Lukašenko zatvara granicu sa Litvanijom i Poljskom: “Prinuđeni smo da povučemo trupe sa ulica, vojska u stanju pripravnosti …”

0
Beta - AP Photo/Dmitri Lovetsky

(Beta-AP) – Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko objavio je danas da zatvara granicu s Poljskom i Litvanijom i da stavlja vojsku u stanje pripravnosti.

Lukašenko, koji se nalazi pod pritiskom masovnih šestonedeljnih protesta čiji učesnici traže njegovu ostavku, rekao je da je Belorusija primorana i da pojača kontrole na granici s Ukrajinom.

“Primorani smo da povučemo vojnike s ulica, da stavimo vojsku u stanje pripravnosti i da zatvorimo državnu granicu prema zapadu, pre svega s Litvanijom i Poljskom”, rekao je Lukašenko na Forumu žena.

Dodao je da “ne želi da njegova zemlja bude u ratu” i da ne želi da se Belorusija, Poljska i Litvanija “pretvore u pozorište vojnih operacija”.

“Zato danas želim da apelujem na narode Litvanije, Poljske i Ukrajine. Zaustavite svoje lude političare, ne dozvolite da izbije rat”, kazao je Lukašenko.

On nije pomenuo susednu Letoniju, koja ja članica NATO kao Poljska i Litvanija.

Belorusija je pogodjena političkom krizom od predsedničkih izbora 9. avgusta, kada su širom zemlje počeli masovni antivladini protesti, inicirani zvaničnim rezultatima glasanja prema kojima je Lukašenko osvojio više od 80 odsto glasova.

Vlasti Belorusije su nastojale da uguše proteste hapšenjima i represijom. Prvih dana protesta policija se masovno obračunavala s demonstrantima, uhapsila više od 7.000 ljudi i pretukla stotine. Vlast se potom okrenula selektivnim hapšenjima opozicionih aktivista i demonstranata.

Lukašenko (66), koji Belorusijom vlada čvrstom rukom od jula 1994. godine, uz represiju nad opozicijom i nezavisnim medijima, optužio je zapadne zemlje za podsticanje protesta.

Ranije danas, glavna Lukašenkova rivalka na avgustovskim izborima Svetlana Tihanovskaja rekla je da aktivisti sastavljaju listu pripadnika bezbednosnih snaga koji su učestvovali u nasilju i represiji nad demonstrantima.

Tihanovskaja, bivša nastavnica engleskog bez političkog iskustva, koja je posle izbora pobegla u Litvaniju, rekla je da grupe za zaštitu ljudskih prava saradjuju s opozicionim aktivistima u sastavljanju liste koja će biti predata zvaničnicima SAD, EU i Rusije.

Lukašenko je pod sve većim kritikama SAD i EU. Evropski parlament je danas usvojio rezoluciju kojom se odbacuju zvanični rezultati avgustovskih predsedničkih izbora u Belorusiji i navodi da Lukašenka neće smatrati legitimnim predsednikom nakon što mu 5. novembra peti mandat.Foto

Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije saopštilo je da danas rezolucija Evropskog parlamenta o situaciji u Belorusiji koja je usvojena u četvrtak ima agresivan ton i ne sadrži nijednu konstruktivnu ili uravnoteženu ideju.

U saopštenju, koje je preneo TASS, podvlači se da se Ministarstvo spoljnih poslova uverilo u “nerazumevanje Evropskog parlamenta procesa koji se odvijaju u Belorusiji i apsolutnu odvojenost od stvarnosti, zbog čega i sami građani EU kritikuju ovo telo.”

Minsk je izrazio razočaranje što Evropski parlament, koji sebe smatra ozbiljnom, objektivnom i demokratskom strukturom, “nije uspeo da pronađe dovoljno političke volje da pogleda dalje od svog nosa, da prevaziđe pristrasnost i da ne postane talac klišea.”

“Evropski poslanici mogli bi da porade na minimalnim poznavanju međunarodnog prava i poštovanju suvereniteta drugih država. To bi mnogo više doprinelo stvarnom napretku u međunarodnim odnosima od pokazane namere da se nekome nametne sopstveno mišljenje, vlada svetom ili bar čitavom Evroazijom”, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Evropski parlament je danas odbio da prizna Aleksandra Lukašenka kao beloruskog predsednika i zatražio je oštre sankcije protiv zvaničnog Minska, uključujući i finansijske.

Takođe je preporučilo da se razmotri mogućnost da se sankcije uvedu i ruskim državljanima koji su direktno uključeni u podršku Lukašenku.