(Beta) – Predsednik Hrvatske i vrhovni komandant Oružnih snaga Zoran Milanović uručio je juče u Kninu visoka odlikovanja hrvatskim generalima i rekao da se na taj način iskazuje „ispravnost našeg puta, a ne želja da se povrede drugi“.
Govoreći na skupu povodom Dana pobede i domovinske zahvalnosti, Dana hrvatskih branitelja i 26. godišnjice operacije Oluja, Milanović je rekao da je svrha okupljanja radovanje svojim uspesima, a ne tuđim porazima, prenela je agencija Hina.
„Puno je i krvi i teških osećaja palo da bi se ovo pretvorilo u nekakvo likovanje. Ovde smo danas da odlikujemo neke od najboljih među vama. Odlikovanja koja ću im dati u svoje ime, u ime hrvatske države nisu odlikovanja, ponavljam to i važno je, da bih bilo koga povredio, nego da bih naglasio ispravnost i veličinu našeg puta“, rekao je Milanović.
On je odlikovanja uručio i Vojnoj policiji Hrvatskog vijeća obrane i Jedinici za posebne namene HVO „Ludvig Pavlović“.
Milanović je zahvalio svima koji su došli i čestitao odlikovanima te izrazio nadu da niko više nikada iz pozicije predsednika Republike takva odlikovanja neće davati ratnim komandantima, što znači da rata neće biti.
Tagovi
Bobby
Види Зоки, нећеш ваљда да затвориш “сезону” давања одликовања, а да не одликујеш “заслужне” и са ове стране ? Рецимо генерала Милета, сада постхумно. Има их још много таквих, па и много “заслужнијих” од свих тих које си одликовао, али је он свакако међу заслужнијима, ако не и најзаслужнији ? Да није тих и таквих, нити би ти тамо било шта делио, нити би имао коме да доделиш, осим да окачиш о дрво. А он, ‘ем је објавио да је Книн пао пре него што је и почела акција “олуја”, ‘ем је повлачио тенкове брже него што је народ бежао, газећи све пред собом и остављајући их голоруке, да би ви потом на: женама, старима и деци, у тим колонама, проводили тековине вашег “исправног пута”. За све то што је Миле “задужио” свог комунистичког главнокомандујућег, сада лежи у Алеји заслужних грађана. А урадио је више него бар половина оних које си ти данас одликовао. Може бити апсурд, али у његовом случају не оспорава “заслуге” и на другој страни. А и не би био први, кога би обе зараћене стране одликовале. Значи Зоки, тек када обухватиш и оне са ове стране, тек тада би сва та гротеска о некаквим одликовањима, некаквом херојству, “исправном путу”, исл., а свакако на основу договора једног фашисте и једног комунисте, као предуслову за извршено етничко чишћење, који управо и обесмишљава сваки од тих разлога за одликовање, имала крај какав заслужује.