Milošević je tada rekao „ako izgubim izbore, napustiću politiku“. Ali, nisu to bili pravi izbori…: Gde bismo bili da smo i mi srušili (Berlinski) zid? – Čitajte u Nedeljniku

1
izvor fotografija Profimedia, ilustracija Makista

Četiri dana uoči pada Berlinskog zida, 5. novembra u jednom komentaru Njujork tajmsa pisalo je da se Zid definitivno ruši; možda ne u narednih nekoliko dana, možda ne i u narednih nekoliko meseci, ali sigurno za nekoliko godina, jer je tada postojeće stanje izgledalo neodrživo.

Četiri dana posle pada Berlinskog zida, u ponedeljak 13. novembra, u našim medijima pisalo se o izborima: „Na ukupno 14.855 biračkih mesta u 190 opština odlučivalo se o izboru 15.000 delegata za sve skupštine društveno-političkih zajednica. Do 19 časova izjasnilo se 74,50 odsto birača.“

Uz poruku srpskog lidera Slobodana Miloševića: „Ako izgubim, napustiću politiku.“

„Ja nisam profesionalni političar, a šta je logičnije nego da se čovek vrati onome što je profesionalno sposoban da radi kada se njegova politička funkcija završi“, rekao je Milošević tih dana agenciji Rojter.

Naravno, to nisu bili pravi izbori, a Milošević je na opasku da je samo komunistima dozvoljeno da se kandiduju rekao da je „tačno da se nismo potpuno oslobodili starog izbornog sistema“.

Propuštena sloboda

Onoliko koliko je pad Berlinskog zida bio veliki simbol osvajanja slobode u postkomunističkim društvima, toliko su ovi izbori koji to nisu bili mali simbol kako smo mi tih prelomnih godina promašili slobodu.

Berlinski zid je neočekivano pao za sve, za istočnonemačko rukovodstvo, sveže postavljeno umesto smenjenog Honekera, za zapadnonemačko rukovodstvo i Helmuta Kola, za sve zapadne zemlje koje su se uplašile stvaranja ujedinjene Nemačke koja je nosila stravične asocijacije iz prošlosti. Za sve je to bilo iznenađenje osim za Srbiju i Jugoslaviju, koje su delovale kao da ih se to ne dotiče. Niko, dakle, tada nije znao da se tog 9. novembra piše nova istorija, samo što je pitanje da li se kod nas to i danas, trideset godina kasnije, razume…

U novom Nedeljniku čitajte veliku analizu o padu Berlinskog zida i kako bi Srbija danas izgledala da je taj zid pao i kod nas

CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 7. NOVEMBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU NA NOVINARNICA.NET



1 KOMENTAR

  1. re: “Jugoslavija se nije raspala zbog nacionalizma, nacionalizam je bio posledica raspada.”

    Možda se SFRJ nije prvenstveno raspala zbog nacionalizma, ali su nacionalisti prvim demokratskim izborima došli na vlast da bi nakon toga pokušali da uvedu apsolutističku vlast, a raspad SFRJ su najviše iskoristili da to i ostvare, tako da nakon dolaska nacionalističkih stranaka na vlast više ni jedne druge stranke nisu imale priliku da osvoje veći broj glasova od, tokom raspada SFRJ nastale najveće nacionalističe stranke, dok se u Srbiji to transparentno dešava tek sada zbog zategnutih odnosa Beograda i Prištine, jer 2000. nakon prvih demogratskih izbora u Srbiji velike nacionalističke stranke nisu mogle nastati jer su izgubile kredibilitet zato što su većina njih 90-tih bile u vlasti sa Miloševićem, tako da je danas SNS ono što je npr. HDZ u Hrvatskoj već gotovo 30 godina.

Comments are closed.