Luka Bursać: Inspirisali su me razni osobenjaci koje sam sretao po ulicama Karaburme

    0
    Foto: promo

    Mladi reditelj Luka Bursać iza sebe već ima nekoliko kratkih i dva dugometražna ostvarenja – „Tmina“ (2014) i „Afterparti“ (2017). Trenutno priprema svoj novi film „Videoteka“, koji po njegovim rečima napreduje „punom parom“. Premda već etabliran i veoma zaposlen u domenu tzv. celovečernjeg igranog filma, i dalje nalazi se vremena da se bavi i kratkim metrom. Na predstojećem Bašta Festu, koji se održava od 30. juna do 3. jula u Bajinoj Bašti, publika ovog festivala kratkometražnih igranih ostvarenja moći će da vidi njegov film „Varnica“.

    Kako je nastala ideja za film “Varnica”? Šta vam je bilo bitno da prikažete kod glavne protagonistkinje, koja deluje kao da nije baš klasična junakinja iz kriminalnog miljea?

    Inspirisali su me razni osobenjaci koje sam sretao po ulicama Karaburme dok sam bauljao okolo u potrazi za novim prijateljima. Na Karaburmu sam se doselio neposredno pre toga. Jedne noći sam kroz poluotvorena vrata primetio devojku koja je zamišljeno sedela u potpuno praznoj kladionici, izgledala je kao muškarac, obučena u sportsku garderobu sa krvavim nosem. Bio je radni dan i tri ujutro. Rekoh sebi – evo filma.

    Protagonistkinja je neko ko bez obzira na svoju destruktivnu prirodu čezne za konekcijom, film se bavi tom emotivnom iskrom, da ne kažem varnicom, i trenutkom kada ona potapljuje fitilj potisnutih osećanja.

    Ovo vam nije prvi kratkometražni film, a i ranije ste radili sa Sonjom Devi. Šta vam je najbitnije u ovakvoj kratkoj formi i zbog čega je volite?

    Sonja je moj dobar prijatelj još od fakultetskih dana i glumica sa kojom sam sarađivao na svom diplomskom filmu. Ideja da napravimo nešto zajedno se rodila nakon našeg prvog susreta posle šest godina, koliko je provela u Americi.

    Kratkometražni filmovi ograničavaju narativ i to je dosta svojstveno ovom formatu, što otvara više prostora za atmosferu i stanje, pa samim tim i čistiju emociju. Kao pripovetka u odnosu na roman.
    Najbolji filmovi kratke forme koje sam gledao su mogli da postoje samo u tom obliku i nikako drugačije.
    Za mene je to češće kreativna a ređe produkcijska odluka.

    Kakva iskustva imate sa Bašta Festom i kako vidite njegov značaj u širem kontekstu domaće kinematografije?

    Jovan Jelisavčić je moj prijatelj i jako sam ponosan na to što su on, Maja i cela ekipa uspeli da održe ovaj festival uprkos budžetskim i svim ostalim poteškoćama. Imao sam tu sreću da od samog početka budem prisutan i tu tradiciju nisam prekinuo evo već devetu godinu, nekada kao učesnik a nekada samo kao kupač na Zaovinama i diskretna podrška. Kroz ovaj festival sam upoznao Bajinu Baštu i zaljubio se u magičnu prirodu Tare i njene ljude.  Bilo bi u redu da mi u budućnosti dodele neki status počasnog građanina.

    Kako vidite vašu karijeru u budućnosti i koje su to teme i formati koji vas interesuju? Kako gledate na bum serija u Srbiji i da li vam privlači da se okušate i u TV/striming produkciji? Vidim sebe u svetskom filmu, šta god da ostane od njega.  Osim ako ovi domaći ne ponude dobru lovu. Onda ću da pričam da sam uvek sebe video u domaćim serijama.