Na drugom u nizu panelu Velikih priča u okviru Mikser festivala, govorio je autor Velikih priča i urednik spoljne politike Nedeljnika Željko Pantelić.

Ovoga puta, govornik je bio sam.

Pre priče o depresiji (ali ne baš toj), unapred je oprostio svima koji zadremaju.

Jeste to bio monolog, ali ipak nije bilo spavanja.

Za razliku od dijaloga dve i više osobe, bilo je ovo pomno praćenje jedne velike priče – uživo i audio. O čemu je bilo reči? O svemu. Neki bi rekli po malo, ali sasvim dovoljno da nestrpljivo sačekamo neku od sledećih analiza.

Premda prilično dinamičan monolog, počeo je školski. Korisno i obavezno s brojkom.

„U svetu postoji pet imperija. Tri su planetarne: SAD, Kina i Rusija. Dve su regionalne: Iran i Turska. SAD su depresivne. Dvadeset devet odsto Amerikanaca je barem jednom bilo depresivno. Nije novina da imperije nestaju u depresiji. Tako je bilo sa Rimom, sa Mongolskim carstvom, sa Britanskom imperijom. Ovo što se događa americi se već događalo. Imperije ne žive od ekonomije. One ne mogu da se samoukinu, mogu samo da budu uništene. Problem je što je Amerika ostala bez savršenog neprijatelja –SSSR. Kada je na vlast došao Ajzenhauer, prvi potez je bio da napravi grupu najumnijih istoričara, politikologa, Solarijum. Džordž Kenan je rekao – postoji samo jedna gora stvar od poraza SAD u hladnom ratu. To je pobeda. Osim što su pobedili, oni su je i uništili“, priča Pantelić.

Za šta se Rusija bori? Pantelić ocenjuje prilično jednostavno, ali sržno – da preživi. I to ne samo kao Putinov režim. Kaže da „Rusi imaju imperijalnu svet, oni ne razmišljaju o ekonomiji“.

Što je nacija starija, ljudi više razmišljaju o budućnosti. Za mlade je važan samo ovaj trenutak.

“Manjina su oni koji su došli u Srbiju i ne predstavljaju pravu Rusiju. Ovaj rat je presudan u kontekstu toga šta kaže istorija. 1905. je bila Revolucija, koja je bila violentna jer je to bila prva evropska sila koja je izgubila rat od neevropske sile – u Japanskom ratu“, navodi Pantelić.

Bilo je reči o velikim svetskim silama. Kao po tezama, dotakao se svake. I svaki od tih sokaka može sutra postati još jedna velika priča. U svetu u kome bujaju ratovi, možda bi najbolje bilo izdvojiti malo „Pantelićeve Kine“. Za nju kaže da ratuje jedinstveno. Ide ka tome da dobije šta zacrta, ali indirektno. Ne ono – kao kiša oko Kragujevca. Strateški.

„Kinezi nemaju vojno iskustvo. Velika većina ratova su bili osvajački. Kina se gotovo uvek branila. Svaki car je samo hteo da očuva svoju teritoriju i učvrsti vlast. Glavni rat bi se vodio na morima, a Kina nema iskustva, zato što su se odrekli okeana. Oni prave najveću flotu posle Amerikanaca, ali nemaju iskustva kao oni. Od 2. svetskog rata do danas Amerika ratuje i zato ima iskustva“, priča Pantelić i dodaje svoj pogled na ovu svetsku silu.

„Kina se nalazi na vrhuncu moći. Ima veliki problem, da li će postati hegemonska sila ili postati senilna. 1971. Kisindžer kaže Mau – šta je najveći problem u Kini? Ovaj mu odgovorio – imamo mnogo mladih Kineza. Ovaj odgovara – u čemu je problem, hoćete da vam pošaljemo nekoliko miliona? Tada je prosek godina bio 19, sada 40. Ako hoćete biti hegemoni, morate da ratujete; ako hoćete da ratujete morate da imate mlado stanovništvo. Zašto je Srbija izgubila ratove i u Jugoslaviji i na Kosovu – zato što imamo staru naciju. Što je nacija starija, ljudi više razmišljaju o budućnosti. Za mlade je važan samo ovaj trenutak. Naši mladi u Evropi su lažni mladi. Naši mladi ljudi razmišlajju o klimi, kad će ići u penziju. U društvu gde su mladi manjina, oni oponašaju većinu, i zato pričaju o budućnosti. U Iranu se mladi bore da bi bili slobodni, u Evropi da bi bili u penziji sa 60 gdoina“, priča on.

“Pantelićev georeport” na panelu Velike pričeNedeljnik

I na kraju – dve reči o Srbiji.

„Mi smo jedini mali imperijalni narod, samo smo zakasnili sto godina“, kaže Pantelić. Tu bi priča bila sasvim jasna i mogla da se završi. Međutim, bio je velikodušan, pa nas izanalizirao malo dublje.

„Mi smo poseban narod. Mi smo jedini mali imperijalni narod a nemamo sredstva. Mi smo satelit vazal, ali ne možemo da vodimo ni svoju, a kamoli imperijalnu politiku. Zato moramo da razmišljamo ekonomski i racionalno, a svaku odluku koja nije takva plaćaćemo skupo. Problem srpske spoljne politike su dva cilja koja su kontradiktorna. Ne moze i expo 2027 i da budemo najveći prijatelj Kine i Rusije. To je moglo dok Putin nije napao Rusiju i dok Si Điping nije učrvstio vlast. Sad ne moze više. Ako neko hoće da expo bude uspešna priča onda ne moze da radi protiv EU i dobrosusedske politike“, priča Pantelić.

„Kosovo je mit, zato ne može da bude izgubljeno, jer – mit ne može da nestane“, zaključio je on.

Povod današnjih govorenja jeste prvi rođendan Velikih priča. Mada nisu startovale baš na današnji dan prošle godine, nije važno – dokle god se čita ono što uistinu može takvo biti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.