(Beta) – Predsednik Crne Gore Jakov Milatović izjavio je da je za njega neprihvatljivo da neki politički subjekat pa i koalicija Za budućnost Crne Gore, koju čine konstintuenti bivšeg Demokratskog fronta, unapred budu isključeni iz pregovora o budućoj Vladi.
On je o jasnim porukama visokog predstavnika SAD-a Gabrijela Eskobara kakvu Vladu očekuju rekao da je „imao razgovore i sa predstavnicima koji su na višim pozicijama u američkoj administraciji“.
To je Milatovićeva prva izjava nakon posete Sjedinjenim Američkim Državama.
Visoki američki zvaničnici Derek Šole (Chollet) i Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) tokom razgovora sa Milatovićem u Njujorku iskazali su očekivanja da će nova crnogorska vlada biti formirana na osnovu transatlantskih vrednosti.
Stranke okupljenje oko Koalicije Za budućnost Crne Gore se zalažu za ukidanje sankcija Rusiji i povlačenje priznanja Kosova, a analitičari ih ocenjuju kao proruske i bliske sprskom predsedniku Aleksandru Vučiću.
Eskobar je posle tih susreta otvoreno poručio kako su „uvereni da je (Milatović) razumeo ono što su mu preneli“. Eskobar je rekao da je predsednik Crne Gore signalizirao kako je saglasan sa američkim stavom o vladi Crne Gore.
„Zabrinjavajuće je što se dijalog oko formiranja Vlade ne vodi na programskim osnovama, što smatram važnijim od toga koje partije će sačinjavati Vladu“, rekao je Milatović, navodeći da je za njega principijelno neprihvatljivo da „bilo koji politički subjekt koji je dobio poverenje određenog broja građana, pa ni ZBCG, može unapred biti isključen iz učešća u vlasti“.
Milatović je kazao da je stekao utisak da konačan dogovor sa bivšim članicama DF-a Spajić nije postigao zbog neslaganja oko nivoa zastupljenosti te koalicije u budućoj Vladi, a ne zbog različitih viđenja programskih prioriteta.
„Logično se nameće zaključak da je prethodno s njima usaglasio stavove o vanjskim i unutrašnjim prioritetima buduće Vlade. Fer je podsetiti da su i građanski pokret URA i ZBCG dali doprinos demokratskim promenama u Crnoj Gori i na parlamentarnim izborima 2020. godine, i na predsedničkim izborima 2023. godine“, kazao je on.
Dodao je da je i tokom posete SAD jasno iskazao da je ubrzan evropski put, kredibilno članstvo u NATO savezu i jačanje dobrosusedskih odnosa prioritet novih političkih snaga u Crnoj Gori.
Kako je dodao, pored kriterijuma, koji su dominantno vezani za crnogorsku spoljnu politiku, neophodno da u izvršnoj vlasti budu subjekti koji će se odlučno zalagati za unapređenje vladavine prava i održivi ekonomski razvoj.
„Svakako, posao mandatara je formiranje Vlade, kroz definisanje kriterijuma za ulazak u Vladu i jasno određenje subjekata koji učestvuju u pregovorima oko prihvatljivosti tih kriterijuma“, rekao je on.
On je rekao da ne zna da li su dosadašnji pregovori o formiranju Vlade iskorišćeni kao provera utemeljenosti tih kriterijuma kod pojedinih političkih subjekata koji su učestvovali u procesu, ali je izrazio uverenje da „ni sada nije kasno da se reaguje u tom pravcu“.
Na pitanje da li za njega poruka Eskobara o tome kakvu vladu SAD žele predstavlja mešanje u unutrašnja pitanja Crne Gore, on je kazao da je uz puno uvažavanje Eskobara, u Njujorku imao susrete s više američkih zvaničnika koji su, u hijerarhijskom smislu, na višim pozicijama u njihovoj administraciji.
Na pitanje koliki je njegov uticaj na dve poslanice PES-a koje su javno najavile da neće podržati Vladu kakvu je zamislio mandatar Milojko Spajić, on je kazao da nije dobro za politički ambijent da se drugačije mišljenje, po automatizmu, tumači kao plod nečijeg uticaja, a ne slobode u delovanju svakog pojedinca.
„Nijedna partija, pa ni PES, ne sme biti skup ljudi koji dižu i spuštaju ruke naspram očekivanja pojedinaca, već poprište za slobodno iskazanu volju“, kazao je on.
Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar u intervjuu za TVCG rekao je da očekuje formiranje proevropske, reformske vlade koju bi trebalo da čine stranke koje imaju isti fokus. Izrazio je razočaranje manjinskom vladom Dritana Abazovića.
Mandatar i jedan od lidera Pokreta Evropa sad Milojko Spajić kazao je sinoć nakon razgovora sa Milatovićem da je optimista da će proevropska vlada u Crnoj Gori biti formirana. Spajić je saopštio da očekuje da poslanice PES–a Radinka Ćinćur i Jevrosima Pejović, na kraju ipak podrže njihove odluke. Njih dve se zalažu da bivše članice Demokratskog fronta (DF) budu deo vlasti, čemu se Spajić protivi.
Mesec i po od kada je dobio mandat lider Pokreta „Evropa sad“, Milojko Spajić nije blizu sastavu nove crnogorske vlade.
Spajić je pod snažnim pritiskom da u vladu uvede bivše članice Demokratskog fronta bliske predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ali i sa druge strane i jasnog stava međunarodne zajednice koja se tome oštro protivi.
Posebno je upitno da li ima podršku unutar sopstvene liste jer se dve poslanice zalažu za ulazak DF-a u Vladu. Te dve poslanice su bliske potpredsedniku PES-a i predsedniku države Jakovu Milatoviću koji zagovara ulazak bivših članica DF-a u vladu.
Predsednik Jakov Milatović dao je mandat za sastav vlade Spajiću 10. avgusta i on ima 90 dana da sastavi vladu.
Tagovi
