Unutrašnja i spoljašnja kontrola, kao i inspekcijski nadzor u Opštoj bolnici u Čačku, utvrdili su da pri lečenju devojčice Eme M. (4), koja je preminula posle operacije trećeg krajinika u toj zdravstvenoj ustanovi, nisu pronađene proceduralne i stručne greške, dok ih jeste bilo u lečenju pacijenta M.M. (38) koji je preminuo posle iste operacije, izjavio je savetnik ministra zdravlja za inspekcijske poslove Dragoljub Paunović, piše Tanjug, preneo je N1.
„Obdukcioni nalazi nisu gotovi tako da je teško izraziti se u ovom trenutku o stepenu tih grešaka i kako su one nastale“, rekao je Paunović.
Prema njegovim rečima, potrebno je da prođe još neko vreme kako bi obduckioni nalaz bio u potpunosti gotov, posle čega se svi nalazi stavljaju pred tužioca, a nadležni sud donosi odluku o postojanju krivice i njenom stepenu.
„Mi smo u obavezi bili da obavestimo nadležnog zdravstvenog inspektora i Ministarstvo zdravlja što smo i učinili. Obavili smo unutrašnji nadzor koji je izvršila komisija od lekara koji nisu učestvovali u lečenju preminulih pacijenata.
Dokumentacija se dostavlja Minsitarstvu zdravlja jer naravno sve mora da bude po zakonu. Nama, direktorima zdravstvenih ustanova je nadređeno Ministarstvo zdravlja i ministar i sve potrebne i neophodne podatke i medicinsku dokumentaciju smo dostavili inspekciji i ministarstvu. Ono što je bilo do nas je urađeno“, rekao je Dabić.
PROCEDURA POSLE SMRTNOG SLUČAJA
„Kada dođe do smrti, povrede ili lošeg ishoda, tada se obaveštava inspekcija Ministarstva zdravlja koja u što bržem roku izlazi na teren. Zdravstvena inspekcija nije stručna i ona proverava procedure lečenja, smeštaja, dijagnostike. Ona traži od rukovodioca ustanove da se izvrši unutrašnji stručni nadzor. Formira se stručna ekipa lekara koji se nisu bavili lečenjem, dijagnostikom niti bili u proceduri oko datog pacijenta, koja podnosi izveštaj rukovodiocu ustanove i zdravstvenoj inspekciji“, kazao je Paunović.
On je dodao da se posle toga traži spoljašnji nadzor koji formira ministar zdravlja od eminentnih stručnjaka iz zemlje koji takođe nisu učestvovali u lečenju, dijagnostici i zbrinjavanju datog pacijenta, ali nisu ni u poslovnim odnosima sa lekarima koji su radili oko tog pacijenta.
„Tužilaštvo se svakako uključuje, i ono traži obdukciju ali se dijagnostika ne završava samom obdukcijom koja traje jedan dan. Posle toga se radi toksikologija, uzimaju se urin, krv, želudačni sadržaji i delovi tkiva na analizu. To je ono što produžava ovaj proces na nekoliko meseci, jer se toksikologija najčešće radi na VMA, nakon čega se traži patohistologija i imunohistohemija, kako bi se videlo da li u tkivima ima oštećenja izazvanih drugim stvarima“, rekao je Paunović.
Dodao je da, ukoliko nakon svih ovih analiza i zdravstvena inspekcija i tužilac uvide da su prekršena neka pravila lečenja, dijagnostike i zbrinjavanja, inspekcija i tužilac podnose krivične prijave koje se zbrajaju i ide se pred sud.
„Sud tek posle sopstvenog veštačenja, na koje može da pozove lekare veštake pojedince, ekipe lekara ili kao najvišu instance da zatraži sudsko medicinsko veštačenje medicinskih fakulteta, ulazi se u sudski proces koji dalje ide svojim tokom. Jedino je pravosnažna sudska presuda dokaz da li je neko kriv i koliko je kriv“, zaključio je Paunović.
Vršilac dužnosti direktora čačanske Opšte bolnice, Dejan Dabić rekao je da su obavljene sve zakonski propisane obaveze nakon neželjenih događaja, a koje podrazumevaju i unutrašnju kontrolu.
Tagovi
