Život je igra, na neki način. Sa pravilima, opštim i čovekovim sopstvenim. Po tom nekom životnom toku, nekada dođe i do konflikta. Suprotstavljenih interesa, potreba, želja. Možda i nisu suprotstavljene želje, možda su očekivanja nerealna, možda je emocija nadvladala razum, možda ne možemo da vidimo rešenje. Želimo da pobedimo. Da li želimo da pobedimo bivšeg supružnika sa kojim smo stvorili novi život i gradili dom, brata sa kojim smo delili tajne, komšiju sa kojim smo brali trešnje!? Kratkoročno, u momentu kada smo povređeni, kada verujemo da su naše potrebe iznad potreba drugih, kada smo ljuti, osećamo se nemoćno… Konflikt vodi u sudski spor, posežemo za tužbom, angažujemo advokata, odlazimo u sud. Nakon, nekad mnogo godina, uloženog vremena, energije, novca, po nečijim pravilima, po nečijoj odluci, dobijemo svoju pravdu.
Da li dobijemo i dugoročnu satisfakciju, da li sačuvamo prijatelja, rođaka, komšiju? Šta je sa drugom stranom? Ima li ona potrebe, želje, interese, zašto smo se našli u konfliktu? Može li se posle konflikta nastaviti dalje sa zadovoljstvom?
Postoji jedan postupak koji je kao i sudski, regulisan zakonom. U kojem stranke same određuju pravila. Same pronalaze rešenje. U koji ulaze dobrom voljom, obe. Koji može da traje najduže 60 dana i može da se odustane u svakom trenutku. Koji smanjuje troškove. Poverljiv je. Strane su jednake i ravnopravne. Efikasan. Naziva se MEDIJACIJA.
Medijacija je postupak u kome strane dobrovoljno nastoje da spor reše putem pregovaranja, uz pomoć posrednika ili više njih. Postupak medijacije regulisan je Zakonom o posredovanju u rešavanju sporova („Sl.glasnik RS“ br. 55/2014). Pokreće se predlogom jedne strane, koja bira posrednika iz Registra posrednika Ministarstva pravde RS. Izabrani posrednik (a može biti i više njih) upućuje drugoj strani poziv da se u roku od 15 dana izjasni o predlogu da se spor reši putem medijacije. Ukoliko se druga strana saglasi, dogovara se termin sesije obe strane sa posrednikom. Može čak biti i na nekom neformalnom mestu. Postupak započinje potpisivanjem sporazuma o pristupanju medijaciji, potpisivanjem kojeg strane potvrđuju izbor posrednika, uređuju međusobna prava i obaveze u skladu sa načelima posredovanja, utvrđuju troškove postupka, te da pristupaju postupku u dobroj veri, da će dati svoj doprinos rešavanju spornog odnosa, kao i druga pitanja.
Strane potpisuju izjavu o poverljivosti, kojom pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću izjavljuju da će sve informacije, predloge i izjave koje su vezane za postupak, čuvati kao tajnu, osim onih koji se moraju saopštiti na osnovu zakona, radi zaštite javnog poretka, posebno kada je to potrebno radi osiguranja zaštite najboljeg interesa deteta ili radi sprečavanja nanošenja štete fizičkom ili psihičkom integritetu lica, kao i u slučaju ako je to potrebno radi sprovođenja sporazuma strana. Takođe, potpisivanjem ovakve izjave strane potvrđuju da su informisane od strane medijatora da se sve informacije, izjave i predlozi koji bi bili izneti u postupku ne mogu koristiti kao dokaz u parničnom, arbitražnom ili drugom postupku, niti se mogu saopštiti na drugi način i da će kršenjem ove obaveze odgovarati za nastalu štetu. U postupku medijacije, medijator nema pravo da donese odluku, jer on nije sudija, on je neutralni posrednik koji ne sme da predlaže rešenja.
Zadatak medijatora je da pomogne i podstakne strane da putem razgovora, pregovora, dogovora, sagledavanja različitih mogućnosti i perspektiva, nađu rešenje koje je prihvatljivo za obe strane. Postizanje sporazuma zavisi od strana, ne od medijatora, strane nisu u obavezi da prihvate rešenje koje im ne odgovora. Cilj je postići rešenje koje je prihvatljivo za obe strane. Koje zadovoljava potrebe, interese i želje svih. Možda ne samo strana u postupku, već i trećih lica koja ne učestvuju u postupku.
Kada strane postignu sporazum, medijator sačinjava tekst istog, uz pomoć obe strane. U tekst se unosi i sporazum stranaka o podeli troškova. Potpisivanjem, sporazum postaje obavezujući i ima snagu vansudskog poravnanja. Sporazum može imati i snagu izvršne isprave pod uslovima da sadrži izjavu dužnika kojom pristaje da poverilac na osnovu sporazuma o rešavanju spora putem posredovanja, nakon dospelosti potraživanja može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja (klauzula izvršnosti) i da su potpisi strana i posrednika overeni od strane javnog beležnika (Član 27 Zakona o posredovanju u rešavanju sporova).
Valja napomenuti da postupak medijacije može da se pokrene pre, kao i u toku sudskog postupka. U postupku mogu da učestvuju i punomoćnici advokati.
Svakako, vrlo bitno je znati da nijedan učesnik u postupku medijacije, kao ni treća lica koja prisustvuju postupku, ne mogu se u bilo kom sudskom ili drugom postupku pozivati na okolnosti, svedočiti ili predlagati kao dokaz činjenicu da je jedna strana predložila sprovođenje postupka posredovaanja ili izrazila volju da u ovom postupku učestvuje; mišljenja i stavove koje je strana u postupku posredovanja izrazila ili predloge koje je u tom postupku iznela isključivo u cilju postizanja sporazuma; moguće načine rešavanja spornog odnosa koje je tokom postupka posredovanja izneo posrednik i činjenicu da je strana u postupku pokazala spremnost da prihvati predloženi način rešavanja spornog odnosa; ispravu koja je primljena isključivo za potrebe postupka posredovanja.
Vredi li pokušati dogovoriti se ljudski?
Tagovi
