Mihajlo Pupin bio je kandidat Republikanske partije na izborima: Izgubio je od svog radnika (dao mu je slobodan dan za kampanju)

0
- / Everett / Profimedia

Politička karijera Mihajla Pupina bila je kratka, ali zato izuzetno neuspešna.

Stanovnici Norfoka su bili klasični “Jenkiji” i nisu ga odmah dočekali raširenih ruku. Pupin je dolazio na mesne sastanke u Gradskoj kući, i kada je izneo neke predloge kako bi se grad unapredio i privukao više bogatih ljudi, odmah su skočili na njega. Neće, rekli su, da njegovi iz velikog grada dolaze ovde da im narušavaju život.

Shvatio je Pupin ubrzo pravila igre.

Postepeno je postajao stanovnik Norfoka, i njegov glas je počeo da se poštuje.

Oktobra 27. 1906. godine, „Hartford Courant“, list iz glavnog grada Konektikata – inače najstarije novine u Americi koje još uvek izlaze – u rubrici „Crtice iz Norfoka“ – gde se zapisuje gotovo sve što se dešava u gradu, čak i spisak gostiju u lokalnoj gostionici za taj dan; ko je od meštana otputovao, a ko je od onih koji u gradiću imaju vikendicu doputovao; iznose se lokalne svađe i prepirke; sve što čini život jednog malog gradića u zaleđu Konektikata, tog 27. oktobra je objavio da je u grad na nekoliko dana došao Mihajlo Pupin.

Samo dva dana kasnije, 29. oktobra 1906, bio je ponedeljak, u Gradskoj kući Norfoka skupili su se meštani, na redovnom zasedanju gradske skupštine, gde se polemiše i debatuje o problemima ovog grada – možda smo ga malo častili – jer neko bi rekao da je reč o selu. Ovog puta bilo je više okupljenih nego inače. Glavna tema je bio rad komisije za poboljšanje puteva. Došlo je vreme da vozači automobila po selu počnu da voze svoje mašine sporije.

Izveštaj komisije je usvojen jednoglasno. Meštani su izglasali da se pozajme pare i da se kupe drobilica za kamen i parni valjak. Određeno je da gradske vlasti mogu da se zaduže 3.000 dolara godišnje, ali tako da ukupno zaduženje ne pređe 25.000.

Istovremeno je dogovoreno da se postavi tročlana komisija koja će razmatrati koliko ograničenje na brzinu treba da se uvede, kao i da se ta tri člana ovlaste da odrede kuda će se graditi putevi unutar teritorije grada. Komisija je izabrana ovim redom: profesor M. I. Pupin, Džozef Kauls i Melvin Snou. Njima je takođe dato da procene oporezivu imovinu grada i da podnesu izveštaj na sledećem godišnjem gradskom skupu.

Pupin je dakle bio više nego aktivan stanovnik grada.

Nedelju dana kasnije, početkom novembra održavali su se izbori za Predstavnički dom države Konektikat koji zaseda u Hartfordu.

Četvrtog novembra u novima se objavljuje izveštaj iz Norfoka.

Obe partije su održale svoje kokuse. Republikanci su imenovali kandidata za Predstavnički dom profesora M. I. Pupina i Avgustusa Kurtisa.

“Nominacija profesora Pupina nam donosi jednog of najprominentnijih građanina, nadahnutog javnim duhom ovog grada i okruga. On je svojim neverovatnim izumima postao imućan čovek i učinio je mnogo za razvoj ovog mesta, trošeći na to milion dolara. On je čovek ubeđenja i ideja i biće predstavnik odavde koji će korespondirati sa predsednikom Luterom iz Hartforda”, pisalo je u izveštaju.

I u „Njujork tajmsu“ je objavljena vest o Pupinovoj kandidaturi. Navedeno je da je Norfok generalno demokratski grad, ali da se očekuje da će Pupin da pobedi.

Izbori su održani 6. novembra.

„The Journal“ iz Meridena, Konektikat, 7. novembra pod naslovom “poražen od svog zaposlenog”, objavljuje pričicu o nesvakidašnjem rezultatu u Norfoku na izborima za člana Senata države Konektikat.

Profesor Pupin sa Univerziteta Kolumbija, pronalazač “okeanskog telefona”, izgubio je od čoveka kog je angažovao, Metjua O’Brajena, zidara, sa 15 glasova razlike.

Rezultat je bio: O’Brajen 172, Pupin 156. Drugi kandidat koji je prošao iz ovog grada je takođe bio demokrata, Voren Korbali, inače kočijaš.

Radnici u Norfoku su, pisale su novine, glasali protiv Pupina jer je, tako su govorili, dovlačio radnike iz San Franciska da rade na njegovom imanju.

O’Brajen je uložio mnogo energije da pobedi svog gazdu, uzeo je slobodan dan. Profesor Pupin nije bio u kampanji na dan izbora.

“Dobra je to zemlja prilike za sve, u kojoj nijedan čovek nije gori od drugog, posebno na dan izbora”, pisao je ovaj list.

Ovo je bio neočekivani ishod. Gotovo da je izbor Pupina bio gotova stvar.

„Hartford Courant“ od 5. novembra, dan pred izbore, piše da “nominacija profesora Pupina od strane republikanaca Norfoka za Predstavnički dom dovodi istaknutog građanina zapadnog Konektikata koji će biti najinteresantniji i najvredniji član zakonodavnog tela”.

Pupin je prijavio da je u kampanji potrošio 15 dolara. Bilo je i većih trošadžija, a i manjih. Od 75 centi, pa do nekoliko kandidata iz drugih okruga koji su trošili po 150 dolara.