„Manjak u budžetu Srbije najveći do sada…“

Predloženi rebalans budžeta Srbije za 2020. predvidja ogroman i do sada najveći manjak od preko četiri milijarde evra, ali ne može se okarakterisati jednoznačno kao dobar ili loš jer ima i jednih i drugih elemenata, rekao je danas glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.

„To je možda najbolje ilustrovati na primeru izuzetno snažnog povećanja izdvajanja za zdravstvo jer su vanredni troškovi za taj sektor zbog pandemije virusa korona dvostruko veći u Srbiji u odnosu na druge zemlje centralne i istočne Evrope“, ocenio je Brčerević.

Dodao je da je „to odlično s jedne strane“ jer je država u ovoj krizi u jako teškim uslovima uspela da se organizuje, nabavi velike količine potrebne opreme, uloži u postojeće objekte i izgradnju novih, a s druge strane postavlja se pitanje zašto se čekala kriza da bi se pojačala ova ulaganja.

U svim ocenama budžeta iz prethodnih godina Fiskalni savet je, kako je rekao, upozoravao na nedovoljna ulaganja u zdravstvo „što je višedecenijski problem zemlje“, ali je vlada te preporuke ignorisala.

Brčerević je rekao da je zbog toga postojao jaz u opremljenosti i kvalitetu infrastrukture zdravstvenog sistema Srbije u odnosu na uporedive zemlje, pa je u sred krize morala da uloži znatno više napora od drugih zemalja da bi osposobila zdravstveni sistem za borbu sa epidemijom.

„Pored zdravstva, godinama bezuspešno upozoravamo i na nedovoljna državna ulaganja u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine, a zemlja nam je sve zagadjenija“, rekao je Brčerević.

Istakao je da i „ovaj rebalans ponovo ignoriše taj problem, a opasno je da se čeka neka ekološka kriza da se napokon i tu ulože sredstva“.

„Druga važna karakteristika predloženog rebalansa je rekordan deficit koji je daleko veći od do sada najvećih vrednosti iz 2012. godine i 2014“, rekao je Brčerević.

Dodao je da je ovogodišnji deficit veći i u odnosu na većinu uporedivih zemalja.

Ocenio je da je relativno odgovorna fiskalna politika u prethodnim godinama omogućila da se u ovoj krizi država snažno zaduži i tako pomogne privredi, nastavi sa izgradnjom infrastrukture i uloži u zdravstvo.

Ali ogroman deficit ne može se, prema njegovim rečima, objasniti samo opravdanim merama, a jedan od najvažnijih razloga je isplata 100 evra svim punoletnim gradjanima.

„Da li je bilo neophodno da se država, odnosno svi gradjani ove zemlje, u krizi zaduže za 600 miliona evra da bi se delilo 100 evra i kome je potrebno i kome nije“, kazao je Brčerević.

Analize Fiskalnog saveta pokazuju da je, kako je rekao, ta mera loša kako iz ekonomskog gledišta, tako i iz ugla socijalne politike.

Tim sredstvima, da su usmerena samo najsiromašnijima, prema njegovim rečima, moglo se napraviti čudo u borbi protiv siromaštva.

„U rebalansu su se pojavili i različiti troškovi nereformisanih javnih i državnih preduzeća koji dolaze na naplatu, a nisam siguran ni da je ovo dobar trenutak da se gradjani zadužuju i za projekte, kao što je izgradnja aerodroma u Trebinju“, rekao je Brčerević.

Treća važna i nesporno negativna karakteristika ovog rebalansa je, kako je rekao, izrazita netransparentnost.

Brčerević je rekao da je slična netransparentnost bila i u prvom rebalansu za 2020. koji je Vlada napravila u aprilu, ali tada je Fiskalni savet diskretno skrenuo pažnju na taj problem jer je imao razumevanja da se što pre napišu i sprovedu antrikrizne mere.

Sada, prema njegovim rečima, Vlada nema nikakvo opravdanje jer je bilo sasvim dovoljno vremena da se javnosti objasni gde odlazi novih 100 miliona evra koja su opredeljena Kancelariji za javna ulaganja.

„Rebalansom je opredeljeno i 100 miliona evra za investicije Ministarstva odbrane koja se ne mogu objasniti samo izgradnjom kovid bolnica, a nejasno je i kakva je namena novih subvencija za elektroenergetski sektor“, rekao je Brčerević.

PRETPLATI SE NA NEDELJNIK