“Mali je bio vlasnik 24 stana”: KRIK i Pandorini papiri otkrivaju nove dokaze

4
Printscreen/YouTube/Radio Slobodna Evropa

Dokumenta do kojih su novinari KRIK-a došli u okviru međunarodnog projekta „Pandorini papiri“ dokazuju da je ministar finansija Siniša Mali bio vlasnik 24 luksuzna apartmana na bugarskom primorju. Mali je kao vlasnik dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva kupio 23 stana, a još jedan je kupio na svoje ime.

Kada su 2015. godine novinari KRIK-a i novinarske mreže OCCRP otkrili da je tada moćni gradonačelnik Beograda Siniša Mali kupio 24 luksuzna stana u bugarskom letovalištu „Sveti Nikola“ na obali Crnog mora, on je bio besan na medije. Novinare KRIK-a optužio je da lažu, piše KRIK.

„Ukoliko utvrdite da sam vlasnik bilo kojeg od ovih stanova, svi su vaši. Dobićete ključ istog trenutka“, rekao je novinarima KRIK-a na vanrednoj konferenciji koju je organizovao upravo zbog ovog istraživanja.

Otkriće da je Mali kupio ove nekretnine izazvalo je burne reakcije u javnosti. Njihova vrednost iznosila je oko pet miliona evra – višestruko je premašivala legalne prihode Malog.

Mali je priznao da je kupio jedan stan, onaj čije se vlasništvo vodilo na njegovo ime. Tvrdio je, međutim, da ne stoji iza dve ofšor kompanije, „Brigham Holding & Finance Inc.“ i „Etham Invest & Finance Corp.“ koje su kupile preostala 23 apartmana.

Firme i stanove nije prijavio Agenciji
Mali je bio vlasnik ove dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva i nakon što je postao gradonačelnik Beograda. On je tada po zakonu bio dužan da firme prijavi Agenciji za sprečavanje korupcije, što nije uradio. Zakon propisuje i zatvorske kazne za funkcionere koji ne prijave imovinu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić godinama brani svog bliskog saradnika od sumnji da je umešan u korupciju, takođe tvrdeći da je KRIK slagao.

„Imam apsolutno poverenje u ministra Sinišu Malog“, rekao je Vučić ranije ove godine. „Podsetiću na sve laži o njemu, o 24 stana u Bugarskoj, političari koji su tu kampanju vodili su lagali, mediji su lagali.“

Sada, šest godina kasnije, u međunarodnom projektu „Pandorini papiri“ koji predvodi Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), pojavila su se dokumenta procurila iz agencije za osnivanje ofšor firmi „Trident Trust“, čiji je Mali bio klijent, a koja su dokaz da je Mali definitivno bio vlasnik dve ofšor kompanije i apartmana u Bugarskoj.

Kupovina preko ofšora

Britanska Devičanska Ostrva, ostrvska država u Karipskom moru u kojoj je Mali osnovao kompanije, važe za čuveni poreski raj koji koriste političari, tajkuni i kriminalci da skrivaju imovinu. Zahvaljujući netransparentnosti u ovoj zemlji, vlasnici kompanija mogu svoj identitet da drže u tajnosti.

To se upravo dogodilo u ovom slučaju. Prvo je „Trident Trust“ za Malog registrovao dve ofšor kompanije: „Brigham Holding & Finance Inc.“ i „Etham Invest & Finance Corp.“, a one su zatim kupile dve firme u Bugarskoj – „Erma 11“ i „Erul 11“ – koje su u svom vlasništvu imale apartmane.

U dokumentima o kupoprodaji stanova, Mali je bio naveden kao direktor ofšor kompanija sa Britanskih Devičanskih Ostrva, pa su ga tako novinari KRIK-a ranije povezali sa ovim nekretninama.

Nova dokumenta u projektu „Pandorini papiri“, sertifikati o vlasništvu nad firmama, otkrivaju da je bio i vlasnik ovih kompanija.

