Kompanija Palantir je na društvenoj mreži X izdvojila 22 teza iz knjige „Tehnološka republika“, uz poruku „Zato što nas to često pitaju“, što su mediji protumačili kao objavljivanje svojevrnosnog manifesta.
Početkom 2025. godine, Aleks Karp, milijarder i prvi čovek kompanije Palantir, objavio je knjigu „Tehnološka republika: Tvrda moć, meka uverenja i budućnost Zapada“ zajedno sa Nikolasom Zamiskom.
Palantir je softverska kompanija koja se bavi analizom big data (velikih količina podataka). U medijima često opisivana kao „tajanstvena“ i „kontroverzna“, kompanija Palantir nastala je 2003. godine, a osnovali su je Piter Til, Stiven Koen Džo Lonsdejl i pomenuti Aleks Karp.
„Palantirov manifest“ prenosimo u celini:
-
Silicijumska dolina ima moralni dug prema zemlji koja je omogućila njen uspon. Inženjerska elita Silicijumske doline ima nedvosmislenu obavezu da učestvuje u odbrani nacije.
-
Moramo se pobuniti protiv tiranije aplikacija. Da li je iPhone naše najveće kreativno, ako ne i krunsko dostignuće kao civilizacije? Taj predmet je promenio naše živote, ali nam sada možda i ograničava i sputava percepciju onoga što je moguće.
-
Besplatna elektronska pošta nije dovoljna. Dekadencija jedne kulture ili civilizacije, pa i njene vladajuće klase, biće oproštena samo ukoliko je ta kultura sposobna da građanima obezbedi ekonomski rast i sigurnost.
-
Granice meke moći, i isključivo zanosne retorike, su razotkrivene. Sposobnost slobodnih i demokratskih društava da opstanu i prevladaju zahteva nešto više od pukog moralnog apela. Ona zahteva tvrdu moć, a tvrda moć će u ovom veku biti izgrađena na softveru.
-
Pitanje nije da li će oružje zasnovano na veštačkoj inteligenciji biti napravljeno; pitanje je ko će ga napraviti i sa kojom svrhom. Naši protivnici neće zastati da bi se prepustili teatralnim debatama o prednostima i opravdanosti razvoja tehnologija koje imaju ključnu primenu u vojsci i nacionalnoj bezbednosti. Oni će nastaviti sa tim.
-
Služenje domovini bi trebalo da bude univerzalna dužnost. Kao društvo, morali bismo ozbiljno razmotriti napuštanje modela isključivo profesionalne vojske (zasnovane na dobrovoljnosti), i upustiti se u sledeći rat samo ukoliko svi ravnomerno dele rizik i teret.
-
Ukoliko američki marinac zatraži bolju pušku, trebalo bi da je napravimo; isto važi i za softver. Kao država, morali bismo biti sposobni da nastavimo debatu o opravdanosti vojnih akcija u inostranstvu, a da istovremeno ostanemo nepokolebljivi u našoj posvećenosti onima od kojih smo tražili da se izlože opasnosti.
-
Javni službenici ne moraju biti naši sveštenici. Svaka kompanija koja bi svoje zaposlene plaćala na način na koji savezna vlada plaća javne službenike, grčevito bi se borila za goli opstanak.
-
Morali bismo pokazati mnogo više blagonaklonosti prema onima koji su sebe izložili javnom životu. Brisanje svakog prostora za oproštaj i odbacivanje svake tolerancije prema složenostima i kontradiktornostima ljudske psihe moglo bi nas ostaviti sa garniturom ličnosti na čelu države zbog kojih ćemo na kraju zažaliti.
-
Psihologizacija moderne politike vodi nas na stranputicu. Oni koji od političke arene očekuju da nahrani njihovu dušu i osećaj identiteta, i koji se previše oslanjaju na to da će njihov unutrašnji život pronaći svoj izraz u ljudima koje možda nikada neće ni upoznati, ostaće razočarani.
-
Naše društvo je postalo previše sklono tome da ubrzava propast svojih neprijatelja, često se tome zlurado radujući. Potpuni poraz protivnika predstavlja trenutak za zastajanje i refleksiju, a ne za slavlje.
