Medlin Olbrajt: “SAD bi trebalo da povećaju angažman na Zapadnom Balkanu…”

0
Profimedia

(Beta) – SAD treba da povećaju angažman na Zapadnom Balkanu i da čvršće sarađuju sa EU u delovanju prema tom regionu, ocenjeno je večeras na sednici Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma Beograda i Prištine i uticaju Rusije i Kine.

Na sednici na kojoj su učesnici razmatrali političke pristupe koje bi administracija budućeg predsednika SAD Džozefa Bajdena mogla da primeni prema Zapadnom Balkanu, bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt rekla je da Vašington treba da bude usmeren na uspostavljanje čvršće saradnje sa EU i na jačanje borbe protiv korupcije za koju je ocenila da “cveta” na Balkanu urušavajući vladavinu prava.

“Buduća američka administracija treba da podrži demokratski razvoj država Zapadnog Balkana. Nadam se da će one u Bajdenovoj administraciji imati partnera. On je bio angažovan na Balkanu na okončanju sukoba. Tim koji je predložio je veoma stručan i sposoban da pomogne zemljama (tog regiona) da očuvaju mir”, rekla je Olbrajt.

Navela je da američka strategija treba da omogući pomoć državama u reformskim procesima, ali i vršenje pritiska na one koje ne sprovode reforme.

Olbrajt je konstatovala da je Balkan danas mirniji nego pre 25 godina, da se “zemlje nisu dezintegrisale”, da žele članstvo u EU i da teže jačanju odnosa sa SAD, ali i da korumpirani lideri koriste nacionalne teme za održanje na vlasti, dok Rusija i Kina “unose nestabilnost”, preneo je Glas Amerike.

Ukazala je da Srbija s Rusijom i Kinom razvija saradnju i da je potrebno temeljnije razmotriti srpsku kupovinu ruskog oružja.

“To što može da bude predmet sankcija, ali treba razmotriti šta se tačno kupuje. Teško je pitanje i ne tiče se samo Srbije, već i toga šta radi Turska, koja kao članica NATO takođe kupuje rusko naoružanje. Potrebna je istraga i akcija Kongresa u tom smeru”, smatra Olbrajt.

Dodala je da Rusi u Srbiji “isprobavaju ono što rade u drugim delovima Istočne Evrope – podrivanju demokratije i udaljavanju zemalja od Zapada”.

Olbrajt je rekla da Kina kroz inicijativu “Pojas i put” ulaže u transport i rudarstvo, gde jeste potrebna pomoć regionu Balkana, i da je zato važno razvijati ekonomsku saradnju SAD i Srbije.

Ocenila je da nedavno otvaranje beogradske kancelarije Finansijske korporacije SAD za međunarodni razvoj (DFC) treba iskoristii kao sredstvo za pomoć kroz investicije i učešće privatnog sektora.

Šefica američke diplomatije od 1997. do 2001. godine ocenila je da Srbija “ne treba da onemogućava” proces “razvoja državnosti Kosova”.

Predsedavajući Odbora za spoljne poslove, Eliot Engel, rekao je da je “Kosovo nezavisno, da se nikada neće vratiti u sastav Srbije, a da je za Beograd vreme da nastavi dalje”.

“Blokiranje priznanja nezavisnosti Kosova širom sveta i članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama sputava Srbiju”, rekao je Engel.

Naveo je da problem za Srbiju predstavlja njen jak odnos sa Rusijom.

“Kao što je rekao američki ambasador Hojt Ji, Srbija ne može istovremeno da sedi na dve stolice. U Izveštaju našeg Ministastva odbrane navodi se da je do približavanja Moskve Beogradu uglavnom došlo otkako je predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić preuzeo dužnost”, dodao je Engel.

Profesor vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins Danijel Server, stručnjak za Balkan, rekao je da je obnova američke posvećenosti tom regionu u saradnji s evropskim saveznicma, ključni preduslov za rešavanje preostalih problema.

“Dijalog Prištine i Beograda koji vodi EU, može da bude od pomoći, ali je potreban veći angažman SAD. Dijalog je potrebno pratiti, uključujući primenu prethodno postignutih sporazuma”, rekao je Server.

Naveo je da bi trebalo proširiti mandat suda za zločine nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova tako da on obuhvati i zločine počinjene u Srbiji, uključujući ubistvo trojice braće Bitići, američkih državljana.

Dodao je da je potrebno odobriti “viznu liberalizaciju za građane Kosova”.

Server je rekao da bi SAD trebalo da “pritisnu Evropljane da sankcionišu” one koji zagovaraju nezavisnost Republike Srpske.

“Potrebno je da Evropljani, uz vidljivu podršku SAD, ojačaju i prekomponuju svoje trupe u gradu Brčkom, na severoistoku BiH, kako bi blokirali eventualnu secesiju. SAD bi trebalo da pokušaju da blokiraju rusko naoružavanje entitetskih policija, kao i hrvatsko i srpsko političko mešanje”, rekao je Server.

On je ocenio da Dejtonski sporazum više nije efikasan i da služi, kako je rekao, “interesima etničkih pljačkaških barona”.

Predstavnik nevladine Fondacije Džejmstaun, Januš Bugajski, rekao je da dijalog Beograda i Priptine a treba da vodi “uzajamnom priznanju nezavisnosti”.

“To će omogućiti njihov napredak u evroatlantskim integracijama. U tome je potrebna pomoć administracije SAD, oličena u tešnjoj saradnji sa EU”, rekao je Bugajski.

Govoreći o uticaju Rusije na Balkanu, Bugajski je naveo da Moskva na tom području “širi svoje geostrateške interese, domete i uticaje”.

“Pokušavajući da balansira, Srbija se okreće od zapadnih partnera i utiče na slabljenje bezbednosti Balkanskog poluostrva. Rusija razvija veze s medijima, poslovnim ljudima i pojedinim političarima. Trebalo bi sankcionisati ruske oligarhe i pomoći medijima da se bore protiv dezinformacija koje šire Rusija i Kina”, rekao je Bugajski.

On je istakao da treba pažljivo pratiti članice NATO u Evropi, odnosno njihov doprinos budžetu Alijanse, ali i zbog ruskog uticaja, posebno u zemljama kao što su Bugarska i Mađarska koje bi, kako je naveo, mogle da budu otvorene prema ruskim pokušajima destabilizacije.

Povodom uticaja pandemije koronavirusa na Balkan, Bugajski je ocenio da će biti potrebna “velika pomoć” EU i SAD.

“Društveno-političke posledice pandemije i ekonomske krize mogu da budu jačanje nacionalizma, populizma i uticaja loših spoljnih aktera. Rusija je kratkoročna, a Kina dugoročna pretnja amerčkim interesima u regionu”, ocenio je Bugajski.

Dodao je da će uticaj Kine zavisiti od njene unutrašnje ekonomske situacije, ali da je potrebno da SAD budu proaktivne i podstiču zapadne investicije kroz razvojne fondove i stvaranje pravnih, birokratskih i lokalnih uslova za privlačenje stranih investicija.

PRETPLATI SE NA NEDELJNIK

AKCIJA: Dvogodišnja pretplata na štampano izdanje.

din.26.000 11.999

Šestomesečna pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.

din. 6.058 3.999

Jednogodišnja pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.

din. 12.116 7.500