Kupovinu stanova Mali je sproveo tokom 2012. i 2013. godine, u vreme kada je bio ekonomski i finansijski savetnik tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića. Na toj funkciji Mali je bio zadužen za pregovore s Ujedinjenim Arapskim Emiratima oko ulaganja u kapitalne projekte – privatizaciju nacionalne avio-kompanije „JAT“ i izgradnju „Beograda na vodi“.

Ime osobe od koje je Mali kupio stanove unosi još veću sumnju u ovaj posao.

Staro poznanstvo

Mali je 24 apartmana u Bugarskoj kupio od firme Srđana Dabića, bivšeg košarkaša i direktora srpskog ogranka čuvene ruske naftne kompanije „Lukoil“.

Početkom 2000-ih, kada je radio u Agenciji za privatizaciju Siniša Mali je kao direktor Centra za tendere nadgledao privatizaciju najvećih državnih preduzeća, bio je nadležan za prodaju srpskog lanca benzinskih pumpi „Beopetrol“ upravo „Lukoil“-u.

Mali je u tom poslu predstavljao državu Srbiju, dok je biznismen Srđan Dabić zastupao interese „Lukoil“-a. Srpske pumpe su 2003. godine prodate „Lukoil“-u za 117 miliona evra.

Savet za borbu protiv korupcije kasnije je utvrdio da „Lukoil“ nije ispunio ugovor i da je „Beopetrol“-u naneo štetu od nekoliko miliona evra. Umesto da investira u srpske pumpe, „Lukoil“ je izvukao novac tako što je od „Beopetrola“ uzeo kredit od 105 miliona evra.

Sumnje na pranje novca

Ubrzo nakon što je Mali kupio stanove u Bugarskoj, koji su na tržištu vredeli oko pet miliona evra, počeo je da ih prodaje. Dva apartmana, koji ne spadaju u najveće, prodao je 2013. i 2014. za ukupno 120.000 evra.

Zatim je izašao iz vlasništva u ofšor kompanijama.

U avgustu 2014, nekoliko meseci nakon što je postao gradonačelnik Beograda, Mali je ofšor kompanije prebacio na tamošnju advokaticu Anu Panajotovu koja je zatim prodala još nekoliko apartmana.

Iako Mali više zvanično nije bio vlasnik, i dalje je bio povezan sa stanovima – KRIK je pronašao njegov potpis na dokumentu iz 2015. godine. Naime, Mali je u ime ofšor kompanije potpisao rešenje o podnošenju finansijskog izveštaja za njenu ćerku-firmu u Bugarskoj 2015. godine.

Celo istraživanje čitajte na portalu KRIK.

4 KOMENTARA

  1. Samo za lopovluk od prodaje Beopetrola ruskom Lukoil bi trebao da je u zatvoru, tim pre sto papiri postoje i nije ih moguce unistiti. Nisam pratio vas portal ali ste me kupili istinom koju ste objavili. SVE druge novine i portali niti su hteli da objave podatke niti su objavljivali moje uljudne poruke vezane za Lukoil AD. Pitajte Predsednika Srbijie sta ce da uradi povodom tog lopovluka?! I on zna jako dobro sta je i kako radjeno. Pokradeni su pre svega tadasnji radnici Beopetrola AD, manjinski akcionari Lukoila kao i sama Drzava Srbija. Nije Mali sam bio u tome, tu je Zoran Zivkovic, Aleksandar Vlahovic, Cvetkovic, sindikalista Ljubisav Orbovic i drugi.

    • Садашњи председник Србије сигурно неће ништа урадити поводом тог лоповлука, јер је лоповлук део и његове политике. Додуше, имена у “екипи” се незнатно разликују, али је “политика” настављена. Рецимо, као пример, грађевинска предузећа на Новом Београду,… итд., где је у једном случају учествовала и полиција, ангажована по “националној” основи (припадника једне суседне државе са југа, повезаних са власницима) у разрачунавању и избацивању оштећених радника.

  2. То што су овакви људи у власти највише говори о овом народу. Лепо вам је о њему све рекла његова бивша супруга, а ви нећете да слушате, већ хоћете да сачекате некаква “истраживања”. Кад оно, “налази” се поклопе у потпуности – класичан лопов.

Comments are closed.