Bio je 19. jun 1938. godine kada je reprezentacija Mađarske postala vicešampion sveta. Bila je to predigra za generaciju „mađarske lake konjice“ i tada niko nije mogao da pomisli da će jedan poraz koji je svima teško pao, biti važan istorijski datum mađarskog fudbala. Jedan od mnogih.
Bilo bi naivno reći da na taj datum reprezentacija Mađarske danas nije mogla da ostvari loš rezultat protiv Francuske. Jer je od simbolike bila važnija igra. A na terenu Puškaš arene, domaći tim je izgledao željno.
„Pobij sve i vrati se sam“.
Tako je izgledao početak, tako je izgledao svaki start i izlet na polovinu rivala. Tako je izgledala kontra za vodeći gol. I posle kada su Francuzi pritisakala, tako je izgledala svaka odbrana koju su dobro odradili mađarski reprezentativci.
Poveli su golom Fiole u drugom minutu nadoknade prvog poluvremena, kada je istrčao kontru, razmenio dupli pas sa Nikolićem, postavio se ispred Varana i u šutem u bliži ugao savladao Lorisa.
Od tog trenutka do kraja su Trikolori opsedali gol Mađarske reprezentacije, ali osim u jednoj situaciji – uzaludno.
Bio je 66. minut kada je Grizman naplatio to što je najbolje funkcionisao u oba pravca, od čitave navale Dešamovog tima. Našao se na pravom mestu i loptu ubacio u gol posle nespretne intervencije štopera Mađarske.
Za razliku od njega, dobar deo francuskog tima, nije bio u stanju da donese pravu odluku u pravo vreme, a u tome se posebno istakao Benzema, koji je u prvom poluvremenu propustio najbolju priliku posle majstorije Mbapea, a usput je komplikovao kada god je mogao.
Po ulasku Žirua, koji ga je zamenio, nije bilo upotrebljivih lopti, pa su svetski šampioni morali da se zadovolje remijem i pobedom bodova.
Sada će pažljivo gledati duel Portugala i Nemačke.
Mađari slave.
Tagovi
