Svaki treći stanovnik Srbije ima značajne psihičke smetnje, no uprkos tome, Srbija nema dovoljno resursa za adekvatnu brigu o mentalnom zdravlju nacije. Raste broj dece i mladih sa problemima u ponašanju ali se smanjuje kapacitet sistema socijalne zaštite da na taj problem odgovori. Nema dovoljno ni psihologa, ni socijalnih radnika, potrebno je reorganizovati i zdravstveni i sistem socijalne zaštite, ako društvo namerava da se zaista suprotstavi narastajućem nasilju.
Ovo su neki od zaključaka iz izveštaja inicijative Majska platforma, o stanju mentalnog zdravlja, kao jednom od mogućih uzroka nasilja u društvu, i o sistemu socijalne zaštite, kao važnom sistemskom odgovoru na nasilje, posebno kad je reč o deci i mladima koji su u sukobu sa zakonom.
Majska platformaPromo
Izveštaj o mentalnom zdravlju predstavila je prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka na Odeljenju za psihologiju na Filozofskom fakultetu, koordinatorka Radne grupe za mentalno zdravlje u okviru Majske platforme. Ona je istakla da država mora da poveća ulaganja u brigu o mentalnom zdravlju, da unapredi normativni okvir i donese zakone koji regulišu ovu oblast, da unapredi dostupnost i pristupačnost usluga koje se tiču brige o mentalnom zdravlju građana.
„U celoj Srbiji ima 123 psihologa na primarnom nivou zdravstvene zaštite, a pokazalo se da se psiholozima u domovima zdravlja najviše obraćaju mladi ljudi ili oni čija deca imaju probleme u ponašanju“, rekla je prof. dr Džamonja Ignjatović. Ona je dodala da ovo društvo promoviše a ne sankcioniše nasilje.
Sarita Bradaš, psihološkinja i istraživačica, koordinatorka Radne grupe Majske platforme za sistem socijalne zaštite, predstavila je Izveštaj ovog tela o položaju dece i mladih sa problemima u ponašanju i u sukobu sa zakonom u sistemu socijalne zaštite.
Prema evidenciji Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine, na evidenciji Centara za socijalni rad je bilo 6.230 dece sa problemima u ponašanju što je za oko 20 odsto više od petogodišnjeg proseka. Smanjen je broj dece sa problemima u ponašanju koja su mlađa od 14 godina, a porastao broj dece iz iste kategorije koja su starosti od 14 do 17 godina.
„Za socijalnu zaštitu u Srbiji vreme je stalo. Strategija razvoja socijalne zaštite stara je 15 godina, rashodi za socijalnu zaštitu su manji za 22 odsto, smanjuje se broj socijalnih radnika u centrima za socijalni rad a raste broj korisnika usluga. Potrebno je da značajno povećamo budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu i da izvedemo departizaciju i profesionalizaciju sistema socijalne zaštite“, rekla je Sarita Bradaš.
Tanja Ignjatovič, članica Odbora Majske platforme, koji rukovodi ovoim inicijativom akademske zajednice da se pruži efikasniji odgovor na nasilje, istakla je da …
Predstavnice Majske platforme još jednom su danas pozvale sve zainteresovane, prvenstveno predstavnike države, ali i akademsku i građansku javnost, stručnu zajednicu, sindikate, na otvoreni razgovor o tome kako unaprediti ove dve oblasti koje ključno utiču na nivo nasilja u društvu.
Oba izveštaja nalaze se na sajtu Majske platforme.
###
O Majskoj platformi: Majska platforma je nedavno predstavljena inicijativa akademske i građanske javnosti koja okuplja 40 eksperata različitog profila, zainteresovanih za efikasniju borbu protiv nasilja kroz unapređenje rada u šest oblasti: obrazovanju, sektoru bezbednosti, pravosuđu, socijalnoj zaštiti, mentalnom zdravlju i medijima. Sredinom prošlog meseca javnosti su predstavljeni izveštaji o stanju u sistemu bezbednosti i u obrazovanju i predložene preporuke za dalje korake u obe oblasti
Majsku platformu predvodi Odbor koji čine: Rodoljub Šabić (advokat), Vukosava Crnjanski (Crta), Dušan Spasojević (Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu), Dragan Popadić (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu), Igor Bandović (Beogradski centar za bezbednosnu politiku), Gazela Pudar Draško i Luka Glušac (Institut za filozofiju i društvenu teoriju), Tanja Ignjatović i Vanja Macanović (Autonomni ženski centar).
Ekspertske radne grupe predvode psiholog prof. Aleksandar Baucal (obrazovanje), psihološkinja prof. Tamara Džamonja Ignjatović (mentalno zdravlje), istraživačica Fonda Centra za Demokratiju Sarita Bradaš (socijalna zaštita), direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović (bezbednost), predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović (pravosuđe).
Tagovi
