanja i obrade podataka o ličnosti, zatim na ulogu institucije Poverenika u zaštiti podataka, ali i na opasnosti koje vrebaju u onlajn prostoru posebno sa razvojem veštačke inteligencije“, kaže rukovodilac projekta u Misiji OEBS-a Miroslav Kragić i dodaje da se spotovi iz kampanje mogu pogledati na veb-sajtu i Jutjub kanalu Poverenika.
Ovo je druga javna kampanja u Srbiji na temu zaštite podataka o ličnosti. Prva, pod nazivom „Neka ostane lično“, realizovana je 2022. godine, takođe u partnerstvu Poverenika i Misije OEBS-a u Srbiji.
Cilj ovih medijskih kampanja bio je da informiše građane da podatke o ličnosti, kao što su ime, matični broj, imejl adresu, bankovne ili zdravstvene podatke, treba da tretiraju kao dragocenu ličnu svojinu koju ne treba da otkrivaju drugima, niti da je ostavljaju na internetu. Takođe, da ih upozna sa njihovim pravima u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Građani imaju pravo da od pravnih i fizičkih lica kojima su poverili svoje podatke traže informaciju na koji način se njihovi podaci obrađuju, da zahtevaju uvid u njih i da traže ispravku ukoliko su podaci netačni. Važno je da znaju i da imaju pravo na brisanje njihovih podataka kada zakon to dozvoljava, kao i na prekid obrade uključujući i profilisanje, tj. automatizovanu obradu ličnih podataka koja služi za procenu interesovanja i predviđanje ponašanja neke osobe. Zadatak ovih kampanja bio je i da informišu građane kome mogu da se obrate u slučaju da se njihova prava ne poštuju, tj. kada su njihovi lični podaci ugroženi ili zloupotrebljeni.
Kada građani imaju nedoumice u vezi sa obradom njihovih ličnih podataka ili misle da im je organ vlasti ili neka kompanija zatražila previše podataka, prvo treba da se obrate Licu za zaštitu podataka o ličnosti.
Lice za zaštitu podataka o ličnosti
Sve kompanije i organi vlasti koji prikupljaju veliki broj podataka građana ili obrađuju posebnu vrstu podataka, dužni su da imenuju Lice za zaštitu podataka o ličnosti. Ovo Lice nadgleda obradu i stara se o zaštiti prikupljenih ličnih podataka.
Lice za zaštitu podataka o ličnosti je glavna spona između organizacije koja obrađuje podatke o ličnosti i svih lica na koja se podaci odnose. Glavni zadatak Lica je da osigura da organizacija obrađuje podatke o ličnosti u skladu sa zakonom, kao i da odgovara na pitanja građana koja se tiču kako obrade njihovih podataka tako i ostvarivanja svih prava propisanih Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Kontakt podaci imenovanog Lica za zaštitu podataka moraju biti lako dostupni, tj. objavljeni na internet strani kompanije ili organa vlasti.
Lice mogu imenovati i ona pravna lica koja obrađuju podatke o ličnosti a nemaju zakonsku obavezu da to učine.
Ukoliko organizacija ili organ vlasti kojem se građani obrate u vezi sa obradom njihovih podataka ne postupi po njihovom zahtevu ili ih ne obavesti o razlozima za nepostupanje u roku od 30 dana, oni se mogu obratiti ili podneti pritužbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Na internet stranici Poverenika nalaze se formulari koje treba popuniti kada se podnosi pritužba, ili se upućuje zahtev za ostvarivanje prava u vezi sa obradom podataka o ličnosti.
Četiri kancelarije Poverenika u Srbiji
Pored glavnog sedišta u Beogradu, prethodnih godina su otvorene i kancelarije Poverenika u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Zadatak ovih regionalnih kancelarija je da približe instituciju Poverenika građanima širom Srbije kako bi mogli lakše da ostvare svoja prava u oblasti zaštite podataka o ličnosti. U regionalnim kancelarijama građani mogu dobiti informacije o svojim pravima i o načinima za zaštitu svojih podataka, a mogu predati i pritužbe. Ove kancelarije služe i kao centri za edukaciju.
Kancelarija Poverenika je ovlašćena da sprovodi obuke za rukovaoce i obrađivače ličnih podataka, pa se svake godine održi na desetine radionica za predstavnike državnih organa i lokalnih samouprava, kao i za privatni i nevladin sektor, za medije, za zdravstvene i obrazovne institucije.
Tokom 2026. godine održane su radionice u Šapcu, Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Kikindi, Nišu, Pirotu, na Tari i Zlatiboru, u Severnobačkom i Južnobačkom okrugu.
