Mi smo generacija za ravnopravnost

Piše Milana Rikanović, direktorka Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women)

0

Kada idemo do Doma zdravlja, dočekuju nas najčešće sestre i doktorke. Kada idemo po neophodne namirnice, uslužuju nas žene. Kada idemo do apoteke, žene nam daju savete i preporučuju lek. Kada smo kod kuće, žene su najčešće one koje vode računa o higijeni svih nas, u skladu sa preventivnim merama. Za sve što nam je potrebno ovih dana, tu su žene koje nesebično stoje u prvim borbenim redovima. Stoga su ovi masovni aplauzi koji svako veče odzvanjaju sa prozora i balkona glavnog grada namenjeni prvenstveno njima.

Kao dominantne na poslovima u oblasti zdravstva i socijalne zaštite, žene su te koje su hrabro istupile zbog svih nas. Žene imaju ključnu ulogu u odgovoru na pandemiju i to ne samo kao zdravstvene ili socijalne radnice već i kao nositeljke glavnih uloga u domaćinstvu, ali i brige i nege o deci i starima. U periodima kada su zdravstveni sistemi preopterećeni, teret se prebacuje na brigu u kući i to opterećenje uglavnom leži na ženama, kao što se pokazalo i u drugim, silčnim kriznim situacijama kao što je na primer epidemija Ebole u Africi. Statistike pokazuju da žene rade čak tri puta više neplaćenog posla u domaćinstvu od muškaraca.

Ovo veliko javno priznanje u vidu aplauza dolazi u godini kada je Agencija ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, UN Women, pokrenula globalnu kampanju Generacija za ravnopravnost, ali i godini kada obeležava 10 godina postojanja UN Women, kao i 25 godina od usvajanja Pekinške deklaracije i Platforme za akciju. Deklaracija i Platforma, koje su usvojene na Četvrtoj svetskoj konferenciji o ženama, septembra 1995. godine, u Pekingu, polaze od principa da su ženska prava – ljudska prava. Osnovni smisao Pekinške deklaracije je unapređivanje „ciljeva jednakosti, razvoja mira u korist svih žena u svetu i u interesu čovečanstva u celini“. Deklaracija se zasniva na tezi da bez rodne ravnopravnosti nema istinskog napretka ni u jednom društvu. 

Danas, 25 godina kasnije je trenutak da sumiramo dokle smo stigli ali i da napravimo plan za unapređenje položaja žena i dostizanja pune rodne ravnopravnosti. U svetu postoji konsenzus da je dosta toga urađeno od usvajanja Deklaracije i Platforme, ali da su istinske promene situacije na terenu za veliki broj žena jako spore. I dok su žene danas u ovom teškom trenutku u prvim redovima odbrane, nijedna zemlja na svetu ne može da se pohvali da je dostigla punu rodnu ravnopravnost. I to je upravo zadatak na kome mi kao Generacija za ravnopravnost treba da radimo. Nasledii smo 12 kritičnih oblasti Pekinške platforme koje pokrivaju zdravstvo, obrazovanje, nasilje and ženama, žene i zaštitu životne sredine i sl, ail je sad red i da mi nešto veliko i važno ostavimo u nasleđe budućim generacijama kada je reč o unapređenju položaja žena.

Stoga je naredni korak da se podrška iz aplauza materijalizuje i stane u zaštitu tih istih žena koje su s druge strane i jedna od najranijivijih grupa kada govorimo o ovoj pandemiji. Naime, kao posledica viševekovne strukturalne diskriminacije žene su siromašnije od muškaraca, imaju slabiji pristup informacijama i uslugama, izložene su različitim oblicima  nasilja, ali se i ređe sreću na pozicijama donosilaca odluka koje se odnose na njih podjednako kao i na muškarce.

Mi kao Generacija za ravnopravnost, udruženi iz različitih oblasti i različitih uzrasta, sa ili bez staža u borbi za prava žena, imamo šansu da nešto promenimo. Trenutna situacija nam je pokazala ko je prvim u redovima kada nam je najteže, ali ko isto tako ostaje u neravnopravnom položaju u svim aspektima života. Sada je pravi trenutak da tu nepravdu ispravimo, svako u svom polju, sa svojim prijateljima, porodicom, kolegama. Svako od nas, bez izuzetka jer kako Pekinška deklaracija kaže – nema društvenog napretka bez pune rodne ravnopravnosti.