-
Atomsko doba se završava. Jedno doba odvraćanja – atomsko doba – bliži se kraju, a nova era odvraćanja, zasnovana na veštačkoj inteligenciji, samo što nije počela.
-
Nijedna druga država u istoriji sveta nije više unapredila progresivne vrednosti od ove. Sjedinjene Američke Države su daleko od savršenstva. Ali, lako je zaboraviti koliko više prilika u ovoj zemlji postoji za one koji ne pripadaju naslednoj eliti, nego u bilo kojoj drugoj naciji na planeti.
-
Američka moć je omogućila izuzetno dug period mira. Previše ljudi je zaboravilo, ili možda uzima zdravo za gotovo, činjenicu da je skoro čitav jedan vek u svetu vladala određena verzija mira, bez vojnog sukoba između velikih sila. Najmanje tri generacije, milijarde ljudi, njihova deca, a sada i unuci , nikada nisu iskusile svetski rat.
-
Posleratno vojno obesnaživanje Nemačke i Japana mora biti poništeno. Razoružavanje Nemačke i otupljivanje njene oštrice bila je preterana korekcija za koju Evropa sada plaća visoku cenu. Slična i visoko teatralna posvećenost japanskom pacifizmu će, ukoliko se zadrži, takođe zapretiti da poremeti ravnotežu snaga u Aziji.
-
Trebalo bi da aplaudiramo onima koji pokušavaju da grade tamo gde je tržište zakazalo. Kultura se gotovo podsmeva Maskovom interesovanju za velike narative, kao da bi milijarderi jednostavno trebalo da se drže svog posla i pukog ličnog bogaćenja… Svaka radoznalost ili iskreno interesovanje za vrednost onoga što je on stvorio se u suštini odbacuje, ili se eventualno posmatra kroz prizmu jedva prikrivenog prezira.
-
Silicijumska dolina mora odigrati ulogu u rešavanju problema nasilnog kriminala. Mnogi političari širom Sjedinjenih Američkih Država su u suštini samo slegli ramenima kada je u pitanju nasilni kriminal, odustajući od svakog ozbiljnog pokušaja da se taj problem reši. Odbijaju da preuzmu bilo kakav rizik pred svojim biračima ili donatorima predlažući rešenja i eksperimente u nečemu što bi moralo biti očajnički pokušaj spasavanja ljudskih života.
-
Nemilosrdno razotkrivanje privatnih života javnih ličnosti tera previše talenata dalje od državne službe. Javna arena i površni, sitničavi napadi na one koji se usude da urade nešto drugo osim da se lično bogate postala je toliko nesamilosna da republici ostaje pozamašan spisak neefikasnih, praznih ljuštura čiju bi čovek ambiciju i mogao oprostiti kada bi se unutar njih krila barem nekakva autentična struktura uverenja.
-
Oprez u javnom životu koji nehotično podstičemo je razoran. Oni koji nikada ne kažu ništa pogrešno, često ne kažu gotovo ništa uopšte.
-
Moramo se odupreti sveprisutnoj netoleranciji prema religijskim uverenjima u određenim krugovima. Netolerancija elite prema religijskim uverenjima je možda jedan od najrečitijih pokazatelja da njihov politički projekat predstavlja daleko manje otvoren intelektualni pokret nego što bi to mnogi u njegovim redovima tvrdili.
-
Neke kulture su iznedrile ključni napredak; druge ostaju disfunkcionalne i regresivne. Danas se tvrdi da su sve kulture jednake. Kritika i vrednosni sudovi su zabranjeni. Ipak, ova nova dogma zanemaruje činjenicu da su određene kulture, pa i subkulture… stvorile čuda. Druge su se pokazale samo kao prosečne, a u gorem slučaju, kao regresivne i štetne.
-
Moramo se odupreti plitkom iskušenju praznog i šupljeg pluralizma. Mi, u Americi, i šire gledano na Zapadu, već pola veka se opiremo definisanju nacionalnih kultura u ime inkluzivnosti. Ali, inkluzije u šta tačno?
Because we get asked a lot.
The Technological Republic, in brief.
1. Silicon Valley owes a moral debt to the country that made its rise possible. The engineering elite of Silicon Valley has an affirmative obligation to participate in the defense of the nation.
2. We must rebel…
— Palantir (@PalantirTech) April 18, 2026
Tagovi