Kodeks postupanja
Pored imenovanja Lica za zaštitu podataka o ličnosti, organizacijama koje obrađuju podatke o ličnosti se izričito preporučuje da formulišu i usvoje kodeks postupanja koji sadrži jasna uputstva kako zaposleni treba da postupaju sa podacima u svakodnevnom radu. Usvajanje ovakvog kodeksa, koji sadrži set pravila za zaštitu podataka o ličnosti, pomaže organizacijama da u praksi efikasno primenjuju odredbe zakona i u isto vreme pokazuje da preduzeće transparentno i pošteno upravlja podacima klijenata i korisnika. Pre usvajanja kodeksa, preduzeće dostavlja nacrt kodeksa Kancelariji Poverenika radi dobijanja mišljenja i saglasnosti, a odobreni kodeks se objavljuje na internet stranici Poverenika.
Veštačka inteligencija i zaštita podataka o ličnosti
Jedna od tema kampanje bila je i zaštita podataka u eri veštačke inteligencije. Sa masovnim korišćenjem interneta sve više ličnih podataka je dostupno veštačkoj inteligenciji, čime se povećava mogućnost zloupotrebe. Važna poruka kampanje bila je da je veštačka inteligencija korisna samo ako se upotrebljava pažljivo i da treba biti oprezan sa ostavljanjem ličnih podataka na internetu.
Aktuelni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti iz 2019. godine ne sadrži odredbe koje eksplicitno pominju veštačku inteligenciju, ali se u članovima 38 i 39 reguliše donošenje odluka na osnovu automatizovane obrade, uključujući i profilisanje. Zabranjeno je da se odluke koje imaju pravne posledice po građane, na primer odluka o davanju kredita u banci ili o rezultatu konkursa za posao, donose isključivo na osnovu automatizovane obrade, u donošenju takvih odluka mora da učestvuje i čovek.
Navedene odredbe domaćeg zakona napisane su po uzoru na Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti EU (GDPR) iz 2018. godine. U međuvremenu EU je 2024. donela Zakon o veštačkoj inteligenciji (EU AI Act), od kada traje njegovo postepeno uvođenje i primena. Između ostalog, ovim evropskim aktom se zabranjuje prikupljanje fotografija sa interneta ili sa video-nadzora u cilju pravljenja baza podataka za prepoznavanje lica, kao i upotreba veštačke inteligencije za razvrstavanje ljudi na osnovu njihovih ličnih uverenja i karakteristika (politička uverenja, verska, seksualna). Strogo je regulisano i korišćenje veštačke inteligencije u zapošljavanju, prosveti, zdravstvu ili bankarstvu.
U ovoj evropskoj regulativi sistemi veštačke inteligencije su klasifikovani prema nivoima rizika po bezbednost i osnovna prava ljudi. U skladu sa tim kreatori visokorizičnih sistema veštačke inteligencije imaju obavezu da obezbede stalni ljudski nadzor ovih sistema kako mašina ne bi sama donosila odluke.
Misija OEBS-a nastavlja sa podrškom
„Zaštita ličnih podataka je mnogo više od zakonske obaveze, to je fundamentalna komponenta demokratskog upravljanja. Najtešnje је povezana sa ljudskim dostojanstvom, autonomijom pojedinca i demokratskom odgovornošću. Danas, u vreme digitalne transformacije, izazov je dvostruk: treba osigurati da institucije poštuju zakonske obaveze i osigurati da građani razumeju svoja prava. Zbog toga je podizanje svesti o važnosti zaštite ličnih podataka posebno važno, zbog čega je Misija OEBS-a u Srbiji podržala dve javne kampanje, 2022. i 2026. godine“, kaže ambasador Marcel Peško, šef Misije OEBS-a u Srbiji.
Misija OEBS-a u Srbiji nastavlja sa podrškom u oblasti zaštite podataka o ličnosti. U okviru dugogodišnjeg projekta ,,Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji“, koji sprovodi Misija a finansira Vlada Švedske, u narednom periodu će biti podržane aktivnosti organizacija civilnog društva u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Tako će „Društvo za razvoj kreativnosti“ iz Aleksinca tokom 2026. godine organizovati obuke za žene iz seoskih sredina u svojoj opštini u cilju jačanja kapaciteta ženskih udruženja za zaštitu podataka o ličnosti i zaštitu privatnosti. Cilj ovih obuka je i osnaživanje saradnje između udruženja žena i lokalnih donosilaca odluka u razvoju lokalnih politika i praksi za zaštitu ličnih podataka.
U toku je i nagradni konkurs za najbolje medijske priloge na temu ,,Značaj zaštite podataka o ličnosti u stvarnom i digitalnom svetu“ koji je raspisao Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji. Cilj konkursa je podizanje svesti javnosti o važnosti zaštite podataka o ličnosti, kao i jačanje kompetencija novinara da izveštavaju o ovoj temi. Na konkursu mogu učestvovati novinari i novinarke svih štampanih, elektronskih i onlajn medija registrovanih u Srbiji koji su objavili tekstove ili priloge na temu konkursa u periodu od 1. 11. 2025. do 31. 10. 2026. godine. Novinarski radovi se šalju na imejl adresu koja je objavljena na internet strani Poverenika.
Tagovi
